Dostupni linkovi

Zašto BiH nema rezoluciju o Srebrenici?


Kako je slučajno snimljen život Srebreničana neposredno pred genocid govori film Srebrenički Kenotaf

Rezolucijom koju je usvojio 15. januara prošle godine Evropski parlament je pozvao sve članice Evropske unije i države Zapadnog Balkana da obilježe 11. juli kao Dan sjećanja na genocid u Srebrenici. Rezoluciju je do sada usvojio veliki broj zemalja, među kojima i Hrvatska, Crna Gora i Makedonija. Usvajanje Rezolucije najavljeno je čak i u Srbiji, dok će u BiH o tome teško biti dogovora. Zbog čega je tako u Mostu govore poslanici Parlamenta BiH Drago Kalabić iz Republike Srpske (Savez nezavisnih socijaldemokrata) i Adem Huskić iz Federacije Bosne i Hercegovine (Stranka za Bosnu u Hercegovinu).

Zbog čega se vladajuća stranka iz Republike Srpske protivi toj rezoluciji, da li je moguće mijenjati tekst rezolucije koju je usvojio Evropski parlament, u čemu se genocid razlikuje od ostalih ratnih zločina koji su počinjeni u Bosni i Hercegovini, pod kojim uslovima bi poslanici iz Republike Srpske pristali na usvajanje rezolucije, kao i o tome da li bi eventualno usvajanje rezolucije o Srebrenici u Narodnoj skupštini Srbije doprinijelo njenom usvajanju u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Urednik i voditelj Mosta

Omer Karabeg

NIJE SPORNA REZOLUCIJA VEĆ SADRŽAJ

Omer Karabeg: Gospodine Huskiću, Vi ste, koliko znam, u nekoliko navrata u parlamentu Bosne i Hercegovine predlagali da se usvoji ta rezolucija, ali taj prijedlog nikada nije prošao. Zašto?

Adem Huskić: Odgovor je vrlo jednostavan - nije bilo saglasnosti poslanika iz Republike Srpske. A tačno je to što ste rekli -

HUSKIĆ: Ja sam u tri navrata pokretao inicijativu da se usvoji rezolucija o Srebrenici, kao i inicijativu da se 27. januar proglasi Danom sjećanja na žrtve holokausta. Međutim, nije bilo političke volje da se to usvoji.
ja sam u tri navrata u posljednjih osam, devet mjeseci pokretao tu inicijativu, kao i inicijativu da se 27. januar proglasi Danom sjećanja na žrtve holokausta. Međutim, nije bilo političke volje da se to usvoji, pa su te incijative neslavno završile.

Omer Karabeg: Gospodine Kalabiću, zbog čega je vaša stranka bila protiv usvajanja te rezolucije?

Drago Kalabić: Nije sporno da rezoluciju treba donijeti. Sporan je njen sadržaj. Ne prihvata se da se u sadržaj te rezolucije uvrste sve žrtve sa područja Srebrenice, znači svi ljudi, bez obzira na naciju. Negiraju se srpske žrtve koje su činjenica i kojih je nekoliko - da se sad ne upuštamo u prebrojavanje - stotina ili hiljada. Žrtva je žrtva, taman da je jedna. Mislim da je to osnovni problem.

Omer Karabeg: Ali u tekstu evropske rezolucije osuđuju se svi zločini. U prvom stavu te rezolucije se kaže: “Evropski parlament se sjeća i odaje počast svim žrtvama okrutnosti tokom rata u bivšoj Jugoslaviji i izražava saučešće i solidarnost sa porodicima žrtava.” Srebrenica je posebno izdvojena, što je i razumljivo, ali osuđuju se i ostali zločini.

Drago Kalabić: Da, ali vidite u Hagu je mnogo ljudi koji odgovaraju za zločine nad Bošnjacima. Nažalost, niko nije osuđen za zločine nad nekoliko hiljada Srba. Ti ljudi nisu sami sebe pobili, oni su žrtve ratnih zločina. Kada bismo dobili jasan signal da se procesuiraju i oni zločinci koji su počinili zločine nad Srbima, to jeste da postoji jednak odnos prema svim žrtvama, moglo bi se nešto uraditi. Na žalost, toga nema.

Omer Karabeg: Gospodine Huskiću, po vama, da li Haški trubunal ima jednak odnos prema svim žrtvama?

Adem Huskić: Naravno da sve te žrtve zaslužuju sjećanje. Ali to je jedna stvar, a druga je stvar genocid u Srebrenici koji je utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. (Foto: Midhat Poturović)
Adem Huskić: Ja mislim da ima, ali nije naše da komentarišemo odluke tog suda. Odluke suda se provode. Ovdje se radi o sljedećem - ne mogu se izjednačavati žrtve genocida s ostalim žrtvama, jer je to, ustvari, negiranje genocida. To je jedna stvar. Drugo, kad se u parlamentu raspravljalo o evropskoj rezoluciji o Srebrenici, od strane kolega iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata nije bilo nikakvog signala da žele da intervenišu u tekstu. Ja predlažem da prihvatimo tu rezoluciji u znak poštovanja prema žrtvama genocida, kao što su to učinili i parlamenti Crne Gore i Hrvatske. A, naravno, da treba razgovarati i o svim ostalim žrtvama. Ali, ponavljam, nije korektno izjednačavati žrtve genocida s ostalim žrtvama. Žrtava ima širom Bosne i Hercegovine - i u Srebrenici i u Sarajevu i u Prijedoru. Nema grada u Bosni i Hercegovini u kome nije bilo žrtava. I, naravno, da sve te žrtve zaslužuju sjećanje. Ali to je jedna stvar, a druga je stvar genocid u Srebrenici koji je utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Najmanje što možemo da učinimo za žrtve Srebrenice je da usvojimo rezoluciju Evropskog parlamenta, a onda možemo razgovarati i o drugim rezolucijama i o drugim tekstovima koji se tiču svih drugih žrtava.

Omer Karabeg: Gospodine Kalabiću, prihvatate li činjenicu da je zločin u Srebrenici najveći zločin posle Drugog svetskog rata? Naime, dvije najautoritativnije institucije pravde u svijetu, Haški tribunal za ratne zločine i Međunarodni sud pravde, konstatovale su da je u Srebrenici počinjen genocid.

Drago Kalabić: Ja to apsolutno ne sporim. Čak kad bi se, ne daj bože, usudio da sporim, to ne bi nikome ništa značilo.

KALABIĆ: Vrlo je ružno razdvajati ljude koji su stradali pod istim okolnostima u ratnim dešavanjima na istom području, ljude koji su se do jučer poznavali, išli u istu školu i imali takvu životnu kob.
Ja poštujem odluku Međunarodnog suda, iako i o tome imate rasprave teoretičara u svijetu. Nama se ne dozvoljava da komentarišemo - i ja se neću usuditi da komentarišem, ali imam pravo iznijeti činjenicu da za nekoliko hiljada srpskih žrtava niko nije osuđen. Oni koji vjeruju i koji su vjernici znaju da se žrtve na onom svijetu jednake, zvali ih žrtvama genocida ili žrtvama zločina. Istovremeno je vrlo ružno razdvajati ljude koji su stradali pod istim okolnostima u ratnim dešavanjima na istom području, ljude koji su se do jučer poznavali, išli u istu školu i imali takvu životnu kob da im desi sve to što se desilo u Srebrenici. O tome se radi.

Adem Huskić: Naravno da postoje žrtve u cijeloj Bosni i Hercegovini, u svim gradovima. Ima još dosta gradova gdje su bili masovni zločini za koje niko nije odgovarao. Ali razlika između žrtava zločina i žrtava genocida je u tome što su prve žrtve pojedinaca ili grupa koje su bile u manjoj ili većoj mjeri organizirane, a genocid je zločin koji je planiran, koji je osmišljen i koji su radile institucije, a ne pojedinci. Mislim da je problem u tome što kolege iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata ne žele da prihvate činjenicu da su institucije Republike Srpske, kao što je napisano u presudi Međunarodnog suda pravde, znači vojska i policija, na organiziran način u dva dana ubile sedam ili osam hiljada ljudi. A onda su pokušali da prikriju te zločine prebacujući tijela u takozvane sekundarne i tercijalne grobnice. To su činjenice sa kojima se moramo suočiti.

TREBA PRESTATI PRIČA O KOLEKTIVNOJ KRIVNJI

Drago Kalabić: Opet kažem, ja ne pravim razliku među žrtvama. Recimo, nekoliko hiljada sarajevskih Srba je ubijeno samo zato što su Srbi. I to su žrtve. Ono što je nama sporno je da se Srebrenica pokušava upotrijebiti za dnevno-političke svrhe, pa ste prošle godine imali zahtjev stranaka iz Federacije za ustavnom prekompozicijom Bosne i Hercegovine, traženo je teritorijalno izdvajanje Srebrenice iz Republike Srpske, iako je ona po Dejtonskom sporazumu i po svim drugim ugovorima u sastavu Republike Srpske. To je ono što nije dobro. S druge strane, kada su u pitanju tako osjetljive stvari, ljudi treba da se dogovore, podnosioci takvih rezolucija treba da budu predstavnici više stranaka, iz sva tri naroda, koji bi se prethodno dogovorili o tekstu. Nije dobro da to predlažu jedan poslanik i jedna stranka.

Omer Karabeg: Ali evropsku rezoluciju nije predložio jedan čovjek i jedna stranka, nju je usvojio Evropski parlament i uputio je svim državama Zapadnog Balkana na usvajanje, i posebno Bosni i Hercegovini. To nije pitanje unutrašnjeg konsenzusa.

Drago Kalabić: Šta je sa genocidom u Jasenovcu, na koji način se on tretira? Da li su te žrtve zaboravljene? Je li to gurnuto u stranu? Da li istorija počinje od 1990. ili 1991. godine? Bilo je nerazumijevanja međunarodne zajednice za tu vrstu problema. (Foto: Midhat Poturović)
Drago Kalabić: Vi znate da ta rezolucija nije obavezujući akt. Mi imamo više ultimativnih zahtjeva Evropske unije u Bosni i Hercegovini koji nisu izvršeni. Ovo je prostor koji je, na žalost, prošao kroz mnogo mučnih situacija u prošlosti. Šta je sa genocidom u Jasenovcu, na koji način se on tretira? Da li su te žrtve zaboravljene? Je li to gurnuto u stranu? Da li istorija počinje od 1990. ili 1991. godine? Bilo je nerazumijevanja međunarodne zajednice za tu vrstu problema, očekivali smo da se i ta priča zajedno sa drugim stavi na sto. Vi znate kako se dolazi do rezolucija u Evropskom parlamentu, kako se za njih lobira. Ipak, ja ne negiram suštinu te rezolucije i potrebu da ona usvoji, ali ona ne smije biti zloupotrebljena, a dešavalo se da se traži kolektivna odgovornost čitavog jednog naroda koji je žestoko pripadao antifašističkom pokretu i ratovao protiv fašizma, naroda nad kojim je počinjen neviđen geniocid sa žrtvama koje su desetinu puta veće od onih u Srebrenici. Kad je u Evropskom parlamentu donesena rezolucija o Srebrenici, ovdje ste gotovo svaki dan u medijima imalo vrlo neodgovorne tekstove i izjave da će se tom rezolucijom cijeli jedan narod proglasiti genocidnim i da će se ukinuti Republika Srpska.

Adem Huskić: Da budem iskren, da sam predstavnik srpskog naroda u

HUSKIĆ: Tačno je da je srpski narod stradao u Drugom svjetskom ratu, ali je nerazumljivo da politički predstavnici tog naroda ne žele da usvoje ovu rezoluciju, pa čak ni da se 27. januar proglasi Danom sjećanja na žrtve holokausta, a to je odluka UN-a.
parlamentu Bosne i Hercegovine, ja bih prvi predložio da se usvoji rezolucija o Srebenici upravo da bi prestala ta priča o kolektivnoj krivnji. Ja razumijem kolegu Kalabića kad govori o Jasenovcu. To je jedan očigledan genocid koji nije presuđen. Inače, kad je riječ o ovom posljednjem ratu, mislim da je genocid počinjen u cijeloj Bosni i Hercegovini, odnosno na teritorijijama koje je kontrolisala Vojska Republike Srpske i Vojska Jugoslavije. Dakle, i u Prijedoru, i u Kotor Varoši i u nizu drugih gradova. Međutim, mi to nismo uspjeli da dokažemo pred Međunarodnim sudom pravde i zato to i ne otvaramo. Ako ćemo pričati o tim nedokazanim genocidima, onda je to puno širi region nego što je region Srebrenice. Ponavljam, tačno je da je srpski narod stradao u Drugom svjetskom ratu, ali je nerazumljivo da politički predstavnici tog naroda ne žele da usvoje ovu rezoluciju, pa čak ni da se 27. januar proglasi Danom sjećanja na žrtve holokausta, a to je odluka Ujedinjenih nacija. Postoje najave da će rezoluciju o Srebrenici usvojiti i Srbija. Možda će se, kad to uradi Srbija, i u Bosni i Hercegovini promijeniti politička klima, pa ćemo i mi usvojitu tu rezoluciju, jer je zaista je sramota da Bosna i Hercegovina, na čujem se tlu dogodio taj genocid, nema takvu rezoluciju.

Omer Karabeg: Činjenica je da predsednik Srbije Borislav Tadić najavljuje usvajanje rezolucije o Srebrenici. Tadić kaže da to nije ni stranačko ni političko pitanje, već vrijednosno i moralno. Ako ta rezolucija prođe u Skupštini Srbije, imaćemo situaciju da Srbija osuđuje genocid u Srebrenici, a Bosna i Hercegovina nije u stanju da donese takvu rezoluciju.

Drago Kalabić: Potpuno se slažem s ocjenama predsjednika Tadića. Međutim, ne bih govorio o sadržaju dok ga ne vidimo. Suvereno je pravo Srbije da donese takvu rezoluciju. Ali moramo malo razmišljati o okolnostima u kojima se ona donosi. Ta rezolucija nije mogla biti donesena kada su iz Bosne i Hercegovine dolazile teške, nedokazane optužbe, koje je na kraju krajeva Međunarodni sud pravde odbacio, da se radi o agresiji.

KALABIĆ: Ako se dogovorimo oko karaktera rata, da je to bio građanski rat, onda ćemo biti mnogo bliže i usvajanju rezolucije o Srebrenici.

Ne možemo od tog suda uzimati jedno, a odbacivati drugo. Ako taj sud kaže da nije bilo agresije, onda srpski narod ovdje traži i oko toga konsenzus, da ne može ostati termin agresija, kao što se ne može ostati nijemo na zločine u Srebrenici. Ako se dogovorimo oko karaktera rata, da je to bio građanski rat, onda ćemo biti mnogo bliže i usvajanju rezolucije o Srebrenici.

Adem Huskić: Ja mislim da je tekst evropske rezolucije o Srebrenici najbolji i siguran sam da ne bismo mogli postići nikakav konesenzus oko nekog drugog teksta. To je tekst koji je usvojen u Evropskom parlamentu i nema razloga da ga i mi ne usvojimo. Ja zaista ne vidim u kom bi pravcu išao taj kompromis i kakav se kompromis očekuje od političkih predstavnika naroda nad kojim je izvršen genocid. Genocid je pokušaj da se čitav jedan narod zatre, njegova kultura i svi tragovi njegovog postojanja. Mi nemamo pravo da oko toga pravimo kompromise, pogotovo što postoji presuda Međunarodnog suda pravde.

ZLOUPOTREBLJAVANJE 'TEŠKIH' TEMA

Omer Karabeg: Gospodine Kalabiću, gospodin Huskić je pomenuo da je bio predlog da se 27. januar, koji se obilježava u cijelom svijetu kao Dan holokausta, obilježava i u Bosni i Hercegovini, ali da to nije prošlo.

Dan sjećanja na žrtve holokausta obilježen je polaganjem cvijeća na Jevrejskom groblju u Sarajevu (Foto: Midhat Poturović)
Drago Kalabić: Mi nismo protiv obilježavanja tog datuma. U Republici Srpskoj je on ove godine obilježen. Bošnjačke političke partije su u državnom parlamentu oborile zakon o državnim praznicima.

Adem Huskić: To nema veze sa zakonom o praznicima jer Dan holokausta nigdje nije neradni dan. Tačno je da je 27. januar na neki način obilježen širom Bosne i Hercegovine, ali mislim da to treba formalizirati, jer je taj dan simbol pobjede nad fašizmom. Međutim, kada smo prošli put na Komisiji za ljudska prava o tome raspravljali dva poslanika iz Stranke nezavisnih socijaldemokrata su glasali protiv.

Drago Kalabić: Samo da napomenem da ništa ne bi ostalo nejasno kad je u pitanju obilježavanje Dana holokausta. On se u Republici Srpskoj apsolutno obilježava i mi nismo protiv. Ali ne može se to zloupotrebljavati u stranačke svrhe, to ne može biti privilegija samo jedne stranke ili jednog poslanika. Naša partija kao članica Socijalističke internacionale sigurno nikada neće dovoditi u pitanje antifašističke vrijednosti.

KALABIĆ: Ja bih rekao da sam blagi optimista. Mislim da ćemo smoći snage da to uradimo na ozbiljan način, ali ljudi ne žele zloupotrebu tako teških tema u dnevno-političke svrhe i ne žele strančarenje.

Omer Karabeg: Mislite li da će ipak Parlament Bosne i Hercegovine smoći snage da usvoji evropsku Rezoluciju o Srebrenici onako kako je predložio Evropski parlament?

Drago Kalabić: Ja bih rekao da sam blagi optimista. Mislim da ćemo smoći snage da to uradimo na ozbiljan način, ali ljudi ne žele zloupotrebu tako teških tema u dnevno-političke svrhe i ne žele strančarenje, a Bosna i Hercegovina je poznata po tome da se te velike i teške državne teme upotrebljavaju u takve svrhe.

Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Kalabiću, rekli da postoji mogućnost zloupotrebe kada rezoluciju o Srebrenici predlažu pojedinci ili stranke iz Federacije. Ko bi, po vama, trebalo da predloži njeno usvajanje. Da li bi to, recimo, mogla da uradi vaša stranka?

Drago Kalabić: To bi trebalo da predlože one stranke koje imaju obezbijeđenu većinu u Parlamentarnoj skupštini i u Vijeću ministara. S obzirom da je riječ o vrlo značajnom dokumentu, njegovi predlagači bi trebalo da budu iz sva tri naroda. Nažalost, do sada uopšte nije bilo pokušaja da se na taj način objedine stranke. Obično se dešavalo da takve stvari odjednom osvanu u parlamentu i medijima i onda se vrši pritisak da se to usvoji. Nije bilo poziva političkim partijama da prije toga sjednu i to zajednički predlože. Toga nije bilo, a samo ono iza čega stoje tri naroda u Bosni i Hercegovini ima sigurnu budućnost i osuđeno je na uspjeh.

HUSKIĆ: Što se mene tiče, ja se nisam bavio nikakvim politikanstvom kada sam predlagao da ta rezolucija bude usvojena. Predložio sam je jer sam smatrao da je naša ljudska i civilizacijska obaveza da takvu rezoluciju usvojimo.

Omer Karabeg: Gospodine Huskiću, po vama ko bi trebalo da predloži usvajanje evropske rezolucije o genocidu u Srebrenici da bi ona prošla u Parlamentu Bosne i Hercegovine?

Adem Huskić: Kako stvari stoje, ko god bi je predložio ona ne bi prošla. Nebitno je ko je predlagač. Što se mene tiče, ja se nisam bavio nikakvim politikanstvom kada sam predlagao da ta rezolucija bude usvojena. Predložio sam je jer sam smatrao da je naša ljudska i civilizacijska obaveza da takvu rezoluciju usvojimo. Uostalom, Ministarstvo vanjskih poslova dostavilo je Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine evropsku rezoluciju još 27 januara prošle godine, dakle odmah nakon njenog usvajanja u Evropskom parlamentu. To je učinio pomoćnik ministra Branimir Bandić. A ja sam svoju inicijativu prvi put pokrenuo 29. aprila, dakle, tri mjeseca nakon što je Ministarstvo poslalo rezoluciju u parlament. Prema tome, nije riječ ni o kakvoj politizaciji. Ali meni je drago što čujem da je kolega Kalabić optimista i da ćemo nešto uraditi. Ako je to tako onda sam i ja također optimista, nemam razloga da mislim drugačije. Mislim da bismo i rezoluciju o proglašenju 11. jula Danom sjećanja na žrtve genocida u Srebenici, kao i onu kojom se 27. januar obilježava kao Dan sjećanja na holokaust, trebalo usvojiti istovremeno.

Drago Kalabić: Samo jedna rečenica. Mi bismo željeli da predlagači takvih stvari budu Predsjedništvo Bosne i Hercegovine ili Vijeće ministara, ne znam zašto oni i do sada nisu bili predlagači.

Adem Huskić: I ja bih volio da ju je predložilo Vijeće ministara. Mislim da je to bila i njihova obaveza, ali oni to nisu uradili.

***

Pročitajte i ovo:

Sramota i apsurd nemati Rezoluciju u BiH

Genocid u Srebrenici: završiti sa poricanjem

EKSKLUZIVNO: Raketini autobusi prevozili Bošnjake iz Srebrenice i Žepe

Srebrenica čeka svoj film

Obilježena 14. godišnjica genocida u Srebrenici

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG