Dostupni linkovi

logo-print

MUP Srbije i crkva sarađuju u lečenju zavisnika


Ilustracija

Ilustracija

Dogovorena saradnja MUP-a Srbije i Srpske pravoslavne crkve o zajedničkoj borbi protiv droge, u velikom delu javnosti je probudila neprijatna sećanja na slučaj manastira Crna Reka, u blizini Novog Pazara, gde se, kao vaspitni metod koristilo prebijanje štićenika.

Nasilje je otkriveno pre tri godine, kada se na internetu pojavio video snimak na kome grupa mladića jednog momka udara nogama, rukama, pa i lopatom.



Upravnik Crne Reke Branislav Peranović, batinjanja je priznao, a nakon što se slegla prašina koju je video snimak podigao, otvorio je novi centar u mestu Jadranska Lešnica, blizu Loznice.

Ministar policije Ivica Dačić, koji je i na čelu vladine grupe za borbu protiv droge, tvrdi da metode lečenja u centrima SPC nemaju nikakve veze sa onim što se događalo u Crnoj Reci.

„Nije tačno da je Crna Reka model kako se to radi u Crkvi. Crna Reka, to je stvar za hapšenje. To nema nikakve veze sa crkvom. Patrijarh i vladika Porfirije koji je zadužen za te stvari, imaju informaciju da oni koji su vodili Crnu Reku to sada rade na nekim drugim lokacijama i molili su me da ih sve pohapsim“, rekao je Dačić.

Iako u crkvenim centrima, prema tvrdnji ministra policije koji je obišao jedan od njih, nema prebijanja, postavlja se ipak pitanje da li su oni i zašto potrebni pored zvaničnih zavoda za lečenje bolesti zavisnosti. Nejasno je i da li su ti centri pod stručnom kontrolom i čijom, te da li u njima ima profesionalnih medicinskih radnika, školovanih za rad sa osetljivim osetljivim osobama, kakve su doskorašnji heroinski ovisnici.

Medicinski, ne crkveni problem

Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Žarko Korać, kaže da je tačno da se u pojedinim zemljama zapadne Evropa crkve bave problemom bolesti zavisnosti, ali da se to čini na stručan način, odnosno da crkva obezbeđuje sredstva u svojstvu humanitarne organizacije, a da je samo lečenje isključivo u nadležnosti stručnjaka.

“U tim ustanovama ne rade sveštenici nego lekari, psiholozi, socijalni radnici, psihijatri i sve što se radi, radi se isključivo na jedan stručan način. Crkva ovde samo finansira i ima satisfakciju da se bavi humanitarni, zdravstvenim radom, čime, na neki način, stiče još bolji status u društvu. Ali, ne postoji nikakav crkveni rad sa narkomanijom. To je stručna tema. Bolesti zavisnosti su medicinsko – psihološki problem koji jedino tako i može lečiti. Jedna je stvar što se očajni roditelji obraćaju crkvi kao društvenom autoritetu, pa veruju da crkva može da pomogne, ali to nema nikakve veze sa pravom prirodom tog problema. To može da se leči isključivo uz mnogo truda i na stručan način”, rekao je Korać.
Ivica Dačić

Ivica Dačić


Bez obzira što nije poznato ko i sa kakvim metodama radi sa ovisnicima u centrima Sprske pravoslavne crkve, Ivica Dačić, tvrdi da su oni, po broju izlečenih, efikasniji i od zvaničnih zdravstvenih institucija.

„Procenat izlečenja u centrima SPC je 95 odsto. Nije mi poznato da je u bilo kom drugom centru koji spominjete procenat izlečenja toliko visok. Prema tome, upotrebiću kinesku poslovicu – Nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe. I nije tačno da tamo nema medicinskih stručnjaka, da nema profesionalaca“, uverava Dačić.

U državnim institucijama koje se bave lečenjem bolesti zavnisnosti, ukazuju međutim da sa ogromnim procenatima izlečenih o kojima ministar policije govori, ipak treba biti obazriv. Direktorka Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti, Jasna Daragan Saveljić, kaže da pozdravlja sporazum MUP-a i SPC, jer podržava rad institucija koje bi pomogle u borbi protiv bolesti zavisnosti, ali pojašnjava da se takvi centri ne bave lečenjem, nego da su deo procesa socijalizacije već lečenih ljudi.

„To su ustvari komune u koje se smeštaju pacijenti koji su uspostavili apstinenciju, da održe apstinenciju, da obezbede jedan prelazni period u fazi kada nisu još uvek osposobljeni da funkcionišu samostalno i bez kontrole u spoljašnjem svetu. S tim što bih ja naglasila da se u komunama pacijenti ne leče. To je prelazna faza u socijalizaciji, u prilagođavanju životu bez droge, ali u zaštićenim uslovima. Tako da bih se ja ogradila od izraza da je „lečenje uspešno 95 odsto““, kaže direktorka Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Beogradu.

Dugogodišnje prebijanje štićenika centra za lečenje bolesti zavisnosti pod okriljem manastira Crna Reka, delimično je bilo i posledica toga što je ta komuna vođena bez bilo kakve kontrole izvan zidina manastira.

Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, jedne od mnogih organizacija koje su tražile kažnjavanje odgovornih za korišćenje brutalnih metoda nazivanih lečenjem, ukazuje da, iako bi u sekularnom društvu bilo logično da lečenje zavisnika bude državni posao, saradnja MUP-a i SPC možda pomogne da država ubuduće uspostavi kontrolu nad takvim centrima.

„Imamo veoma loša iskustva iz ranijih perioda i znamo da je način na koji su određene metode primenjivane bio dosta kritikovan. Ali, mislim da moramo da sačekamo i vidimo kako će to da izgleda i da li je to onda jedna mogućnost da ipak država vodi računa o tome kako se postupa u tim crkvenim centrima za lečenje narkomanije“, kaže Vesna Petrović.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG