Dostupni linkovi

logo-print

Na visoke penzijske dugove seljaka država još nema odgovor


Protest seljaka 2012. godine

Protest seljaka 2012. godine

Inicijativa pokrenuta pre više od mesec dana u Ministarstvu poljoprivrede da se redefiniše stav države prema dugovima poljoprivrednika za penzijsko i zdravstveno osiguranje još čeka na formiranje radne grupe koja će razmatrati taj problem. Za to vreme, kako tvrde zemljoradnici, poreska služba i dalje radi na prinudnoj naplati tog duga, a krajnja mera je oduzimanje zemlje.

Josip Malagurski iz Novog Žednika kod Subotice ima 18 hektara zemlje, od čega živi osam članova njegove porodice. On na ime dugova za penzijsko i socijalno osiguranje duguje 400 hiljada dinara, na šta je obračunato 500 hiljada dinara kamate. Malagurski sa svojim prihodima nije u mogućnosti da plati taj dug, kao što nije mogao redovno izmirivati ni godišnje obaveze po tom osnocu, koje za sve, bilo koliko zemlje da imaju, iznosi oko 100 hiljada dinara godišnje. Prinudni izvršioci poreske službe već su bili kod njega i najavili oduzimanje oko 3,5 hektara ukoliko se dug ne izmiri.

"Traže ili da platim odmah ili da prolongiram plaćanje a dve godine, sa mesečnom otplatom 50 hiljada dinara, pri čemu se svakog meseca uvećava kamata. Treće rešenje je da mi oduzmu zemlju... Ja to ne mogu platiti, a i ne želim penziju koja trenutno iznosi deset hiljada dinara mesečno. Međutim, nas niko nije pitao hoćemo li da plaćamo to penzijsko, ili ne", kaže Malagurski.

On se obratio i službi pokrajinskog ombudsmana, gde mu je između ostalog rečeno da podnese predstavku, te da će videti šta mogu učniti, ali i to da je veliki propust (ili krivivca) samih seljaka, jer ne prate zakonske izmene i ne znaju koje su njihove obaveze.

Sa druge strane, poreska služba tvrdi da radi samo po zakonu, a po nalogu PIO fonda, a zakon kaže da postoje sankcije ako se propisani doprinosi ne uplaćuju. Međutim, moglo bi se reći da je od države prilično cinično što je raspisala penzijsko osiguranje u istoj visini za sve, bez obzira da li poljoprivrednik ima jedan ili sto hektara.

Inače, samo severnoj Bačkoj opomene za ta dugovanja dobilo je blizu 900 poljoprivredrnika, a ima ih širom Srbije. Zbog toga je i podneta peticija Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, kao i Ministarstvu finansija, u kojoj potpisnici traže da se aktuelni zakoni koji ovo propisuje ukinu, a dugovi za penzijsko stave van snage, kao što je to urađeno u mnogim firmama u stečaju. Blaško Temunović, jedan od inicijatora peticije, navodi da je od pomenutih organa do sada stigao samo odgovor da je peticija primeljea, bez ikakvog konretnijeg komentara.

"Mi smatramo da je ovo nameravano oduzimanje zemlje ne samo neustavno, nego i nehumano, jer se može dogoditi da ljudi koji imaju par hektara zemlje i tako visoke dugove postanu od proizvođača hrane socijalni slučajevi", navodi Temunović.

Atila Juhas, sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, koji je prvi pokrenuo ovo pitanje, smatra da se ovaj problem može rešiti jedino izmenom zakonskih odredaba. Njegova inicijativa je naišla na podršku u drugim ministarstvima, ali se sve do sada radi na formiranju specijalne komisije koja će se baviti time.

Arpad Fremond, član skupštinskog Odbora za poljoprivredu, navodi da se o pitanju seljačkih dugova razgovaralo na ovom odboru, koji je takođe zauzeo stav da se rešenje mora pronaći između ostalog izmenama zakona o doprinosima, kao i otpisom kamata.

"Delimično je problem s kojim se susreću poljoprivrednici rešen novim zakonom o penzijimna, te se neće više događati da je svaki član poljoprivrednog gadzdinstva obavezan da plaća penzijske i socijalne doprinose. Mi smo već signalizirali da se nešto mora preduzeti, ali izmena u zakonu o doprinosima - koja bi dovela do toga da se naprave svojevrsni razredi i da vlasnici jednog kao i vlasnici sto hektara zemlje više ne plaćaju isti iznos - jeste u stvaru u rukama Vlade. Jedno od rešenja je i otpis kamata na te dugove, koje su neretko veće od osnovice, a o tome takođe mora odlučiti Vlada", navodi Arpad Fremond za Radio Slobodna Evropa.

XS
SM
MD
LG