Dostupni linkovi

logo-print
Ruski investitori koji gazduju najvažnijim crnogorskim preduzećem, podgoričkim Kombinatom aluminijuma, nakon više godina nepoštovanja ugovornih obaveza i lošeg upravljanja kompanijom, sada su, opstrukcijom Vlade u nastojanju da izmiri dugove koje su sami napravili, na dobrom putu da i u ekonomskom i u političkom smislu destabilizuju državu.

Koliko je crnogorska državna vrhuška efikasno štitila nacionalni interes tokom privatizacionog aranžmana sa ruskim investitorima koji već nekoliko godina upravljaju podgoričkim Kombinatom aluminijuma, preduzećem od velikog ekonomsko-političkog značaja, najbolje govori činjenica da je Vlada pristala da bude žirant En Plus grupi ruskog oligarha Olega Deripaske koji je do guše zadužio Kombinat, a odbija da otplaćuje kredite i povrh toga, koristi pravnu proceduru da spriječi Vladu da izmiri prvi dio duga koji vrijedi 22 miliona eura prije aktiviranja garancija.

Vlada prijeti pokretanjem spora pred arbitražnim sudom u Beču, kako bi dokazala da je Deripaskina Centralnoevropska aluminijumska kompanija prekršila Ugovor ali nevolja je što aktiviranje garancija za prvi dio duga može pokrenuti aktiviranje svih garancija, što bi Crnu Goru vrlo brzo dovelo u situaciju da odjednom mora da otplati sav dug od preko 170 miliona eura.

Kakav je najgori scenario koji može proisteći iz novonastale situacije sa ruskim investitorom u KAP-u koji opstruira Vladu u izršavanju preuzetih obaveza prema Deutsche banci? Da li postoji mogućnost da se aktiviraju sve garancije i država dodje u situaciju da mora odjednom da plati svih (sa kamatama) 170 miliona eura? Da li bi država bila u stanju to da finansira i kako?

Da li bi aktiviranje svih garancija značilo bankrot države? Da li pokretanje spora pred arbitražnim sudom u Beču odlaže obavezu prema Deutsche banci? Ova pitanja su ostala bez odgovora jer u Ministarstvu finansija nijesu željeli da odgovore zbog "pregovora koji su u toku".

Ilustracija

Ilustracija

"Pregovori sa Dojče bankom još traju i Ministarstvo finansija čini sve kako bi naišlo na razumijevanje ovog kreditora kako bi smo dug preuzeli na najlakši način i najpovoljniji mogući način", kaže portparolka Ministarstva finansija Marija Radenović.

Na pitanje - da li bi Crna Gora bila u stanju da podnese takav finansijski udar i kakve bi bile posljedice, odgovorio je, u izjavi za naš radio, profesor ekonomije na Univerzitetu Mediteran Milenko Popović:

"Crna Gora bi verovatno mogla da aktivira sredstva iz međunarodnih kreditnih izvora da vrati te kredite ali to je čitavih 170 gotovo 180 miliona eura. To vam je 5 do 6 posto DŽDPa i porast zaduženosti sa 47 na 51 do 52 posto . To znači da bi budžet bio opterećen tim dodatnim sredstvima, da bi brzo morao da se vrši rebalans budžeta i to bi bio ulazak u jednu zamku zaduživanja koja može biti vrlo opasna za društvo, s obzirom na dužinu ove krize tako nešto je očekivano da se desi u nekom doglednom vremenu ali bi aktiviranje kompletnih garancija učinilo samo da se to brže desi."

Politička motivacija

Podgorički Kombinat aluminijuma je 2005. godine prodat za 48,5 miliona offshore kompaniji “Salamon Enterprises”, za koju se tvrdi da pripada ruskom tajkunu Olegu Deripaski koji se obavezao i na dodatne investicije.

Međutim, umjesto unapređenja kompanije, ruski investitor je samo koristio subvencije za struju vrijedne desetine miliona eura i ostale povlastice koje mu je obezbjeđivala Vlada koja mu je čak oprostila i utaju poreza od sedam i po miliona eura, kao i 60 miliona eura za dug KAP-a iz perioda prije međunarodnih sankcija '90-ih.

U međuvremenu, ruski investitor je protiv države Crne Gore podnio tužbu pred međunarodnim sudom, kojom su zbog navodne prevare, tražili obeštećenje od 300 miliona eura.

Sergei Shoigu i Igor Shuvalov, 2008.

Sergei Shoigu i Igor Shuvalov, 2008.

Potom je naišla kriza i pad cijene aluminijuma, pa kada više nije bilo visokih profita, Rusi pritiskaju mogućnošću gašenja KAP-a i Vlada 2009. sklapa Ugovor o poravnanju kojim je suspendovan prethodni privatizacioni ugovor i upravo iz tog poravnanja proističu, sada aktuelne, obaveze građana da plaćaju dug od preko 170 miliona eura koje je neko drugi napravio.

Dodatne kontroverze je, svojevremeno, izazvala i izjava ruskog ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua koji je, tokom jednog pressa u Crnoj Gori, rekao da je ruski investitor u posao sa KAP-om uložio 300 miliona eura, što je s obzirom na cijenu KAP-a od nepunih 50 miliona prouzrokovalo sumnje da cio posao nije osmišljen kao legitiman biznis projekat, već kao koruptivan aranžman i mehanizam za isisavanje novca građana Crne Gore.

Sada se pojavljuju i "računice" da je za Ruse ova investicija imala političku motivaciju, te da je Deripaska bio spreman da se povuče iz Crne Gore jer KAP u njegovom biznisu zauzima tek pola procenta, ali da je upravo Putinov čovjek od povjerenja Sergej Šojgu, prema tvrdnjama dnevnika Dan, naložio ostanak u Crnoj Gori iz političkih, a još vjerovatnije, vojno-političkih razloga.

U svakom slučaju, Crnoj Gori nad glavom visi omča sloma državnih finansija. Međutim, bankrot države kao pravna kategorija ne postoji, ali bi takva situacija proizvela ozbiljne ekonomske i političke posljedice.

"U Evropi već imate taj slučaj da država, kada dođe u situaciju da ne može da vraća dugove, kao Grčka i Italija, jednostavno se jedna takva kriza koristi da se doslovno umjesto demokratskog izbora vlasti primjenjuje ono što se u slučaju firme naziva stečajna uprava", kaže profesor Milenko Popović.
  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG