Dostupni linkovi

logo-print

Nakon samita EU: Makedonija može primiti 2.000 ljudi


Izbeglice pri ukrcavanju u voz u Đevđeliji

Izbeglice pri ukrcavanju u voz u Đevđeliji

Makedonija, kao deo balkanske rute izbeglica, obavezala se da izgradi kampove i da primi određeni procenat od ukupno 50.000 ljudi koji, prema zaključima sa evropskog mini samita u Briselu, trebaju biti smešteni u zemljama u regionu.

Predsednik Gjorge Ivanov se obavezao na pojačanje granične saradnje između Grčke i Makedonije i jačanje pogranične kontrole.

Prema izjavi Ivanova, Makedonija će moći primiti 2.000 uz pomoć Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta.

Za sada iz njegovog kabineta nisu odgovorili kakve će konkretne mere preduzeti Makedonija o sprovođenju dogovorenog.

Predstavnik UNHCR-a u Makedoniji Mohamed Arif kaže da će u potpunosti podržati sprovođenje plana i da će podržati Vladu u ispunjenju obaveza iz dogovora. On dodaje da Vlada treba odgovoriti na pitanje da li Makedonija ima kapacitet za prijem izbeglica.

“Ono što mi vidimo u planu Vlade, ono što vidimo u izjavi predsednika, je da zemlja ima kapacitet da primi oko 2.000 ljudi. Ali ta izjava treba biti razjašnjena i potvrđena od strane Vlade”, poručio je Arif.

U evropskom planu je navedeno da je jedan od zadataka UNHCR-a da poveća svoj angažman na granici između Makedonije i Grčke. Arif kaže da to znači da će oni raditi sa vladama obe države da bi videli kako najbolje mogu sprovesti plan.

Iz državnog Centra za upravljanje krizama ističu da i oni još uvek nisu dobili informaciju iz kabineta predsednika o merama koje Makedonija treba preduzeti i da će se u narednih nekoliko dana održati sastanci kriznog štaba o ovim pitanjima.

Koordinatorka programa za izbeglice u Crvenom krstu Suzana Tuneva Paunovska kaže da će broj ljudi koje Makedonija može primiti zavisiti od dodatnih razgovora nadležnih institucija, ali dodaje da je iz dosadašnjih iskustva sa krizama u Kosovu i Bosni i Hercegovini, Makedonija pokazala da ima kapacitet da prihvati izbeglice.

“Generalno kao država, ako se dobro organizujemo i, svakako, ako imamo određenu finansijsku podršku iz inostranstva, možemo prihvatiti određeni broj ljudi. Ali ipak taj broj ne može biti velik zbog toga što u državi imamo ograničene ljudske i finansijske resurse”, naglasila je koordinatorka iz Crvenog krsta.

Ukoliko se desi da se u zemlji zadrži veći broj izbeglica, institucije i međunarodne organizacije koje su deo kriznog štaba imaju određene rezervne planove o tome kako bi se postupalo i na koje lokacije bi bili postavljeni kampovi, objašnjavaju iz Crvenog krsta.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG