Policija je uhapsila dvojicu nasilnika, koji su u sremskom selu Hrtkovci upali u dvorište kuće župnika rimokatoličke crkve i, uz uvrede, otkinuli registarsku tablicu sa njegovog automobila. Incident se dogodio nakon što je u ovom selu, simbolu progona hrvatskog stanovništva s početka devedesetih, održan miting zbog oslobađajuće presude Haškog suda generalima Gotovini i Markaču. Iako su nadležni brzo reagovali na incident, među ono malo meštana nesrpske nacinalnosti koji i danas žive u Hrtkovcima rastu tenzije i strah.
Za mesto demonstracija povodom oslobađajuće haške presude hrvatskim generalima, izabrani su baš Hrtkovci, sremsko selo u kojem je pre dve decenije označen početak etničkog čišćenja Hrvata iz Vojvodine. Jedan od onih malobrojnih koji danas žive u tom mestu, župnik Ivan Živković bio je meta učesnika mitiga, nakon što se policija povukla sa demonstracija.
“Dok sam ja istrčao oni su otišli u dubinu dvorišta u garažu. Otkinuli su tablicu sa prednjeg dela automobila. To je automobil sa đakovačkom registracijom, sa šahovnicom, što im je valjda zasmetalo”, rekao je za RSE župnik Ivan Živković.
Naš sagovornik dodaje da se obratio nasilnicima koji su mu izgledali pijani, te da su nakon što im je zapretio da će pozvati poilciju, pobegli iz dvorišta. Živković navodi da su bili kratko ošišani, i da su imali šalove fudbalskog kluba “Partizan”. Policija je, dodao je, brzo došla i sprovela uviđaj.
Župnik Živković ujedno je i jedan od retkih građana hrvatske nacionalnosti u Hrtkovcima koji danas želi javno da govori. Tenzije i nezadovoljstvo presudom Gotovini i Markaču pomereno je ka njima, zbog čega rastu strah i nesigurnost.
„Sedam godina živim ovde i Hrtkovci su zadnjih godina bili mirni. Ljudi su se okrenuli poslu, budućnosti, pomalo su zaboravili ono što je bilo. Ovo što se dogodilo sada unosi pometnju i nesigurnost. Naravno da me je stah”, kaže Živković.
Iako je policija brzo reagovala i uhapsila počinioce, ovakvi incidenti otvaraju rane koje su počele 6. maja 1992. godine. Tada je na mitingu Srpske radikalne stranke, u prisustvu njenog lidera Vojislava Šešelja, pročitan spisak porodica, koje su označene kao nepodnobne. Pod pritiscima i pretnjama, ovi su ljudi spakovali kofere, a oni koji prethodno nisu silom izbačeni iz svojih kuća, krenuli su za njima.
Lokalna vlast zatim je preimenovala selo u “Srbislavci”. Osim Hrtkovaca, Hrvati su morali da napustie još desetine sremskih sela. Prema podacima Demokratskog saveza vojvođanskih Hrvata, procenjuje se da je od 1992. do 1995. Srbiju napustilo oko 50 hiljada građana hrvatske nacionalnosti.
“Sinonim stradanja sremskih Hrvata, odlazak sa njihovih ognjišta počeo je u selu Hrtkovci. To su bili uglavnom najcenjeniji ljudi u selu, najbolje obrazovani i ugledni. Posle pritisaka, oni su se brzo iselili, a onda su krenuli i svi ostali. Tako da je u Hrtkovcima broj Hrvata sada sveden na simboličan”, kaže za RSE lider Demkratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kuntić.
Podgrevanje izjavama i promene stavova
Događaji iz 1992. deo su optužnice Haškog tribunala protiv lidera radikala Vojislava Šešelja. On je i jedini kome se sudi za etničko čisćenje Hrvata, dok drugi odgovorni nikada nisu do kraja procesuirani.
Zastava sa likom Vojislava Šešelja na skupu njegovih pristalica, februar 2012.
Radikali su na poslednjim izborima u Srbiji marginalizovani, i nakon dve duge decenije, u Skupštini Srbije više ne sede njihovi poslanici. No, otpadnik Tomislav Nikolić uzdigao se sa svojom Srpskom naprednom strankom na lidersku poziciju. Baš kao i pre njega Miloševićevi socijalisti, umiven, presvučen i, barem deklarativno, proevropski orijentisan stao je na čelo zemlje. Staru retoriku devedesetih je značajno izmenio, ali ipak svako malo ponovo ispliva. Dogodilo se to Nikoliću po izricanju haške presude hrvatskim generalima, kada je prozvao Ivu Josipovića i doveo u pitanje saradnju sa susednom zemljom.
“Čitav odnos između Hrvatske i Srbije preslikava poziciju hrvatske zajednice ovde. Sada, iz dobro poznatih razloga, povišen je stupanj animoziteta. To sve podgrevaju i izjave predsednika Nikolića prema predsedniku Josipoviću. Dobro bi bilo da se sa tim prestane jer se bojim da bi uskoro mogli doći u fazu kada će ekcesi biti česta pojava. Dobro je da je policija u Hrtkovcima brzo reagovala i poručujem Hrvatima da bilo gde ako se nešto desi u ovom visokom stupnju animoziteta spram Hrvatske odmah prijave policiji i hrvatskom nacionalnom vijeću”, rekao je Petar Kuntić.
Napadi na hrvatsko stanovništvo u Vojvodini počeli su devedesetih godina upravo napadom na lokalnog župnika. Iako se današnja situacija sa tim vremenom ne može porediti, Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava ukazuje na kontinutitet.
“Danas na vlasti imamo dve stranke koje su učestvovale u tom ratu i koje su ugrožavale nesrpsko stanovništvo. I ono što je poruka da mi danas na vlasti imamo te dve stranke jeste ohrabrenje za sve desničarske i nacionalističke organizacije. Situacija danas jeste drugačija u tom smislu da će policija reagovati, međutim, ovde mora da se reaguje i preventivno, da se menjaju stavovi ljudi. U tom smislu, mi nemamo nikakve promene ovde i jedino ko se time bavi jeste civilno društvo”, ocenjuje Izabela Kisić.
Na incident u Hrtkovcima reagovala je do sada samo Liga socijaldemokrata Vojvodine, stranka koja je i 1992. godine bila među onima koji su digli glas protiv proterivanja svojih sugrađana, i u Hrtkovcima organizovala skupove „Nećemo da se delimo, nećemo da se selimo“.
