Dostupni linkovi

logo-print

Nacionalisti, putinovci i lažne patriote


Marš u Moksvi

Marš u Moksvi

Priredio: Slobodan Kostić

Šarenolike gomile ruskih nacionalista učestvovale su u Moskvi u Ruskom maršu koji se tradicionalno poklapa sa državnim praznikom – Danom narodnog jedinstva dok je Kremlj, na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom i njegovim pristalicama, organizovao svoju patriotsku proslavu u čast ovog dana.

Prema nekim procenama na skupu u centru prestonice bilo je oko 75.000 ljudi, koji su, u prisustvu predstavnika glavnih partija, uz muziku i koreografiju koja je, po nekima, podsećala na vreme Sovjetskog Saveza, prošli kroz centar Moskve noseći transparente s natpisima "Zajedno smo sila!" i "Verujemo u Putina!", mada kritičari politike Kremlja tvrde da je veliki broj radnika i učenika pod prisilom došao na skup.

Rivalski skupovi nacionalista, ali i kremljanskih zvaničnika, održavaju se u senci rata u Ukrajini i tvrdnji Kijeva i Zapada da Rusija šalje oružje i vojsku kao pomoć separatistima za sukobe koji su do sada već odneli više od četiri hiljade života.

U jednom od moskovskih predgrađa okupilo se oko dve hiljade desničara noseći zastave carske Rusije, dok ih je policija u opremi za razbijanje demonstranata posmatrala sa druge strane kordona.

Učesnici u povorci, neki sa maskama, kamuflažnim odelima i bejzbol kapama uzvikivali su parole – „Rusija Rusima“, „Svi za jednog, jedan za sve“, „Napred Rusi“. Mada su neki od njih salutirali nacističkim pozdravom, marš nije bio nasilan, a slični skupovi održani su i u drugim ruskim gradovima uključujući, po prvi put, ukrajinski region Krim, koji je Rusija anektirala u martu.

Druga povorka od dve i po hiljade ljudi, sačinjena od monarhista i radikalnih pravoslavaca, kretala se nešto kasnije rezidencijalnim kvartovima Moskve.

Od svog trećeg mandata, ruski predsednik Putin je u više navrata podržavao patriotizam kao ključnu pretpostavku sigurne budućnosti Rusije, ali su on i njegova vlada postajali, iz godine u godinu, sve agresivniji, dovodeći do usijanja svoje odnose za Zapadom zbog ponašanja Kremlja prema Ukrajini.

„Ove godine suočeni smo sa brojnim izazovima“, obratio se Putin svojim pristalicama. „Kao i mnogo puta tokom naše istorije, naši ljudi su odgovorili jedinstvom i moralnom i duhovnom obnovom“, kazao je Putin.

Mada su predsednik Vladimir Putin i njegova vlada napravili tokom poslednje godine oštar zaokret, prigrlivši nacionalizam i patriotizam, zvaničnici su ovaj put bili neočekivano hladni prema Ruskom maršu. Umesto u centru grada, kako su organizatori zahtevali, njihovi skupovi su odobreni u zabačenim predgrađima.

Takav stav u mnogome je odraz dvosmislenog odnosa Kremlja prema nacionalistima koji su za zvaničnu politiku previše radikalni, mada su i ekstremni desničari s druge strane nezadovoljni stepenom odlučnosti Putina prema nekim gorućim pitanjima, što vladajuća vrhuška teško prihvata.

Marš u Sankt Petersburgu

Marš u Sankt Petersburgu

Nedavno se i sam predsednik Rusije Vladimir Putin dotakao ovih tema tokom razgovora sa učesnicima međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" u Sočiju.

„Ja sam najveći nacionalista u Rusiji“, rekao je on. „Međutim“, nastavio je u svom stilu, „najveći i najprihvatljiviji nacionalizam je kada sprovodite politiku koja će doneti dobra ljudima. S druge strane, ako nacionalizam nosi sa sobom isključivost prema drugim ljudima i pretvara se u šovinizam, on može da uništi našu državu, koja je stvorena kao miltietnička i multikonfesionalna zemlja“.

Sa ovakvom izjavom, Putin „pokušava da postavi parametre prihvatljivog nacionalizma“, primećuje profesor Njujorškog univerziteta Mark Galeoti.

„On nastoji da definiše prihvatljivi nivo nacionalizma u kome neće biti rasizma, međuetničkog nasilja ili tenzija, niti suštinski radikalnih socijalnih mera“, objašnjava Galeoti. „Umesto toga on zagovara patriotizam, i mislim da je to zapravo ključna stvar. Kada kaže ‘nacionalizam’ Putin misli na ‘patriotizam’ što bi trebalo da znači neku vrstu lojalnosti prema postojećem stanju.”

Međutim, izgleda da Kremlj ima dosta razloga za brigu. Nakon što su ruski nacionalisti pružali materijalnu pomoć i obezbeđivali dobrovoljce za borbe na istoku Ukrajine, neki od njih više ne skrivaju nezadovoljstvo podrškom Moskve separatistima, zahtevajući mnogo radikalnije korake, kako u Ukrajini tako i u samoj Rusiji.

Inače, Ruski marš se održava od 2005. godine kada je uveden Dan narodnog jedinstva u slavu odbrane Rusije od poljskih zavojevača 1612. godine, kojim je zamenjeno obeležavanje Oktobarske revolucije iz 1917. godine, tako da Kremlj pokušava da oboji taj dan mnogo više u patriotskim, nego nacionalističkim bojama.

Ovogodišnji Ruski marš održava se u atmosferi unutrašnjih tenzija, s obzirom da je jedan od vodećih opozicionara Aleksej Navalni u kućnom pritvoru zbog optužbi za više krivičnih dela.

„Putin zapravo i nije nacionalista, već najobičniji posmatrač“, reći će Jegor Prosvirnin, urednik nacionalističkog sajta „Sputnik i Pogrom“, tvrdeći kako je on postavljen od strane vladajućih korporacija da upravlja političkim procesom, dok „istaknuti članovi tajne policije kupuju vile i palate po Azurnoj obali“.

Aleksandar Dugin

Aleksandar Dugin

S druge strane Kremlj je drastično redukovao pojavljivanje zagriženih nacionalista Aleksandra Dugina i Aleksandra Prokhanova na državnoj televiziji.

Alina Polijakova, viša stručna saradnica na Bernskom univerzitu, i stručnjak za pitanja ekstremne desnice u Evropi primećuje da je ukrajinski sukob istakao podele u okviru ruskih nacionalista između patriotske, prodržavne i imperijalističke opcije. Ona kaže da Kremlj aktivno pomaže desničarske, nacionalističke partije i organizacije širom Evrope, pozivajući neke od njih da šalju posmatrače tokom izbora na Krimu ili u samoj Rusiji, što možda „generiše nezadovoljstvo među nekim ruskim nacionalistima“.

U tom smislu Galeoti tvrdi da postoje četiri ključna stuba ruskog nacionalizma – imeperijalističke pretenzije, socijalni konzervativizam (naklonjenost Ruskoj pravoslavnoj crkvi i netrplejivost prema homoseksualnosti), etnički šovinizam i ekonomski radikalizam koji se zasniva na preraspodeli dobara na osnovu etničkih kriterijuma.

Što se tiče prve dve tačke, Putin je uradio tačno onoliko koliko je potrebno da izađe u susret očekivanjima nacionalista, mada bi dve poslednje značile otvaranje Pandorine kutije od čega Kremlj beži glavom bez obzira, dodaje Galeoti.

S druge strane, Kevin Rotrok, urednik portala RuNet Echo podseća da upravo Prosvirin i drugi nacionalistički lideri predviđaju da bi pogoršanje ekonomske situacije moglo da donese etničke tenzije u samoj Rusiji.

To je potencijalno opasno za Putina, mada dobri poznavaoci kremljanskih prilika ne očekuje da bi to pitanje moglo da izbije u prvi plan već od ovog Ruskog marša.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG