Dostupni linkovi

logo-print

Muke sa "švajcarcima" ili o čemu guvernerka Srbije ćuti


Jorgovanka Tabaković

Jorgovanka Tabaković

Da sit gladnom ne veruje, pokazala je i guvernerka Narodne banke Srbije. Na pres konferenciji je saopštila da konačnog rešenja za više od 20 000 gradjana koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima još nema. Utisak je, gotovo opšti, da ga uopšte neće ni biti.

Pričala je gospodja Jorgovanka Tabaković o nekim modelima rešavanja problema - od produžavanja roka otplate, preko preindeksiranja tih kredita u evro, do uskladjivanja kamata sa tržišnim. Do pritiska na banke, kazala je, neće doći već će se nastaviti pažljiva razmatranja, razgovori sa bankama i tome slično. Guvernerka, medjutim, iako o tome ima dokaze, nije našla za shodno da demantuje neistinu koju banke iznose. One, naime, tvrde, da su se za plasmane indeksirane u švajcarskim francima zaduživale u istoj toj valuti.

To nije tačno, tvrdi Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva", a dokaz za to su, kaže, kako činjenice do kojih je došlo to udruženje, tako i poslednji izveštaj Narodne banke Srbije bankarskom sektoru.

Otuda smatra da konverzijom “švajcarskih” kredita u evro po paritetu koji je važio na dan isplate kredita, i to bez subvencija države ili centralne banke, što “Efektiva” predlaže kao najpravičnije rešenje, komercijalne banke ništa ne bi izgubile - osim dela prevarnim poslom pribavljenog ekstraprofita ostvarenog na kursnim razlikama.

“Taj predlog baziramo na činjenici da se banke nisu ni zaduživale u švajcarskim francima. Mi smo pregledom bilansa dve banke tokom 2007. i 2008. godine došli do takvih saznanja. Takodje je dokaz za to poslednji kvartalni izveštaj Narodne banke Srbije, za polovinu 2014. godine, u kojem stoji da zaduženja banaka u švajcarskim francima u tom trenutku iznose dva odsto ukupnih zaduženja, dok su ukupni plasmani indeksirani u istoj valuti šest odsto. Dakle, disproporcija je očigledna: veći deo plasiranih kredita nema pokriće u istoj valuti, te to ukazuje da banke dobar deo svog profita ostvaruju na kursnim razlikama, odnosno jačanju franka u odnosu na evro i dinar. To potvrđuju i prihodi banaka koji dobrim delom čine upravo prihode po osnovu kursnih razlika”, otkriva Gavrilović.

Upitan zašto taj podatak guvernerka Jorgovanka Tabaković nije iznela u javnost, Gavrilović kaže:

“Još pre nekoliko dana je na sajtu Narodne banke Srbije izašlo neko šturo saopštenje da prema odredjenim propisima banke moraju da imaju izvore u istoj valuti plus/minus dvadeset odsto. Sama ta činjenica da banka makar za tih 20 odsto može da plasira više kredita nego što je uzela dovoljan je pokazatelj. Dakle, sve su to šture informacije, da bi se na kraju saopštenja navelo da NBS nema precizne podatke. Mi smo, medjutim, poslali zahtev za pristup informacijama od javnog značaja o tome koja banka, kad, koliko i od koga je uzela. Povodom toga spremamo saopštenje u kome ćemo jasno ukazati na zakonske propise koji su morali biti poštovani i u kome ćemo kroz sopstvena saznanja sugerisati da Narodna banka Srbije ipak ima precizne informacije o tome kad se koja banka i kod koga zadužila”, najavljuje predsednik udruženja “Efektiva”.

Dijana Marković Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, i sama je korisnica kredita indeksiranog u švajcarskim francima i sada vodi proces protiv Hypo banke od koje je taj kredit dobila. Kredit joj je inicijalno dodeljen pod nepovoljnijim uslovima jer stan koji je kupovala u tom trenutku nije bio uknjižen, ali je u ugovoru stajalo da će joj uslovi postati povoljniji kada nekretnina bude uknjižena. Kada je, medjutim, stan uknjižila, banka nije ispunila ugovornu obavezu. Bajalovićeva podseća da je pre par godina zabranjeno dalje davanje kredita indeksiranih u švajcarske franke, pa na osnovu toga kaže:

“Ako je već Narodna banka Srbije indirektno priznala da krediti vezani za švajcarski franak nisu bili u skladu sa dobrom praksom bankarskog poslovanja, zbog čega su i obustavljeni, onda se logično postavlja pitanje šta je sa već postojećim takvim kreditima, pošto je njihova sadržina u suprotnosti sa imperativnim propisom koji je Narodna banka već donela. Dakle, sve što je centralna banka trebalo da uradi jeste da tu zabranu proširi na one kredite koji su već ugovoreni, odnosno, da naloži promenu indeksa sa švajcarskog franka u evro”, kaže Bajalovićeva, koju pitamo i zašto je Narodna banka nezainteresovana za rešavanje ovog problema.

“Narodna banka Srbije na neki način favorizuje poslovne banke kao jednu stranu u čitavom ovom problemu. Rekla bih da postoji konflikt interesa u položaju Narodne banke Srbije jer je ona po zakonu reguliše i nadzire rad banaka, a sa druge strane, ona je i sama banka – učestvuje u finansijskim transakcijama sa bankama, ona i sama poslovnim bankama pozajmljuje novac ili ga od njih pozajmljuje i zato nema interesa da ugrožava svoje odnose sa poslovnim bankama. Guvernerka je izjavila da će na razgovor zvati predstavnike banaka, ali nije mi jasno zašto se ne pozovu i predstavnici udruženja korisnika kredita jer su oni druga strana u tom ugovoru – ako ni zbog čega drugog, makar da se čuju i njihovi stavovi o tome”, pita se Dijana Marković Bajalović.

A Dejan Gavrilović još kaže da će udruženje “Efektiva” uskoro izaći i sa nekim drugim potencijalnim sukobom interesa koji se krije iza ponašanja NBS u rešavanju ovog problema.

“Postoji još jedan zanimljiv podatak koji ćemo izneti u javnost, samo da nam se potvrde ta saznanja, a imamo već neka, da su odredjeni službenici Narodne banke dobijali povoljne kredite od poslovnih banaka, tako da i u tom delu može da se govori o konfliktu interesa”, najavljuje Gavrilović.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG