Dostupni linkovi

logo-print

Nakon zatvaranja Tribunala, suđenja se nastavljaju pred domaćim sudovima


Potpisivanje Sporazuma o saradnji

Potpisivanje Sporazuma o saradnji

Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji je naslednik haških ad hok tužilaštava i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije potpisali su u Beogradu Sporazum o saradnji. Njime je predviđeno da nacionalni sudovi u saradnji sa tim rezudialnim mehanizmom Haškog tribunala nastave procesiranje ratnih zločina.

Zatvaranje haških sudnica nekažnjene ratne zločince neće ostaviti na slobodi u državama regiona, već će svaka od njih moći da im sudi. To je osnovna suština Sporazuma potpisanog u beogradskom Specijalnom sudu između kancelarije naslednika Haškog tužilaštva koju vodi Hasan Bubakar Dželou i srbijanski tužilac Vladimir Vukčević.

Mehanizam za međunarodne krivične sudove je u postupku preuzimanja funkcija Haškog tribunala, a tužilac Dželou objasnio je da je jedna od njegovih važnih uloga podrška lokalnim tužiocima u suđenjima za ratne zločine.

"Kao što već znate Haški tribunal je u procesu zatvaranja, međutim Savet bezbednosti UN je formirao mehanizam koji će nastaviti sa funkcijama Tribunala. Jedna od tih funkcija je podrška lokalnim tužiocima prilikom lokalnih suđenja počiniocima ratnih zločina. Memorandum koji smo postpisali pruža okvir za saradnju između moje kancelarije i kancelarije tužioca za ratne zločine. Prema tom okviru ćemo deliti informacije i sarađivati u stvarima koje su bitne za procesuiranje lokalnih ratnih zločina. Mehanizam i ostatak međunarodne zajednice nastaviće da podržavaju lokalno pravosuđe i nakon zatvaranja Haškog tribunala", rekao je Dželou posle sastanka sa Vukčevićem.

Dželou je u Beogradu boravio u okviru svoje prve radne posete regionu posvećene saradnji u okviru mehanizma koji bi trebalo da omogući pravni epilog za sve postupke koji se vode pred Haškim tribunalom.

Nikakvih sumnji u to nema tužilac Vladimir Vukčević koji podvlači da će uz nastavak gonjenja onih koji su odgovorni za činjenje ratnih zločina, rad domaćeg tužilaštva biti olakšan zbog pristupa bogatoj bazi podataka Haškog tužilaštva koja sadrži važna dokumenta I dokaze.

„Ovde se uvrežilo jedno uverenje da prestankom rada haškog tribunala prestaje rad u progonu izvršilaca krivičnih dela ratnih zločina – što nije tačno. Upravo sada ceo posao prelazi na pravosuđe u regionu i u tome je doprinos rezidualnog mehanizma Haškog tribunala koji je naslednik Haškog tužilaštva dragocen. Pre svega zbog pristupa njihovoj bazi podataka koja je zaista ogromna. Ti je pristup dokumentima, materijalnim dokazima i svedocima, što je vrlo važno“, objašnjava Vukčević.

Uvećavanje odgovornosti

Prepuštanje ozbiljnije uloge nacionalnim pravosuđima u kažnjavanju ratnih zločina drastično uvećava i njihovu odgovornost za efikasno obavljanje tog posla.

Države regiona poput Srbije, Hrvatske i BiH koje još istražuju ratne zločine saradnju svojih tužilaštava baziraju na nekoliko protokola i sporazuma. I dok nadležni u ovim zemljama tvrde da daju sve od sebe u pronalaženju i kažnjavanju odgovornih za ratne zločine, porodice žrtava izražavaju sumnje da će nacionalni sudovi obaviti svoj posao do kraja.

Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić kaže za naš program da je regionalna saradnja ključna kako bi se izbeglo da zatvaranjem Haškog tribunala nekažnjeni krivci izbegnu da odgovaraju za ono što su učinili.

“Ratni zločini ne mogu tek tako da se zaobiđu. Svakako da vremenom umiru svedoci, potencijalni počinioci, međutim, činjenica je da jako veliki broj još uvek onih koji su počinili ratne zločine šeta ovim i onim prostorima. Zato je važno da u okviru, govorim sada o Srbiji, pre svega Poglavlja 23 napravimo jasnu strategiju kako ćemo se ubuduće ponašati prema ratnim zločinima. Do sada smo, rekao bih, dobro obavili svoj posao, bez obzira na kritike koje postoje. Uvek može da se obavi bolje, ali mislim da je Srbija za sada pokazala da želi da se suoči sa prošlošću i da odgovorne izvede pred lice pravde. S druge strane, mislim da je ova regionalna saradnja ključ uspeha da bi te ljude koji još uvek šetaju među nama, 'sklonili' s ulice i izveli pred sudove. Generalno se to može učiniti tako što će Srbija u okviru evropskih integracija doneti jasnu stratgeiju, vremenski i suštinski ograničenu na klasične zločine. Isto tako napraviti kriterijume po kojima će se formirati ti predmeti u budućnosti koji će morati da se reše i svakako će to biti, na neki način, ulaznica ka Evropi”, konstatuje Vekarić.

Dosadašnja sardanja tužilaštava za ratne zločine u regionu uglavnom se svodila na razmenu dokaznih materijala a potrebno je, kaže Nataša Kandić iz Rekoma, utvrditi prioritete pošto prestaje rad Međunarodnog tribunala. Ona ne očekuje da će sada doći do povećanja broja suđenja u državama bivše Jugoslavije.

Nataša Kandić podvlači da se mora prekinuti s kulturom zaborava i ćutanja o ratnim zločinima, kako onim koji su srpske snage počinile nad civilima Zvornika i Teslića u BIH, ili na Kosovu, tako i slučajevima kada su žrtve bili Srbi.

„Mislim da su na primer u BiH u opštini Zvornik počinjeni strašni zločini. Onda imamo zočine koji su počinjeni u Tesliću. S druge strane, Srbi u BiH se žale da su njihove žrtve potpuno zanemarene. Imamo brojne zločine na Kosovu koje su počinile srpske oružane snage u zatvoru Dubrava kod Istoka, zatim brojni zločini u Đakovici. Srbi imaju veliki broj primedbi na neprocesuiranje zločina koje su počinile hrvatska vojska i policija u Hrvatskoj. Šta se dogodilo u tom Bljesku i koliko je ljudi ubijeno? Naravno Oluja ostaje ta bolna tačka... Mora se objektivno regionalno sagledati šta su prioriteti“, zaključuje Nataša Kandić.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG