Dostupni linkovi

logo-print

Nakon devalvacije juana: Preti li novi valutni rat?


Novčanice od 10 juana, ilustrativna fotografija

Novčanice od 10 juana, ilustrativna fotografija

Charles Recknagel i Dragan Štavljanin

Iznenadna devalvacija kineskog juana za dva odsto izaziva zabrinutost u Vašingtonu, Tokiju i Briselu da Peking na taj način želi da očuva konkurentnost izvoza ne poštujući tržišna pravila. Istovremeno, kineske vlasti navode da je to deo mera liberalizacije domaćeg tržišta.

Kina ovim potezom nastoji da stimuliše svoju ekonomiju koja je u prvom i drugom zabeležila rast od sedam odsto – najniži u poslednjih šest godina. Devalvacija juana, čime se pojeftinjuje izvoz, može da pomogne u zaustavljanju pada izvoza od osam procenata u odnosu na jul prošle godine.

Juan je izgubio 3,5 odsto vrednosti u Kini u poslednja dva dana, a oko 4,8 odsto na globalnim tržištima, što je uticalo i na pad vrednosti valuta Indonezije, Malezije i Novog Zelanda.

Podozrenje u SAD, MMF pozdravlja potez Kine

Centralna banka Kine pokušala je da umiri finansijska tržišta i saopštila je da je ovo jednokratna devalvacija nacionalne valute, odnosno da nije reč o početku konstantne depresijacije, već da će se u narednom periodu više uzimati u obzir ponuda i tražnja, što znači da će kurs u većoj meri određivati tržište.

Do sada je banka utvrđivala zvanični kurs od kog je juan prilikom trgovanja mogao da odstupa na bilo koju stranu najviše dva odsto.

Prethodna devalvacija juana je bila mnogo veća - 1994. godine Peking je oslabio juan za trećinu u okviru postepenog prelaska sa planske na tržišnu privredu.

U saopštenju Narodne banke Kine se navodi da srednji kurs juana već dosta dugo odstupa od tržišnih percepcija i da je došlo vreme da se približi nivou koji tržište smatra celishodnim.

Naime, zbog intervencija Evropske centralne banke kao i Banke Japana i drugih faktora, vrednost evra je pala za jednu petinu od 2014. u odnosu na dolar, a jena za jednu trećinu. Kao posledica, juan je ojačao od juna prošle godine za 13,5 odsto, više nego dolar (12,8) i švajcarski franak (11,4).

Iz kineske perspektive, zadržavanje snažne veze juana sa dolarom, podriva konkurentnost njene privrede sa ključnim trgovinskim partnerima – Japanom i Evropom.

Kako ocenjuje “Stratfor”, devalvacija od dva odsto neće doneti veliko olakšanje kineskim izvoznicima zbog jačanja juana u odnosu na ključne svetske valute od više od 10 procenata.

Međutim, mnogi se pribojavaju, pre svega na Zapadu, da će ostati politički uticaj na kurs juana.

Osim slabljenja izuzetno snažnog juana zbog jačanja dolara u poslednjih nekoliko godina, ovo je pokušaj Kine da uključi juan u korpu valuta MMF-ovih specijalnih prava vučenja i da otvori svoje tržište kapitala za priliv stranog kapitala.

Logo MMF-a

Logo MMF-a

Peking nastoji time da osnaži svoju poziciju prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da njegova valuta ispunjava kriterijume transparentnosti i pouzdanog sredstva u međunarodnoj trgovini. Kina se nada da će ova međunarodna institucija u izveštaju krajem ove godine prihvatiti status juana kao globalne valute.

MMF je pozdravio je odluku Kine da omogući da se vrednost juana određuje u skladu sa tržišnim okolnostima i pozvao Peking da uvede plivajući kurs u naredne dve do tri godine. Međutim, prošle sedmice je preporučio da se odluka o uključivanju juana u korpu valuta sa “specijalnim pravima vučenja” odloži do septembra 2016., jer u ovom trenutku ne ispunjava kriterijume valute koja se može “slobodno koristiti”.

Pozitivan stav MMF o devalvaciji izazvao je nezadovoljstvo u SAD, s obzirom da su se one zalagali za jačanje juana, a pojedini kongresmeni su optužili Peking da vodi nesavesnu monetarnu politiku koja nepravedno daje prednost kineskim proizvođačima.

Potez Kine izazvao je nervozu u Vašingotnu jer tim primerom mogu da se povedu i druge zemlje.

Raskid juana sa dolarom

Ovaj potez Pekinga je veoma značajan i moguće je da će pokrenuti novu fazu „valutnih ratova“, ocenjuje direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso banci (Saxo Bank), Džon Hardi (John Hardy).

On smatra da će, ukoliko Kina bude nastavila da devalvira juan u nastojanju da ubrza svoju privredu, na taj način pokrenuti novi talas izvoza deflacije širom sveta, što bi svakako moglo da utiče na politike centralnih banaka, uključujući i američke Federalne rezerve.

Novi monetarni rat bi usledio u slučaju da Kina zarad spasavanja svoje ekonomije počne da rasprodaje devizne rezerve, što bi uzdrmalo globalni finansijski sistem.

Kina je najveći čuvar dolara, s obzirom da njene devizne rezerve iznose oko četiri biliona u toj valuti, a pored toga Kina poseduje i američke hartije od vrednosti u iznosu od 1,2 biliona.

Nagla devalvacija juana može se tumačiti i kao zaštitna mera koju Peking sprovodi protiv najavljenog podizanja referentne kamatne stope od strane američkih Federalnih rezervi, a koja trenutno iznosi 0,25 odsto.

U slučaju podizanja američke referentne stope, koja se najavljuje do kraja godine, Kina bi se suočila sa još većim padom vrednosti nacionalne valute, i to u visini od 10 do 15 odsto.

U svakom slučaju Kina nastoji da sledi politiku brojnih devalvacija u svetu nakon izbijanja globalne finansijske krize. Najpre su Federalne rezerve započele “kvantitativno popuštanje”, zatim japanska centralna banka (Abenomics), a nedavno je i Evropska centralna banka otpočela program otkupa obveznica u nastojanju da upumpavanjem svežeg novca podstakne posrnulu ekonomiju.

Istovremeno, američka bonitetna agencija Standard i Purs (S&P) pohvalila je odluku Kine da devalvira vrednost nacionalne valute juana, navodeći da zbog ovakvog poteza ne preti izbijanje valutnog rata.

"Argument da Kina pokušava da podstakne privredni rast putem slabljenja valute i ohrabrivanja izvoza, nama ne deluje naročito uverljivo", izjavio je glavni ekonomista američke agencije, Pol Gruenvald.

Dolar i juan

Dolar i juan

Američki dolar bi trebalo da bude pobednik ovakvog razvoja situacije. Iako je u proteklih nekoliko dana dolar slabio, vest o devalvaciji juana ga je nakratko osnažila, naročito u odnosu na australijski dolar i na valute drugih izvoznika u Aziji.

Međutim, dolar je posle inicijalnog uspona, nastavio sa padom. Zbog čega je to tako? Po Hardiju, moguće je da učesnici na tržištu procenjuju da je rizik da Kina ovim potezom izveze deflaciju u svet loš znak za rizičnu aktivu i da će se time iznuditi „silazna putanja“ u politikama centralnih banaka širom sveta.

Pad tražnje za naftom

Najveća devalvacija juana u poslednje dve decenije, izazvala je strahovanja da će ovaj najnoviji pokazatelj usporavanja kineske ekonomije dovesti do smanjenja tražnje za naftom u narednih nekoliko meseci.

Ovaj potez Pekinga, u kombinaciji sa povećanom proizvodnjom nafte članica OPEK-a, odmah je doveo do njenog pojeftinjenja. Tako je bazična cena u SAD pala na 43 dolara za barel, što je najniži nivo u poslednjih više od šest godina.

To je loša vest za Rusiju koja već trpi posledice nakon drastičnog pojeftinjenja nafte od prošle godine kao i sankcija Zapad zbog krize u Ukrajini. Ruska valuta je poslednjih dana nastavila pada dostigavši oko 64 rublji za dolar.

Vilijem Džekson (William Jackson), ekonomista iz “Capital Economics” u Londonu, smatra da su neosnovani strahovi o dugoročnom smanjenju kineske tražnje za naftom.

“Nije jasno da li će iznenada prestati kineska tražnja za naftom u količinama kao i u prethodnom period. Smatramo da će kineska ekonomija sasvim dobro funkcionisati u narednih nekoliko kvartala”.

Pala je vrednost i valuta drugih zemalja koje se oslanjaju na izvor energije i ostalih proizvoda nakon vesti o devalvaciji kineskog juana jer se strahuje od smanjenja tražnje.

Slab juan umanjiće kupovnu moć građana kada je reč o proizvodima iz uvoza indeksiranim u dolarima, kao što je nafta, što će imati posledice ne samo po Kinu

Međutim, neće najviše biti pogođene valute izvoznika energije već zemalja – uglavnom u Istočnoj Aziji – koje se direktno nadmeću sa Kinom u izvozu roba na svetsko tržište. Nakon odluke Pekinga da devalvira juan njegovi proizvodi će biti jeftiniji što će nagnati njegove rivale da slede isti put.

Pojedini analitičari smatraju da je neopravdan strah većine ekonomija u usponu, pre svega onih izvan Azije da će se devalvacija juana negativno odraziti na njihove valute, jer je mnogo nepovoljniji uticaj po njih jačanje američkog dolara.

Za mnoge zemlje, uključujući Rusiju, jačanje američke valute dovodi do povećanja njihovih troškova u otplati međunarodnih dugova, koji je često indeksiran u dolarima.

Čarls (Charles) Robertson, glavni ekonomista investicione banke “Renaissance Capital” iz Londona.

“Kada istovremeno padne vrednost ovih valuta u odnosu na dolara, zatim cena njihovih proizvoda namenjenih izvozu i spoljni dug teži za otplaćivanje – smatram da je to problematičnija situacija za zemlje u usponu nego devalvacija kineske valute od nekoliko procenata”, ističe Robertson.

Kineska privreda na raskršću

Kineska ekonomija se nalazi na raskršću. Nekadašnji model baziran na izvozu jeftinih proizvoda, uz veštačko održavanje niske vrednosti juana, sada se transformiše ka konceptu jačanja domaće potrošnje. Međutim, ta tranzicija nije nimalo laka.

Naime, devalvacija juana poskupeće uvozne proizvode što će otežati prelaz na model stimulisanja domaće potrošnje. Slab juan umanjiće kupovnu moć građana kada je reč o proizvodima iz uvoza indeksiranim u dolarima, kao što je nafta, što će imati posledice ne samo po Kinu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG