Dostupni linkovi

logo-print

Rashiti: Srbija i Kosovo su došli do crvenih linija


Naim Rashiti

Naim Rashiti

Naim Rashiti, analitičar Međunarodne krizne grupe, u intervjuu za RSE kaže da su se susrele crvene linije Prištine i Beograda i da su sada male šanse da se pronađe neki dvosmisleni modalitet koji bi zadovoljio obe strane. Dijalog se približio kraju i više nema prostora za pokušaje, kazao je on. Mogući su još neki pritisci međunarodne zajednice, ali šanse su male obzirom da dve strane ne odustaju od svojih stavova.

RSE: Priština i Beograd ni u poslednjoj rundi drugog dela maratonskih razgovora, nisu uspeli da postignu sporazum o severu Kosova. Da li je to bila poslednja šansa za normalizaciju odnosa dve zemlje?

Rashiti: Što se tiče ovog oblika posredovanja u dijalogu, približavamo se kraju. Nema više prostora za pokušaje. Chaterine Ashton se sigurno oseća razočarano i šanse da imamo ozbiljan nastavak dijaloga su jako male. Neko iz međunarodne zajednice će to sigurno pokušati, ali to će biti poslednji test. Perspektiva jednog sporazuma je veoma mala, razlike ostaju veoma velike. Atmosfera je do sada bila dobra ali često zato što nije bilo tačnih informacija. Priština je uvek stvarala utisak da dijalog teče dobro i da je sporazum moguć.

Međunarodna zajednica, polazeći od činjenice da je Srbija putem platforme odustala od podele Kosova, nadala se da Srbija prihvata punu jurisdikciju Kosova i zakone nad severom. Ali to je u suprotnosti sa onim na čemu Beograd insistira, a to je treći sloj vlasti. Dakle traži da asocijacija opština bude u potpunosti autonomna od Prištine u smislu izvršavanja svih nadležnosti, uključujući pravosuđe, policiju i direktne odnose sa Beogradom.

Sad smo došli do tačaka gde se susreću crvene linije Prištine i Beograda. Za Beograd to je treći sloj vlasti i jedan entitet za Srbe, a za Prištinu upravo je to crvena linija koja je neprihvatljiva. Tako da, šanse da se pronađje neki dvosmislen modalitet o toj tački su jako male.

RSE: Imajući to u vidu, šta preostaje dvema stranama? Koliko to može da utiče na dalji razvoj odnosa i njihovu integraciju?

Rashiti: Ono što je veoma važno je da se dijalog kao proces ne proglasi mrtvim. Zato što će to rizikovati dosadašnja dostignuća u smislu malo modernije komunikacije dve vlade, rizikovaće sporazume tehničkog dijaloga i stabilnost na Kosovu i na severu. Konsolidovaće viziju srpske zajednice na severu još više u odbijanju bilo kakve komunikacije sa Prištinom i svim ostalim faktorima što se integracije tiče. Ako ova faza ne uspe, moraće se razmisliti o nekim novim modalitetima, kako bi se pronašli novi oblici pregovora. Dobro je, ukoliko je moguće, očuvati neku vrstu komunikacije do faze kada su strane spremne na kompromis. Alternativa bez dijaloga je rizična.

RSE: Premijer Thaci je u utorak uveče kazao kako je Priština imala iste stavove kao EU i SAD. Da li je moguć scenario da EU nagradi Kosovo datumom, a Srbiju ne?

Rashiti: Sudbina evropske perspektive dve zemlje je povezana od odluke Saveta Evrope od marta 2012. Teško se može desiti da jedna dobije šargarepu EU, a druga ne. Biće teško za Kosovo da članice EU podrže mandatiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko Srbija ne dobije datum za početak pregovora. Naravno, neke države više žele da se to ne povezuje sa dijalogom, u smislu ukoliko su strane ispunile uslove, ali politički, to je jako teško da se realizuje i da se oko tako nečeg slože sve zemlje članice EU.

RSE: Da li sledeće nedelje očekujete ikakav pozitivan pomak?

Rashiti: U smislu konsultacija dve vlade u Prištini i Beogradu, ne očekujem promene. Traženo je da se od 20. marta do 2. aprila održe konsultacije u vladama u glavnim gradovima. Ništa se nije desilo, pozicije se nisu promenile, tako da i ne očekujem promene. Zvanično se može desiti da strane ponove svoje stavove kancelariji Chaterine Ashton, ukoliko u međjuvremenu neki drugi međjunarodni faktor ne poduzme neku novu inicijativu. To su male šanse ali nisu nemoguće.

RSE: Da li mislite da Priština može u nekoj meri da popusti kada su u pitanju nadležnosti asocijacije?

Rashiti: Priština je stavila do znanja da neće prihvatiti treći sloj vlasti. To je sama odlučila i tokom pregovora u Beču sa Međunarodnom zajednicom, još kada nije bila nezavisna zemlja. Ne verujem da će Priština prihvatiti treći sloj vlasti za Srbe, sever ili srpske opštine. Priština treba više raditi u smislu prevazilaženja Ahtisarijevog plana, ako je moguće. Ali, Priština se plaši velikog uticaja Beograda nakon formiranja asocijacije. Za Prištinu je najveća smetnja to što Srbija ne priznaje Kosovo, ili kako kažu, nekonstruktivan pristup Srbije prema Kosovu. Eventualno, učlanjenje Kosova u UN može ubediti Prištinu da popusti više. Ali, u ovoj fazi jako sam skeptičan da će Priština popustiti do te mere kako bi došlo do formiranja trećeg sloja vlasti.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG