Dostupni linkovi

logo-print

Mreža za restituciju: Otpori restituciji dolaze i iz vlasti


Beograd, skeniranje dokumenata za potrebe procesa restitucije, 2014.

Beograd, skeniranje dokumenata za potrebe procesa restitucije, 2014.

Iako je u gotovo svim postsocijalističkim zemljama restitucija davno okončana, u Srbiji je ovaj proces još praktično još na početku i na rešavanje čeka oko 45.000 zahteva za povraćaj oduzete imovine.

Poseban problem postoji oko vraćanja poljoprivrednog zemljišta, iako je još 2006. godine usvojen poseban zakon kojim je vraćeno zemljište crkvama i verskim zajednicama.

Devet godina nakon ove diskriminacije, ostali građani, potražioci svog nasledstva sada se suočavaju i sa velikim otporima restituciji, a najveći pritisak, i to kroz državne strukture, dolazi od moćnih tajkuna, kažu u Mreži za restituciju.

Branko Lakić, iz Agencije za restituciju navodi da je problem što novi zakonodavac nije propisao metodologiju vraćanja zemljišta, te se neretko dešava da odluke Agencije osporavaju u samom Ministarstvu poljoprivrede.

"Agencija je iskoristila podzakonska akta koja su primenjivana u Uredbi o vraćanju zemljišta iz Zakona iz 1991., i to su objektivni kriterijumi koji garantuju zakonito postupanje Agencije. Međutim, Ministarstvo poljopruvrede i dalje institira da se može vratiti samo ono što su u kombinate uneli država i društvena pravna lica. To nigde u zakonu ne piše i stav Agencije je da se definitvno usvoji izmena Zakona o restituciji koju je predložila radna grupa Ministarstva finansija i Ministarstva pravde, jer bi tim izmenama bilo omogućeno da se restitucija poljoprivrednog zemljišta obavi brzo i efikasno, te da se konačno stavi tačka na tu priču", navodi Lakić.

Jedan od predloga izmena je bio i da se tokom restitucije može primenjivati princip zamene zemljišta, odnosno ukoliko ne postoji oduzeta pracela u prvobitnom, omogućiti vraćanje nakog drugog zemljišta. To nije prihvaćeno, a kako je tokom procesa kombinatskog ukrupnjavanja parcela, ili pak, pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište, dobar broj njiva koje se potražuju je nestao, a vlasnicima se nude hartije od vrednosti, koje će biti deljene tek od 2015. godine, sa kako oštećeni misle, neizvesnim datumom naplate.

Veliki deo oduzete imovine našao se u vlasništvu moćnih pojedinaca, i pokušaji da se restitucija blokira na ovaj ili onaj način su ogromni, navodi Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Narodna skupština Republike Srbije

Narodna skupština Republike Srbije

"Pritisci postoje na svim nivoima - od lokalnih moćnika, do krupnih tajkuna, ali i od lokalnih funkcionera, do državnih političara, i svi oni nastoje da se taj mehanizam besplatnog korišćenja, ali i krađe državne zemlje što duže održi. Postoje pojedinci u vlasti koji opstruišu restituciju, da li oni štite štite svoje interese, ili nekih tajkuna, ne znamo, ali je činjenicac da su oni operativci koji rade u Vladi. Nama je bilo važno da identifikujemo imenom i prezimenom te ljude, a jedan od njih je, čak, državni sekretar u Ministarstvu finansija, koji je i formalno ministar finansija, i najbliži čovek Mlađana Dinkića, osvedočenog protivnika vraćanja imovine u naturi", kaže Mile Antić.

Deo poljoprivrednog zemljišta je prodat tajkunima kao državna imovina, što je nezakonito i što navodi i Ustavni sud ili, pak, jednostavnim i takođe protivzakonitim prenosima u katastru, napominje Antić.

"U mnogim slučajevima, od ono malo poljoprivredne imovine što se vratilo, otkriveno je dosta nezakonitosti. Prvenstveno se to događalo u katastru, jednostavnim prepisom državne imovine na privatna lica, bez ikakve zakonske osnove, a ako se to događalo, naprimer, sa Robnim kućama Beograd, u centru Beograda, ko može da iskontroliše šta se sve događalo sa poljoprivrednim zemljištem širom Srbije, a Republički geodetski zavod uporno odbija da objavi podatke o tome koliko je zemljišta u državnoj, koliko u društvenoj a koliko u privatnoj svojini, jer iz tih preseka možete videti šta se sve dešavalo. Odnosno, iz tog preseka jasno je vidljivo kako je bez ikakvog zakonskog osnova državno zemljište bilo prebacivano iz državne u privatnu ili društvenu svojinu, i to mimo privatizacija, mimo bilo kakvih legalnih procesa, prostim upisom prava svojine u katastru u korist nekih trećih lica", navodi Antić.

Zbog intervencija moćnih pojedinaca nisu usvojene ni pomenute izmene Zakona o restituciji krajem prošle godine, koje bi znatno pojednostavile postupak kod vraćanja poljoprivrednog zemljišta u naturi, to jest kroz supstituciju.

Zvanični izgovori su da država nema dovoljno zemljišta da svima vrati oduzeto, ali to nije tačno, tvrde i u Agenciji i u Mreži za restituciju, i navode podatak da je u državnom vlasništvu pet puta više zemlje nego što se potražuje.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG