Dostupni linkovi

logo-print

Najbolji matematički olimpijac: Do uspeha uz puno rada


Teodor fon Burg

Teodor fon Burg

Mladi matematičari iz Srbije doživeli su svetsku slavu nakon što su se sa Olimpijade u Argentini vratli sa četiri osvojene medalje. Teodor fon Burg, maturant beogradske Matematičke gimnazije, osvojio je zlato i postao najuspešniji takmičar svih vremena. Ovaj uspeh otvorio je i pitanje koliko država ulaže u mlade talente.

Učenici Matematičke gimnazije iz Beograda sa Olimpijade u Mar del Plati doneli su četiri medalje. Jednu bronzu i dva srebra, dok je najsjajnije odličje, četvrto za redom, osvojio Teodor fon Burg. Sa ukupno šest medalja, među kojima su i po jedno srebro i bronza, postao je najbolji olimpijac u istoriji i popeo se na vrh lestvice u matematičkom Holu slavnih.

Teodor za RSE kaže da je ponosan na istorijski uspeh koji je postigao zajedno sa svojim školskim drugovima.

„Pa mnogo je lep osećaj, ali ne bih smeo da se opustim. Donekle mi je bilo žao što nisam osvojio maksimalan broj poena, jer sam zadatke mogao i bolje da uradim, ali sam na kraju svega srećan jer ipak sam postigao odličan rezultat. Ta titula će da napravi još veća očekivanja koja ću nastojati da ispunim. Ne postoji nikakva posebna tajna mog uspeha. Jednostavno je potrebno dosta rada. To je žrtvovanje vremena, u proseku radim pet sati dnevno, i to je deo mog života. Ali isplatiće se svakako, jer matematika je znanje. Već me mnogi poštuju u matematičkom svetu i zbog toga je sve ovo vredno velikog truda“, ističe on.

Jedini zadatak koji Teodor nije uspeo da reši osmislio je srpski matematičar Dušan Đukić. Čim su mladi matematičari iz Argentine stigli u Beograd postali su medijske zvezde, štampa ih je stavila na naslovne strane a televizije u udarne vesti, dok su se političari utrkivali ko će se pre susresti sa njima.

Na svečanom prijemu u Predsedništvu šef države Tomislav Nikolić poručio je da su oni budućnost Srbije dok se ministar prosvete Žarko Obradović na odvojenom susretu u njegovom kabinetu pohvalio da je taj resor finansirao pripreme matematičkih olimpijaca.

„I moram da kažem da ćemo se truditi da i u narednim mesecima i godinama na svaki način pomognemo razvoj mladih matematičara. I da ćemo nastojati da budu prisutni na svim takmičenjima koja imaju značaj za njih, za naš obrazovni sistem i Republiku Srbiju“, rekao je Obradović.

Na susretu u Ministarstvu prosvete mladi matematičari na poklon su dobili po sedam dana planinskog boravka na Zlatiboru i tablet računare, ali se na prijemu nije pojavio najbolji, Teodor fon Burg.

Njegova majka Magda Buzurović rekla je za RSE da je to vid protesta, jer je porodica nezadovoljna odnosom ministra Žarka Obradovića prema Teodorovom radu.

„Kompletnu kritiku ministar je sveo na to da smo mi nezadovoljni sumom koju je država dala i to je bilo veoma ružno sa njegove strane. Osim toga, ogroman problem je to što u stvari nemamo predstavu koliko je ova država kome i za šta dala. Neka ministar razmisli o tome da postavi transparentne podatke o tome ko je dobio novac, za šta je dobio i koliko je dobio. Tek kada bude za sve objavio, a ne samo za Teodora, njih dvojica će se ponovo videti“, rekla je Buzurović.

Jaki motivi i nove perspektive

Takmičarske rezultate Teodora fon Burga matematičari porede sa svim trofejima tenisera Pita Samprasa i Novaka Đokovića zajedno, a kao i u slučaju srpskog tenisera najveće zasluge za njegove uspehe pripisuju prvenstveno odricanju porodice i vanserijskom talentu.

Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, tvrdi da je za uspeh presudan sistem rada, iako se srpski matematičari ne pripremaju kao takmičari iz drugih država.
Mladi matematičari sa predsednikom Tomislavom Nikolićem

Mladi matematičari sa predsednikom Tomislavom Nikolićem


„Recimo, pripreme ruskih i kineskih matematičara traju po godinu dana. Okupe tim i ništa drugo ne rade, ne idu u školu, samo se pripremaju za takmičenje. Mi dotle još nismo došli, a pitanje je i koliko to ima svrhe. Naša deca redovno idu na časove, sve svoje obaveze ispunjavaju, svi imaju odlične ocene, i pored toga se dodatno spremaju za takmičenje“, navodi Ognjanović.

Vrhunski rezultat na Olimpijadi u Mar del Plati srednjoškolci iz Beograda ostvarili su u oštroj konkurenciji od 500 takmičara, među kojima su bili predstavnici matematičkih velesila kao što su Nemačka, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Južna Koreja i Kina.

Dušan Šobot, koji je osvojio srebro, kaže da su sada pred njim nove perspektive.

„Osećam se odlično, kako bi drugačije bilo posle ovakvog rezultata... To mi pruža dobru podlogu za dalje obrazovanje i potvrdu mog uloženog rada. Za uspeh smo najzaslužniji mi sami, onda naša škola i roditelji. A, koliko ja znam, država nam je platila da odemo na Olimpijadu“, rekao je Šobot.

Od 100 zemalja na Matematičkoj olimpijadi Srbija je ekipno osvojila 15. mesto, što se u svetu za tako malu zemlju priznaje kao veliki uspeh.

Vođa matematičke reprezentacije Đorđe Krtinić kaže da je to najjači motiv za još bolji rad.

„Šteta je što svi učenici koji su se takmičili nisu uzeli medalju. To je ono što nam se dešava već godinama, ali verujem da jednog dana možemo da ostvarimo i taj cilj“, ističe Krtinić.

Uprkos stereotipima koji vladaju o matematičarima, ovi mladi ljudi žive kao i većina iz njihove generacije, bave se sportom, slušaju dobru muziku i vole da putuju. Strast Teodora fon Burga je tekvondo, trenira ga redovno, ali mu je matematika na prvom mestu. Sada želi da se posveti studijama na Oksfordu, čiju stipendiju je odavno dobio, pa će se, kako kaže, jednog dana možda vratiti u Srbiju.

„Jedino što sada želim je da buduće generacije talentovanih srednjoškolaca imaju podršku. Da se lepo pripreme i da imaju uslove da i oni postignu uspehe na matematičkim olimpijadama. Da ima neko ko će mene da nasledi, ili makar da se približi mojim rezultatima“, kaže Teodor fon Burg.

Matematičke olimpijade su takmičenja koja pomno prate svetski univerziteti kako bi se domogli najboljih svetskih kadrova. Teodora fon Burga zvali su sa svih najprestižnijih naučnih adresa, ali ga do danas nije kontaktirao nijedan univerzitet iz Srbije.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG