Dostupni linkovi

logo-print

Na Balkanu se neguje kultura zaborava


Sa promocije časopisa Interkulturalnost

Sa promocije časopisa Interkulturalnost

Na Balkanu ali i u celoj Evropi se neguje kultura zaborava koja nastoji da izbriše sećanje na sramne korake u prošlosti, izjavila je profesorka kulturne politike Milena Dragićević Šešić na promociji časopisa Interkulturalnost u Novom Sadu. Ona je naglasila da je neophodna snažna građanska inicijativa koja će se suprotstavi ovakvim tendencijama.

Nacionalističke tendencije svugde u svetu pa tako i na Balkanu žele da izbrišu događaje prošlosti koji se ne uklapaju u slavnu prošlost. U Evropi je taj zaborav uglavnom fokusiran na kolonijalnu prošlost ili na nacističke veze. Na Balkanu taj zaborav se delom odnosi na ratove devedesetih, smatra kulturološkinja Milena Dragićević Šešić.

„U tim politikama zaborava i Evropa i mi sasvim dobro stojimo. Kako u odnosu Evropa na sopstvenu kolonijalnu prošlost tako i mi u odnosu na osvajačke ratove tokom Prvog balkanskog rata, a imamo i tabue, a to su pre svega ratovi devedesetih na teritoriji bivše Jugoslavije“, kaže stručnjakinja.

Ona dodaje da nacionalističke tendencije ne žele samo da izbrišu pojedine događaje iz prošlosti, već i da u potpunosti promene njihov kontekst. Jedan od takvih primera u Srbiji je i zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića.

„Činjenica jeste da negativnu prošlost danas neki mogu da tumače kao pozitivna a oni koji žele da o njoj govore negativno bivaju stavljeni na stub srama kao zagovornici kulture samoporicanja“, naglašava ona.

Ona je na promociji časopisa Interkulturalnost u Novom Sadu naglasila da je neophodna podrška grašanskim inicijativama koje žele da se suprotstave kulturi zaborava.

Evropski kulturni prostor u sredu obeležava i rasprava o migrantskoj krizi. Filozof Alpar Lošonc smatra da nije reč o novoj tendenciji, jer Evropa jeste poznata po migracijama. Ipak, ovaj put se sve češće dovodi u pitanje postojanje multikulturalnosti kao deo evropskih društava. Na delu je renacionalizacija zajednica, naglašava on.

„U nekim zapadno evropskim zemljama ako ste migrant, ako ste na putu integrisanja i na putu da dobijete državljanstvo morate da polažete ispit pred nacionalnim forumom vrednosti. Ja upošte i ne znam šta su to nacionalne vrednosti, ali povezati naciju kao neku vrstu političkog koncepta sa vrednostima je krajnje potrošna stvar“, naglašava Lošonc.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG