Dostupni linkovi

logo-print

Može li se model dve Nemačke primeniti na Kosovo i Srbiju


Ilustrativna fotografija - Pripreme za proslavu pete godišnjice nezavisnosti Kosova u Prištini

Ilustrativna fotografija - Pripreme za proslavu pete godišnjice nezavisnosti Kosova u Prištini

Fatmir Aliu, priredila: Amra Zejneli

Nisu uspeli niti u Rambujeu, ni u Beču. Ali ovoga puta, pojačani su međunarodni glasovi koji veruju da će Kosovo i Srbija postići dogovor, zahvaljujući podršci u procesu iz Washingtona i Brisela.

Isto mišljenje dele i u Prištini i u Beogradu, ali dilema leži u tome da li će dve zemlje potpisati sporazum, sveukupni ili osnovni ugovor.

Svi misle da Brisel uzima model dve Nemačke, koji je potpisan 1972. godine kao Mirovni sporazum između dve suverene države, a koji je garantovao mesto Istočnoj Njemačkoj u UN-u, osigurao uzajamno međunarodno priznavanje, ali ne i formalno obostrano priznanje.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček smatra da se ovaj model može primeniti u slučaju Kosova i Srbije, kako bi se normalizovali odnosi između dve zemlje.

"Mislim da bi to mogla biti opcija, obzirom da je ona funkcionisala duže vrieme između dve Nemačke. Mislim da je moguće. Sada su više od polovine članica UN-a priznale Kosovo, a mislim da sa Srbijom koja se kreće napred, koja radi puno stvari, kao u slučaju IBM sporazuma i drugih, može da se otvori put za što veće sudelovanje Kosova u međunarodnim organizacijama", rekla je ona za Radio Slobodna Evropa.

Prema evropskoj poslanici, normalizacija odnosa dve zemlje je spora, ali ima napretka, što pruža blagostanje za građane. U Prištini, analitičari socijalnih zbivanja smatraju da je Kosovo propustilo priliku za takvim ugovorom sa Srbijom.

Podsetimo, nemački ambasador Wolfgang Ischinger je 2007. godine po prvi put javno u Prištini predložio ideju dve Nemačke na Kosovu, koju je međutim odbila Grupa Uniteta.

Leon Malazogu iz Instituta za demokratiju i razvoj kaže da od prvog javnog spominjanja ovog modela, u odnosu na danas, atributi više nisu isti.

"Sada ona u ničemu ne liči odnosu između dve Nemačke. Niti je Ugovor, niti može garantovati mesto u UN-u, niti se razmena kancelarija ne zovu poslanstva, kako su ih oni imali i koje su bile diplomatske institucije. Ni u čemu sporazumom koji planiraju Srbija i Kosovo da potpišu, ni u čemu ne liči ugovoru između dve Nemačke, te u tom smislu ne mislim da bi trebao biti u upoređivan. Ono što će biti između Kosova i Srbije, ne bi se trebalo uopšte odnositi na odnose između dve Nemačke kao nešto slično. Ovo što ćemo imati je mnogo slabije nego što su imale dve Nemačke", rekao je Malazogu za Radio Slobodna Evropa.

Dušan Janjić

Dušan Janjić

Drugačije misli čelnik Centra za socijalna istraživanja iz Beograda Dušan Janjić koji priznaje da svaki problem ima svoje osobenosti, te da je Kosovo poseban slučaj.

On navodi da je i ugovor dve Nemačke, prethodno imao saglasnost svetskih sila, kao garant sporazuma. Međutim, iako također prepoznaje razlike u okolnostima, kaže da se može primijeniti u slučaju Kosova i Srbije.

“Mislim da je ovaj model primenjiv, jer ni tada nije nije bilo saglasnosti o suverentitetu. Onda se se nije postavljalo pitanje izričitijeg priznavanja, čemu je poslužilo ta stolica u UN-u. Dakle, kao glavna inspiracija da, i zaista vrednim radom nemačke diplomatije dosta toga se uradilo. Uostalom, Nemačka je dovoljno prisutna na Balkanu da i zna ove naše osobenosti, a ima snažan uticaj da nekako Evropu usmeri ka regionu, tako da se to negde utopilo, kolko ja razumem stvari”, kazao je Janjić.

Bez obzira kakav će biti budući sporazum, očekuje se da će ugovoriti buduće odnose Srbije i Kosova kako bi se sprovele obaveze oko kojih će se složiti Hashim Thaçi i Ivica Dačić.

Dosad su se Priština i Beograd dogovorili o nizu pitanja tehničke prirode kako bi se olakšala sloboda kretanja.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG