Dostupni linkovi

logo-print

Ima li razlike između vlasti i opozicije u Srbiji


Glasanje u Srbiji na parlamentarnim izborima 2008. godine

Glasanje u Srbiji na parlamentarnim izborima 2008. godine

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o inicijativi grupe intelektualaca koja je pozvala građane Srbije da svoje nezadovoljstvo sadašnjim političkim partijama izraze tako što će na sledećim izborima glasati praznim listićima.

Sagovornici su bili Srbijanka Turajlić, profesorka beogradskog Elektrotehničkog fakuleta u penziji, i Miljenko Dereta, izvršni direktor nevladine organizacije “Građanske inicijative” iz Beograda.

Razgovaralo se o tome zašto veliki broj građana Srbije ne veruje nijednoj političkoj partiji, može li se praznim listićima uticati na promenu političke scene u Srbiji, zašto se političari više plaše praznih listića nego izborne apstinencije, zašto razočarani glasači vladajuće Demokratske stranke žele da kazne tu stranku, mogu li prazni listći doneti pobedu desničarskim strankama, da li je došlo vreme da se u Srbiji pojavi nova generacija političara, kao i o tome šta je ključni problem Srbije - Kosovo ili korupcija.

Omer Karabeg: Gospođo Turajlić, vi ste jedan od zagovornika akcije “prazan listić“. Zašto mislite da je ta inicijativa opravdana?

Srbijanka Turajlić

Srbijanka Turajlić

Srbijanka Turajlić: Smatram da oni koji su nezadovoljni i ne žele ni za koga da glasaju, ne treba na dan izbora da ostanu kod kuće, nego treba da izađu na glasanje i predaju prazan listić. Nikome neću dati svoj glas na sledećim izborima, glasaću praznim listićem.

Miljenko Dereta: Mislim da ubacivanje praznog listića ima obrnuti efekat od onoga koji se želi postići. Izlaskom na biralište povećavate izlaznost i samim tim povećavate i broj glasova koji je neophodan da se pređe cenzus od pet posto, što je uslov da se uđe u parlament. To ide u korist velikih stranaka.

Srbijanka Turajlić: Skoro da mi je svejedno da li ću nekome ići na ruku ili ne. Mislim da je za Srbiju pogubno da oni, koji su sada na vlasti, nastave da vladaju. Ako im se ponovo da ta mogućnost oni će nastaviti da uništavaju ovu zemlju. Nema ni načina da neki drugi ljudi, za koje sam ubeđena da postoje u Demokratskoj stranci, dođu u poziciju da tu stranku konačno privedu svesti i da ona postane ono što je nekada bila. Zato ne mogu da glasam za Demokratsku stranku, a ne znam kome bih drugom dala svoj glas. Ja jednostavno nemam za koga da glasam. Prema tome, ako sam već odlučila da izađem na biralište, ništa mi drugo ne preostaje nego da ubacim prazan listić.
Ja jednostavno nemam za koga da glasam. Prema tome, ako sam već odlučila da izađem na biralište, ništa mi drugo ne preostaje nego da ubacim prazan listić.

Omer Karabeg: Da li vi pripadate onim biračima koji su na prošlim izborima glasali za Demokratsku stranku, ne zato što su bili zadovoljni njome, nego zato da ne bi gori od njih došli na vlast? Da li ti birači sada kažu: “E nećemo više da ih spasavamo, neka propadnu“.

Srbijanka Turajlić: Rekla bih da je to istina, mada sam ja prošli put glasala za Liberalno demokratsku partiju. Pokazalo se, međutim, da tu nema nikakve razlike. Priča o praznim listićima pojavila se u mojim razgovorima sa razočaranim glasačima Demokratske stranke koji nipošto ne bi glasali za SPS i bivše radikale, ali sebe ne vide ni kao glasače Liberalno demokratske partije. Oni su rekli: “E, ovoga puta nema više manjeg zla, ostaćemo kod kuće“. Na to sam rekla: “Nemojte da ostajete kod kuće, to je neozbiljno, hajde onda da izađemo na biralište i ne glasamo ni za koga“. Zaista mislim da se ne bismo više smeli rukovoditi teorijom manjeg zla, jer ona dugoročno Srbiju vodi u katastrofu.

Miljenko Dereta: Pomalo mi smeta što se govori kako na političkoj sceni Srbije ne postoji niko ko bi u ovom trenutku mogao da zadovolji očekivanje jedne prilično velike grupe razočaranih ljudi koji su polagali velike nade u jedan deo Demokratske stranke i u Liberalno demokratsku partiju. Mislim da ono što Liberalno demokratska partija sa apelom “Preokret“ preduzima oko Kosova i evropskih integracija pokazuje da tamo ipak postoji neki tračak spremnosti i da se ta partija ipak razlikuje od ostalih. Slažem se sa gospođom Turajlić da smo svi nezadovoljni, da se svi osećamo prevareni, ali ja smatram da je jednima ne, a drugima da - bolji odgovor na tu situciju nego prazan listić. Po meni, pravi odgovor je: ja ću da glasam za onoga ko je najbliži onome što ja očekujem od politike. Kad ni za koga ne glasate vi praktično održavate status quo. Profesor Zoran Pusić je napravio jednu vrlo interesantnu analizu koja je pokazala da se jako varaju oni koji misle da njihov nevažeći glasa ne utiče na izbore. Po takozvanom Dontovom sistemu, po kome se preračunavaju glasovi, trećina do polovine nevažećeg glasa zapravo ide najjačim strankama.

Po meni, pravi odgovor je: ja ću da glasam za onoga ko je najbliži onome što ja očekujem od politike. Kad ni za koga ne glasate vi praktično održavate status quo.
Srbijanka Turajlić: Manje me brine šta će biti po Dontovom sistemu nego budućnost ove zemlje. I ja sam potpisala apel “Preokret“ i mislim da je to dobra ideja, ali bih volela da taj pokret vodi neko drugi, a ne dva političara od kojih je jedan već pune 22 godine na političkoj sceni, mislim na gospodina Draškovića, a drugi 17 godina, mislim na gospodina Jovanovića. Da li vi shvatate da u Srbiji od 1990. godine nema novog političkog lidera? Mi stalno gledamo iste ljude. Oni se menjaju, danas pričaju jedno, sutra drugo, prekosutra treće, a mi stalno biramo između njih. Mislim da je neophodno da se otvori prostor za nove ljude. Ubeđena sam da ih u Srbiji ima. Međutim, partokratija koja vlada ovom zemljom sprečava da se pojave novi, a mi večito ove iste održavamo u životu, dajući im glasove, jer su navodno manje zlo od nekog drugog zla. U to više ne verujem. Ako bismo ispoljili dovoljnu količinu nepristajanja na sadašnju situaciju, mislim da bi na krilima našeg nezadovoljstva na političku scenu stupili neki novi ljudi koji devedesetih godina nisu sklapali nikakve aranžmane sa tajkunima i koji nisu umešani u sav ovaj mulj i blato u kome živimo već 20 godina.

Miljenko Dereta: Ne slažem se sa tim što gospođa Turajlić govori o “Preokretu“. Postoji i treća osoba koja vodi “Preokret“, a to je Žarko Korać. Na njega i njegove 22 godine boravka u politici niko nema primedbe. A što se tiče Vuka Draškovića, ja mislim da ljudi imaju pravo da se menjaju. Ja znam da čovek često ne zna šta će Drašković reći sutra u odnosu na ono što je rekao juče, ali mnogi zaboravljaju da je Vuk Drašković 1992. i 1993. bio u koaliciji sa Građanskim savezom Srbije, sa Vesnom Pešić. Dakle, usred rata on je bio jedini koji je razgovarao sa tada jedinom strankom koja se borila protiv rata i nacionalizma. Pa je onda otišao tamo gde je otišao, pa se vratio, pa nas sve zajedno iritira svojim boravkom na Ravnoj Gori, ali sve zajedno - Drašković je čovek koji je jako politički evoluirao prilagođavajući svoje stavove politici koja je modernija i drugačije usmerena od one kojoj je pripadao na početku. Kad je reč o Čedi Jovanoviću tačno je da je on dugo vremena u politici, ali je isto tako činjenica da je on u poslednjih nekoliko godina pokazao, bar kad se radi o Kosovu - a to je u ovom trenutku ključno pitanje za Srbiju - da ne odustaje od svojih stavova. To je nešto što je meni dovoljno da na sledećim izborima svoj glas dam Liberalno demokratskoj partiji, kao što sam i prošli put uradio. Mislim da bi aktivnije učešće Liberalno demokartske partije u vlasti doprinelo da se neke stvari promene. Ne kažem da bi to bio kraj korupciji i mulju, u kome, kako kaže gospođa Turajlić, svi živimo, ali bi u svakom slučaju, bar na planu politike prema Kosovu i Evropi, došlo do bitnih promena.

Da li vi shvatate da u Srbiji od 1990. godine nema novog političkog lidera? Mi stalno gledamo iste ljude. Oni se menjaju, danas pričaju jedno, sutra drugo, prekosutra treće, a mi stalno biramo između njih.
Srbijanka Turajlić: Naravno da problem Kosova jednom zauvek treba da se stavi ad acta, ali ne mislim da je to ključni problem. Mislim da je ključni problem Srbije ova lakrdija koja je napravljena od vlade, parlamenta i sudstva, a napravljena je zato da bi mogla da cveta korupcija. Moram da priznam da nisam videla da Liberalno demokratska partija baš ima neki veliki interes da se posveti rešavanju toga. Ja potpuno podržavam njihovu politiku prema Kosovu, ali iskreno da vam kažem, za mene veliki problem predstavlja njihova podrška zakonu o informisanju, kao i njihov stav prema Luci Beograd. Mislim da su to za Srbiju mnogo ozbiljniji problemi od Kosova. Kosovo se poteže uvek onda kada hoće da se zataška nešto drugo. Ne verujem da će se Srbija izvaditi iz ovoga u čemu se nalazi rešavanjem problema Kosova, mada mislim da je krajnje vreme da se to reši. Inače, gospodin Jovanović je mlad i ima karijeru pred sobom, ali bilo bi dobro da se u toj stranci pojavi još neko, jer ne možemo da imamo nepromenjive lidere. Pogledajte republikanske kandidate za predstojeće predsedničke izbore u Americi. Nijednog od njih niste videli pre četiri godine. To su sve neki novi ljudi. Oni prošli su probali, izgubili i nestali sa političke scene. Pa, da li je moguće da u Srbiji ne može da se pojavi neko novi? Ne vidim da to može da izađe na dobro.

Miljenko Dereta

Miljenko Dereta

Miljenko Dereta: Paralela sa Amerikom je samo delimično tačna. Naime, svi su ti ljudi koji se pojavljuju kao kandidati za predsednika, iskusni su političari koji su na političkoj sceni duže i od Draškovića i od Čede Jovanovića. U Americi se kongresmeni i senatori i po trideset godina ne menjaju. Inače, slažem se da je korupcija ključni problem Srbije, ali mislim da ćemo se i prema korupciji drugačije ponašati onog trenutka kada se u toj veštačkoj dilemi - Kosovo ili Evropa - definitivno opredelimo za Evropu. Pritom ja nemam nikakve iluzije da je Evropa prostor bez korupcije, da tamo vladaju idealni odnosi, nego je naprosto reč o tome da tamo postoje neki zakoni koji se poštuju.

Srbijanka Turajlić: Jasno je da svi koji se pojave u politici treba da imaju nekakvo iskustvo. Nisam ja mislila da sada treba da dođe neko potpuno novi i kaže - ja od danas vodim stranku. Ali kod nas niko nema priliku da se iskaže. Svi znaju lidere i nikoga drugog. U tome je problem. Ja uopšte ne mislim da je Srbija opsednuta kosovskim problemom onoliko koliko naši političari s vremena na vreme pokušavaju da nam to prikažu. Srbija se zanima za kosovski problem kada sve novine i televizije počnu o tome da pričaju, a to se radi onda kada ne treba da se priča o nečemu drugome. Evropa sigurno nije idealna, ali kada se u Evropi otkrije korupcija, onda neko za nju i odgovara. A u Srbiji se uporno hapse ljudi koji nikada ne odgovaraju, i što je još gore - nikada se zbog korupcije ne hapse funkcioneri stranaka vladajuće koalicije. Tako stvarno ne može da se vodi država.
Prazni listići se ni na koji način ne razlikuju od nevažećih listića. Građani koji budu glasali praznim listićima biće stavljeni u grupu sa onima koji zbog svoje polupismenosti ne znaju kako da popune glasačke listiće.

Omer Karabeg: Da se vratimo praznim listićima. Sudeći po reakcijama političara, izgleda da se oni više plaše praznih listića nego apstinencije na izborima.

Srbijanka Turajlić: Moram da priznam da sam bila iznenađena tom reakcijom. Podsetila me na moje rano detinjstvo kada je na biralištima postojala takozvana “ćorava kutija” za birače koje ne žele ni za koga da glasaju. Pamtim parolu: “Drugarice, glasaj“. Bilo je jako važno da se izađe na biralište i da se gumena kuglica, kojom se tada glasalo, ne ubaci u “ćoravu kutiju“. A znalo se ko je kuglicu ubacio u “ćoravu kutiju“, jer ona nije kao ostale glasačke kutije bila iznutra obložena, pa bi se čulo kada kuglica padne na dno. Ljudi su ostajali bez kupona za hranu ako ne izađu na biralište ili ako kuglicu ubace u “ćoravu kutiju“. Pošto to nije upalilo, na sledećim izborima više nije bilo “ćorave kutije“. Sudeći po žestini kampanje protiv praznih listića, ovi današnji političari najradije bi ukinuli “ćoravu kutiju“. Možda je to najbolja varijanta, pa da imamo onoliko kutija koliko i stranaka, ali nijednu “ćoravu“, pa ću ja onda ostati kod kuće, jer ionako do svoje 50-te godine nikada nisam išla na glasanje, pa ne moram ni sada.

Miljenko Dereta: Reakcija na inicijativu da se glasa praznim listićem nije jedinstvena i različito je motivisana. Demokratska stranka je prva reagovala, jer je svesna da se radi o njenim nezadovoljnim glasačima koji već duže vremena govore da treba da kazne tu stranku - samo ne znaju kako. Lideri Srpske napredne stranke se uopšte nisu uzbudili. Oni znaju da njihovi glasači neće ubacivati prazne listiće. Manje stranke su reagovale zato što znaju da će im se, ukoliko bude mnogo praznih listića, povećati cenzus, pa će teže ući u parlament. Podsetio bih da je na izborima 1992. godine, u jeku rata, bilo 5.9 posto nevažećih listića, pa to nije sprečilo Miloševića da vodi politiku koju je vodio. To će se dogoditi i ovaj put. Prazni listići se ni na koji način ne razlikuju od nevažećih listića. Građani koji budu glasali praznim listićima biće stavljeni u grupu sa onima koji zbog svoje polupismenosti ne znaju kako da popune glasačke listiće. Ja ne bih imao ništa protiv inicijative “prazan listić“ kada bi ljudi koji se za to zalažu rekli - hoćemo da se uvede brojanje takvih listića, a ako to ne može, mi ćemo sami organizovati prebrojavanje ispred glasačkih mesta. Ali, ovako - ubaciti prazan listić u kutiju u kojoj će se on automatski pomešati sa drugim nevažećim listićima je nešto što ne zaslužuje da se čovek nakon nedeljnog ručka zaputi na biralište.

Demokratska stranka može da spreči poraz na izborima, ako bude malo mislila i na Srbiju, a ne samo na sebe. Pošto ona to ne čini, ne vidim način na koji ja mogu da sprečim njen poraz.
Srbijanka Turajlić: Svakako da će se prazni listići pomešati sa nevažećim i biće tretirani kao da su ih popunile nepismene osobe. Političari će sigurno govoriti kako smo, eto, na izborima 2012. godine imali prilično veliki broj nepismenih koji nisu znali kako da popune glasačke listiće. Možda će to nekog pogoditi, ali, verujte - mene neće. Inače, kada govori o reakcijama na inicijativu da se glasa praznim listićem, gospodin Dereta nije sasvim u pravu. Pobunila se i Srpska napredna stranka, ovi bivši radikali. Čula sam gospodina Vučića kako objašnjava da se neki razočarani intelektualci zalažu da se ne glasa, a svi znaju, tvrdi on, da treba glasati za Naprednjake. Oni su se pobunili zato što računaju da će razočarani glasači Demokratske stranke glasati za njih, pa ni njima ne odgovora da bude mnogo praznih listića.

Omer Karabeg: Gospođo Turajlić, bojite li se da bi prazni listići mogli doneti pobedu Srpskoj naprednoj stranci?

Srbijanka Turajlić: Pomalo da. Demokratska stranka može to da spreči, ako bude malo mislila i na Srbiju, a ne samo na sebe. Pošto ona to ne čini, ne vidim način na koji ja mogu da sprečim njen poraz.

Omer Karabeg: Mislite li da bi izborni poraz na neki način uozbiljio Demokratsku stranku?

Srbijanka Turajlić: Ja mislim da bi posle toga moglo da dođe do ozbiljnih promena u toj stranci, da bi ona mogla da se vrati sebi, a onda i da Srbiju vrati nama.

Mislim da je ova farsa oko proslave 20 godina Republike Srpske i dodeljivanja ordena predsedniku Tadiću nešto što pokazuje da Srbija, kad je reč o regionu, vodi, najblaže rečeno, dve politike, ako ne i više

Miljenko Dereta: Mislim da su apsolutno potrebne promene u Demokratskoj stranci, mada je danas teško o njoj govoriti kao o jedinstvoj partiji. Čini se da se tu pod istim krovom krije više stranaka i dobro je što te podele izbijaju u javnost. One će se sasvim sigurno maksimalno zaoštriti onog trenutka kad Demokratska stranka izgubi izbore. A kako sada stvari stoje, ona će sasvim sigurno izgubiti izbore, to jeste, biće na drugom mestu i to sa dosta velikom razlikom iza pobednika. Oni se nadaju da će uspeti da formiraju koalicionu vladu sa manjim partijama, a ako im to ne uspe, postoji i mogućnost velike koalicije sa Srpskom naprednom strankom, koja se Demokratama sve manje gadi. Njihov ključni interes je da ostanu na vlasti. Ne govorim samo o vrhu stranke, već i o stotinama ljudi koji su na dobro plaćenim mestima zato što su članovi vladajuće stranke. Gubitak vlasti za njih bi značio i gubitak tih mesta. Ne sumnjam u to da je kažnjavanje Demokratske stranke neophodno, da su potrebne duboke promene u toj stranci, ali to će zahtevati jednu ozbiljnu raspravu unutar te stranke.

Srbijanka Turajlić: Tačno je da u Srbiji ima mnogo ljudi koji žive od Demokratske stranke, ali je mnogo više nesretnog i siromašnog sveta čije je nezadovoljstvo sadašnjom vlašću dostiglo takav stepen da su spremni na svaku vrstu osvete. To su ljudi koji su izgubili svaku nadu, koji ne veruju da im iko može da pomogne. I normalno je što se kod njih javlja želja za osvetom. Ja se malo bavim planinarenjem, pa šetam Srbijom, srećem se s ljudima i razgovaram s njima. Verujte mi - stanje je tragično. Ako bi Demokratska stranka to shvatila, možda bi mogla nešto i da uradi za ovih pet meseci, koliko je ostalo do izbora.

Ova farsa u Republici Srpskoj, a u izvesnoj meri i Tadićev Božić u Dečanima, govore o tome da se Srbija - da li zbog borbe za glasove ili je reč o iskrenom stavu predsednika, ne znam šta je gore - vraća u neka jako ružna vremena, za koja sam mislila da su iza nas.
Miljenko Dereta: Ja nisam planinar, ali također često putujem po Srbiji i razgovaram s mnogim ljudima. Stanje je zaista tragično. Ljudi žive u bedi koju je teško opisati i pristali bi na sve samo za jedan dan pristojnog života. Vladajuća stranka nema konsekventnu politiku i jasan cilj. Stalno pokušava da zadovolji apsolutno nepomirljive stavove. Mislim da je ova farsa oko proslave 20 godina Republike Srpske i dodeljivanja ordena predsedniku Tadiću nešto što pokazuje da Srbija, kad je reč o regionu, vodi, najblaže rečeno, dve politike, ako ne i više. Na unutrašnjem planu, Demokratska stranka daje svojim koalicionim partnerima sve što traže, samo da bi još neko vreme sačuvala vlast.

Srbijanka Turajlić: Slažem se sa gospodinom Deretom. Ova farsa u Republici Srpskoj, a u izvesnoj meri i Tadićev Božić u Dečanima, govore o tome da se Srbija - da li zbog borbe za glasove ili je reč o iskrenom stavu predsednika, ne znam šta je gore - vraća u neka jako ružna vremena, za koja sam mislila da su iza nas.

Omer Karabeg: I na kraju, mislite li da će na izborima, koji su planirani krajem proleća iduće godine, biti dosta praznih listića, da će ljudi prihvatiti tu inicijativu?

Srbijanka Turajlić: Mislim da hoće. Sigurno je da razočarni glasači Demokratske stranke neće glasati za Srpsku naprednu stranku ili SPS, ali, nažalost - i to je fenomen koji ne umem da objasnim - jako mnogo tih ljudi nikada nije videlo sebe kao nekog ko daje glas Liberalno demokratskoj partiji. Tako da mislim da će biti dosta takvih listića.

Miljenko Dereta: Mislim da će broj nevažećih listića biti u okviru nekog proseka oko 3-4 posto. Verujem, međutim, da će biti veća apstinencija nego do sada. Veliki broj nezadovoljnih ljudi uopšte neće izaći na birališta.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG