Dostupni linkovi

logo-print

Na ratištu u Siriji dvadesetak ljudi iz Srbije


Aleksandar Đorđević

Aleksandar Đorđević

„Na ratištu u Siriji nije bilo više od dvadesetak ljudi iz Srbije“, izjavio je za RSE Aleksandar Đorđević, direktor Bezbednosno-informativne agencije.

Terorizam i islamski ekstremizam bila je jedna od tema seminara Parlamentarne skupštine NATO u Beogradu na kom je zaključeno da je u borbi protiv tog problema neophodna saradnja bezbednosnih službi u regionu i Evropi.

“Srbija nije opterećena velikim brojem ljudi koji se nalaze u Siriji, na Bliskom istoku ili Ukrajini. Znamo koliko ih je otišlo, koliko ih je nastradalo i koliko ih je još uvek tamo. To je zaista zanemarljiva brojka. Nije bilo više od dvadesetak ljudi iz Srbije, između dvadeset do dvadesetpet, na ratištu u Siriji. Od kada je uveden zakon koji kažnjava odlazak na strana ratišta jedan veliki broj ljudi se vratio, pre svega iz Ukrajine, tako da sada tamo ima svega par ljudi iz Srbije. A što se tiče Sirije, pitanje je kako do njih dolaze informacije, da li mogu tamo da stignu, oni su malo drugačija priča. Drugačiji je kontekst Sirije, a drugačiji je kontekst Ukrajine. To je vrlo jasno”, rekao je na pitanje RSE direktor BIA Aleksandar Đorđević u pauzi seminara o bezbednosti u Skupštini Srbije.

Među takozvanim “psima rata”, koji iz Srbije odlaze da se bore na Bliskom istoku, ima raznih profila ljudi. Od onih sa kriminalnom prošlošću, preko klasičnih plaćenika, do ratnika prethodno “čistih” pred zakonom.

Jedinstvenu sliku osoba koje odlaze da se bore u Siriji, Iraku i na severu Afrike pokušao je da pruži Rafaelo Pantuči, direktor Međunarodnih bezbednosnih studija Kraljevskog instituta za odbranu i bezbednost iz Londona, koji je rekao da se uglavnom radi o nekoliko grupa ljudi.

“Jedni su oni koji idu u džihad, iz verskih pobuda, a to je posebno izraženo od pojave Islamske države. Ima onih koji traže neku svoju svetsku pravdu, žele da dožive uzbuđenje ili da okaju svoje grehe, dok ima i radikalizovanih bivših robijaša. U poslednje vreme izražena je pojava, koju smo nazvali “jihadi cool factor”, gde mladi odlaze u kampove ISIS-a sa idejom da je super nositi oružje, da će upoznati mnogo interesantnih ljudi ili sresti partnera svog života”, naveo je Pantuči.

Pozabaviti se ideološkim motivima

Poseban problem za države na Balkanu je povezanost ekstremnih islamista sa sličnim strukturama u Evropi. Pojedini među njima izdvojili su se kao lideri koji propagiraju učešće u džihadu, dok se jedan broj njih priključio u želji za dokazivanjem šerijatskih vrednosti. Primer za to su mladi džihadisti iz Srbije koji su izgubili život u Siriji.

Sulejman Ugljanin, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća, rekao je da taj trend ugrožava mlade u Sandžaku.

“Postoje slučajevi da mladi ljudi u potrazi za poslom odlaze u zemlje Zapadne Evrope i da tamo postaju meta i žrtve nekih centara za regrutovanje. Zbog toga je potrebno otvoriti nova radna mesta u Srbiji, posebno u najnerazvijenijim opštinama”, konstatovao je Ugljanin.

Bezbednosno-informativna agencija Srbije konstantno radi na otkrivanju onih koji žele da odu na strana ratišta, akcenat je na preventivnom delovanju, ali BIA deluje i na otkrivanju i identifikovanju pojedinaca koji tamo borave.

Mevludin Nuhodžić, poslanik u parlamentu Crne Gore, rekao je na skupu u Beogradu da će države bivše Jugoslavije morati ozbiljno da se pozabave ideološkim motivima odlazaka na strana ratišta.

“Pobediti ideologiju je mnogo težak posao. Zemlje u regionu donele su zakonska rešenja koja sankcionišu ova krivična dela, i verujem da ona mogu da deluju preventivno, ali sa ovom pojavom se može obračunati samo uz angažovanje celog društva”, ocenio je Nuhodžić.

Državljanima Srbije koji ratuju u drugim zemljama preti zatvorska kazna od šest meseci do osam godina zatvora, dok je za organizatore odlazaka ili obuke potencijalnih boraca predviđena robija od dve do deset godina.

Zbog prirode problema islamskog ekstremizma i terorizma, zaključio je direktor BIA Aleksandar Đorđević, postoji saradnja službi bezbednosti na prostoru ex Jugoslavije.

“Ta saradnja je pre svega edukativna, a potom i informativna. Edukacija na nivou bezbednosnog sektora svakodnevno se sprovodi. Ona je, u smislu prevencije, najbitnija stvar i mi se time zaista bavimo. Ne samo na Balkanu, nego i u čitavoj Evropi”, pojasnio je Đorđević.

Nema zvaničnih podataka koliko ljudi je iz balkanskih zemalja otišlo da ratuje u stranim državama, dok mediji procenjuju da je samo u Siriji oko 4.000 boraca iz evropskih zemalja. Takođe, kako je rekao Rafaelo Pantuči, pretpostavlja se da je samo iz Velike Britanije u džihad otišlo 6.000 do 7000 ljudi.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG