Dostupni linkovi

logo-print

Osobe sa invaliditetom teško do posla


Sa sajma "Top job" u Beogradu, 12. mart 2012.

Sa sajma "Top job" u Beogradu, 12. mart 2012.

Osobe se invaliditetom jedna su od najugroženijih kategorija u Srbiji, između ostalog i zbog male mogućnosti da se zaposle. U vreme finansijske krize problem je još veći, ali su neki od njih posao potražili na jednom od mnogobrojnih sajmova za zapošljavanje.

Stotine nezaposlenih okupiralo je u Beogradu štandove vodećih firmi u Srbiji koje, prema listama koje su objavile, nude mali broj poslova uglavnom za visokokvalifikovane kadrove. Na sajmu ambiciozno nazvanom „Top job“ šansu traže i osobe sa invaliditetom kojih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima čak 25.000.

Mikica Budimirović, iz Foruma mladih sa invaliditetom, kaže za RSE da ih mnoga preduzeća još uvek nerado zapošljavaju.
Mikica Budimirović, iz Foruma mladih sa invaliditetom: Umesto što državi plaćaju dvadeset ili trideset hiljada dinara, koliko su dužni da uplate ukoliko ne zaposle osobu sa invaliditetom, za te pare bi trebalo da daju posao ovim ljudima od kojih su mnogi jako vredni i dobri radnici.

„Veliki broj kompanija se opredeljuje za plaćanje penala. Umesto što državi plaćaju dvadeset ili trideset hiljada dinara, koliko su dužni da uplate ukoliko ne zaposle osobu sa invaliditetom, za te pare bi trebalo da daju posao ovim ljudima od kojih su mnogi jako vredni i dobri radnici. Ja za svoje kretanje koristim invalidska kolica, i zbog toga ne mogu da idem uz stepenice, ali sve ostalo mogu da radim jednako dobro kao neko drugi, pa neke poslove čak i bolje“, kaže Budimirović.
Iako su firme koje broje do 20 ljudi prema zakonu iz 2009. godine obavezne da zaposle najmanje jednu osobu sa invaliditetom, a one od 50 dve, više od polovine poslodavaca radije se odlučuje za kazne nego da poštuje propise.

Jasmina Stevanović (34) jedna je od retkih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji koja je uspela da se zaposli. Uz pomoć Asocijacije za promovisanje inkluzije dobila je posao u restoranu u Beogradu, a povremeno pomaže i jednoj teško oboleloj sugrađanki.

„Radim u McDonaldsu na Terazijama. Lepo mi je na tom poslu, brišemo tacne, stolove i stolice. Svi su dobri prema meni, i radnici i šefovi su divni. Svi zajedno radimo i baš sam zadovoljna. Tu sam sat i po vremena dnevno, u pola deset krećem na posao, u deset počinjem. I radim na drugom poslu u mobilnom timu za podršku. Pomažemo jednoj porodici čija kćerka je obolela od Retovog sindroma. Pričam sa njom, masiram je, pevam joj, i tako joj izmamim osmeh. Mnogo mi znači što imam posao, što radim, svi smo srećni“, rekla je Stevanović.

U Srbiji ima oko 700.000 osoba sa invaliditetom, a procenjuje se da ih je zaposleno najviše 9.000. Na sajamskim štandovima pitali smo predstavnike velikih firmi da li bi ponudili posao nekima od njih, ali nismo dobili odgovor.

„Naša poslovna politika je da mi na sajmu ne smemo da dajemo izjave“, „Na žalost, ništa ne mogu da vam kažem jer imamo direktora za marketing koji se bavi pitanjima koja interesuju medije. Ali on trenutno nije tu...“, odgovorili su nam.

Ograničena ponuda

Osobe sa invaliditetom u Srbiji uglavnom rade pomoćne poslove u pekarama, gradskom zelenilu ili na pakovanju robe, dok su se kao jedno od dobrih rešenja pokazale radionice u okviru nevladinih organizacija u kojima proizvode ukrase ili povrće koji se nude trgovinama ili direktno prodaju.

Sa sajma "Top job" u Beogradu, 12. mart 2012.

Sa sajma "Top job" u Beogradu, 12. mart 2012.

Duška Stojisavljević, iz Asocijacije za promovisanje inkluzije, kaže za RSE da su iskustva pokazala da ti ljudi mogu da rade na otvorenom tržištu rada, i da se prema njima najbolje odnose društveno odgovorne kompanije.

„Ali ponuda poslova zaista nije prevelika. Velike firme funkcionišu tako da obično uzimaju agencije za poslove koje bi mogli da rade ovi ljudi. To su recimo održavanje higijene, arhiviranja materijala, štampanje, koričenje ili fotokopiranje... Sada se sve manje susrećemo sa diskriminacijom osoba sa invaliditetom jer način poslovanja firmi je takav da su i sami radnici sve više pripremljeni za ulazak tih ljudi u kolektiv. Ukoliko u početku i postoji bojazan da li će oni uspeti da se adaptiraju, ili na koji način je moguće komunicirati sa njima, barijere ubrzo prestaju“, navodi Stojisavljević.

Kako se moglo videti na poslednjem sajmu, vodeće firme najviše poslova nude u trgovini, industriji i informacionim tehnologijama, za komercijaliste, kompjuterske programere, i inženjere mašinstva, elektrotehnike i građevine.

Ivan Marinović, iz web portala za traženje poslova Infostud, kaže da se, uprkos tome što zbog brojnih problema sa kojima se susreću u srpskom društvu mali broj osoba sa invaliditetom ima visoko obrazovanje, u poslednje vreme pojavljuje više oglasa u kojima im firme nude posao.

„Zapošljavaju se ali je to i dalje mali broj u odnosu na ukupan broj radnih mesta. Potrebni su posebni preduslovi da bi se ti ljudi zaposlili, na primer da se izgrade pristupne rampe za njihovo kretanje, i to je nešto na čemu još treba raditi“, kaže Marinović.

Osobe sa invaliditetom u Srbiji na povremenim poslovima mesečno uglavnom mogu da zarade oko 20.000 dinara, što je oko 200 evra. Iako država promoviše njihovo zapošljavanje, u Udruženju paraplegičara Beograda tvrde ni jedna osoba sa invaliditetom još nije zaposlena u nekom ministarstvu, opštini ili gradskoj upravi.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG