Dostupni linkovi

logo-print
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o tome da li Srbi sa Kosova treba da izađu na lokalne izbore zakazane za 3. novembar.

Učesnici polemike bili su lideri kosovskih Srba - Marko Jakšić iz Mitrovice sa severa Kosova, koji je za bojkot izbora, i Ranđel Nojkić iz Gračanice, opštine na centralnom Kosovu, koji je za izlazak na izbore. Marko Jakšić je funkcioner Srpske demokratske stranke, a Ranđel Nojkić Srpskog pokreta obnove.

Polemisalo se o tome da li izlazak na kosovske lokalne izbore znači priznanje države Kosovo, da li prisustvo srpskih predstavnika u kosovskom parlamentu i drugim insitucijama donosi boljitak Srbima, da li će oni biti bolje zaštićeni ako imaju svoje poslanike i odbornike, zašto je većina Srba koji žive u centralnom delu Kosova za izbore, dok su oni koji žive na severu za bojkot, kao i o tome da li će Srbi sa severa Kosova izgubiti podršku Beograda, ako ne poslušaju poziv Vlade Srbije da izađu na izbore.

Omer Karabeg: Gospodine Jakšiću zašto se Vi zalažete za bojkot izbora?

Izlazak Srba na izbore, koji se održavaju po zakonima samoproglašene države Kosovo, znači priznanje nezavisnog Kosova.

Marko Jakšić: Za to postoje mnogobrojni razlozi. Izlazak Srba na izbore, koji se održavaju po zakonima samoproglašene države Kosovo, znači priznanje nezavisnog Kosova. Srbi bi izgubili svoju slobodu, priznali bi tu državu i, što naš narod kaže, napravili bi od gotovog veresiju. S druge strane, izlazak Srba na lokalne izbore u režiji još jedne albanske države na Balkanu je nešto što je suprotno ustavu države Srbije, to je nešto što ruši celovitost te države. Srbi bi na taj način priznali tuđu državu i zamenili Beograd za Prištinu, a svi dobro znamo da je po Rezoluciji 1244. i po ustavu Srbije Kosovo deo Srbije. Uostalom, naši sunarodnici južno od Ibra nisu se mnogo ovajdili izlazeći na ove izbore, postali su građani drugog reda. Njih je svakim danom sve manje, iseljavanje se nastavlja. Prema tome, izlazak na izbore značio bi za nas Srbe, koji živimo na severu Kosova, kolektivno političko samoubistvo. Imajući sve ovo u vidu, ja pretpostavljam da se najveći deo Srba koji žive u četiri opštine na severu, neće odazvati pozivu Beograda da izađu na ove izbore, jer bismo time izgubili slobodu koju smo gradili 14 godina.

Omer Karabeg: Gospodine Nojkiću, gospodin Jakšić tvrdi da bi Srbi izlaskom na lokalne izbore priznali kosovsku državu.

Nije tačno da bi izlaskom na izbore Srbi priznali kosovsku državu.

Ranđel Nojkić: Nije tačno da bi izlaskom na izbore Srbi priznali kosovsku državu. Oni koji su u Briselu vodili pregovore između Beograda i Prištine i najveće svetske sile ni na koji način ne traže od Beograda da prizna nezavisnost Kosova. To su insinuacije. Ali, ako već govorim o nekom priznavanju nezavisnoti, ja bih se vratio u 2001. godinu, kada je predsednik SR Jugoslavije bio gospodin Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije, čiji je funkcioner gospodin Jakšić. Tada je Koštunica potpisivao neke zakone koji su Kosovo gurali u nezavisnost na isti način kao i Crnu Goru. Recimo, 27. Marta 2001. godine on je potpisao ukaz o proglašenju zakona o privremenom obavljanju platnog prometa na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije u kome se kaže da se promet roba, isplata plata, penzija i drugih davanja na teritoriji Kosova i Metohije može obavljati i u devizama - tada su to bile marke - i to preko banke ovlašćene za inostranstvo. Ja ga zbog toga ne osuđujem zato što je, možda, tako nešto u tom trenutku bilo potrebno za Srbiju, ali ne može njegova stranka, kada to isto radi neko drugi, govoriti da je to veleizdaja. Mislim da Srbi treba da izađu na ove lokalne izbore u što većem broju i da naprave zajednički front. Ukoliko bi se to dogodilo, siguran sam da bi to uticalo na poboljšanje položaja Srba na Kosovu. Ja se slažem da možda u prošlosti nije bilo velikog uspeha naših predstavnika u kosovskim institucijama. Mislim da bi ga bilo više da ih je Beograd priznavao i da neki od njih nisu zastupali svoje lične interese. Sada zvanični Beograd, ne samo što podržava izbore, nego im daje i logističku podršku. Ovi izbori su podjednako važni kako za opštine u kojima su Srbi većina, a to su četiri opštine na severu Kosova, tako i za Srbe koji žive u takozvanim enklavama i koji su manjina u svojim opštinama. Oni očekuju zaštitu od predstavnika Srba u institucijama Kosova koji će imati povlašćeni položaj.

Rekao bih da što je više Srba u institucijama samoproglašene države Kosovo - njih je sve manje na Kosovu i Metohiji.

Marko Jakšić: Ja mislim da je to igra gluvih telefona. Zašto to kažem? Pa, srpski predstavnici koji treba da budu u centralnoj vlasti polažu zakletvu da će čuvati nezavisnost i suverenitet samoproglašene države Kosovo. Ne možemo govoriti da to nije ništa. Zapad trenutno ne traži od Srbije da prizna Kosova, ali oni žele da Srbi izlaskom na ove izbore de facto priznaju nezavisnost Kosova, a de iure - može, ali i ne more. Uostalom, ako Srbija želi da postane članica Evropske unije, čini mi se da će taj uslov doći na dnevni red. Uostalom, i sam predsednik vlade Srbije je nagovestio da je on spreman da, tako da kažem, Albancima da stolicu u Ujedinjenim nacijama. Ja lično sam bio protiv toga da Srbi i 2002. godine izađu na izbore u okviru Koalicije Povratak i da budu prisutni u Skupštini Kosova. Oni su tamo bili i - šta su napravili za dve godine. Imali smo progon Srba 17. marta 2004. godine. Rekao bih da što je više Srba u institucijama samoproglašene države Kosovo - njih je sve manje na Kosovu i Metohiji. Nakon 2002. godine, kada su Srbi izašli na izbore, ne samo da nisu živeli bolje, nego se desio takav egzodus Srba da je najveći deo onih koji su živeli u okolini Prištine morao da napusti svoj zavičaj.

Ranđel Nojkić, foto: medijacentar.info

Ranđel Nojkić, foto: medijacentar.info

Ranđel Nojkić: Kakvi su bili rezultati učesća Srba u insiticijama Kosova nije zavisilo samo od njih, nego i od Beograda koji ih nije priznavao. Beograd je ponekad i svađao te Srbe. Rezultati nisu bili zadovoljavajući, ali ne može da se kaže da apsolutno ništa nije urađeno. To što se govori samo o neuspesima, a kriju se uspesi, je u stvari politika Demokratske stranke Srbije kojoj pripada gospodin Jakšić. U vreme Koalicije Povratak imali smo 22 poslanika u Skupštini Kosova. Najveći broj poslanika bio je iz Demokratske stranke Srbije, ali oni su bili i najpasivniji. I tada se pričalo, kao i danas, da Srbi ne mogu ništa da učine u institucijama Kosova. Tačno je da se tamo vrlo teško funkcioniše, ali - da je bilo podrške Beograda - rezultati bi bili daleko bolji. Ne bih se složio da je Koalicija Povratak proizvela 17. mart, ne znam na koji je to način mogla da ga proizvede. Isto tako, nije tačno da se broj Srba u centralnom delu, i uopšte na celom prostoru Kosova, smanjuje. On se je vrlo malo menjao od 1999. godine do današnjih dana.

Marko Jakšić: Gospodin Nojkić kaže da se od 1999. godine broj Srba u centralnom delu Kosova nije menjao. To apsolutno ne stoji. U Kosovu Polju je bilo oko 90 posto Srba, u Obiliću skoro 60 posto, a bilo ih je i u Gračanici, Lapljem Selu, selima oko Prištine. Ti Srbi su jednostavno morali da odu. Zašto su morali da odu? Plan takozvanog Zapada je bio da se Priština oslobodi Srba. Deviza je bila - što manje Srba, lakše se pravi još jedna albanska država na Balkanu. Iz tog razloga se i desio 17. mart, a prisustvo srpskih poslanika u Skupštini Kosova nije sprečilo egzodus Srba. Naredba za 17. mart stigla je iz zapadnih prestonica. Srbi su morali da odu da bi, tako da kažem, Priština mogla da prodiše. Ceo taj zapadni projekt, koji i dan danas imamo prilike da vidimo, otprilike liči na hrvatski recept. Mi i dan danas imamo srpske predstavnike u Skupštini Kosova, a dešavaju se hapšenja Srba i pored toga što je Skupština Kosova proglasila amnestiju. Ispada da je amnestija samo za saobraćajne prekršaje, kako to ovde kažu. Zato i hoću da kažem da se stvaranje nezavisnog Kosova odvija po diktatu Zapada, da ne kažem Amerike. Cilj je da se zaokruži albanska državnost, da se pokaže da je politika Slobodana Miloševića bila loša i da se od Srbije napravi poslušna satelitska država, koja će da ispunjava naloge Zapada.

Ranđel Nojkić: Gospodin Jakšić mi pripisuje nešto što nisam rekao. Ja sam govorio o situaciji nakon egzodusa Srba 1999. godine. Tačno je da je pre 1999. godine Kosovo Polje bilo 90 posto srpsko, tačno je da je preko 250.000 Srba bilo u Prištini, a da ih danas ima jedva nekoliko desetina, tačno je da su u Obiliću većinom živeli Srbi. Ali broj Srba, koji su nakon egzodusa ostali, do danas se nije smanjio. Ja sam to tvrdio, a gospodin Jakšić nije to demantovao. Da je to tako najbolje pokazuju podaci o broju onih koji primaju pomoć od vlade Srbije. Njihov broj se nije menjao.

Marko Jakšić: Bitno je da Srbi polako ali sigurno nestaju. Gospodin Nojkić sigurno zna da je Bresje nekad bilo veliko selo, a danas u njemu nema, možda, ni desetak kuća u kojima žive Srbi. Ne možete tamo da prođete, a da ne vidite tablu “Kuća na prodaju”. Isto se dešava i sa Ugljarem i sa brojnim drugim srpskim selima. Prema tome, dobar deo Srba ne vidi svoju budućnost na Kosmetu, bez obzira što su njihovi predstavnici u Skupštini Kosova. To su činjenice. I gospodin Nojkić je 1999. napustio prostor Kosmeta. Njegova porodica skoro 14 godina živi u Beogradu. Da bi mogli da se borite za prava Srba morate zajedno sa porodicom da živite ovde i da delite sudbinu svoga naroda. Ja tako radim. Ja ne mogu sebi da dozvolim da ovde pričam srpsku priču, da se borim za prava Srba, a da decu i suprugu pošaljem u Beograd. To bi značilo da sam ja ovde, da tako kažem, na privremenom radu.

Tačno je da u nekim selima ljudi prodaju svoja imanja i kuće i odlaze u centralni deo Srbije. Ali, ima i mesta u koja se ljudi vraćaju, kao što su Osojane, Novake i neka druga sela.

Ranđel Nojkić: Tačno je da sam živeo u Prištini do 1999. godine. Međutim, Priština nije Mitrovica, Zvečan, Leposavić ili Zubin Potok. Situacija je bila takva da je Priština praktično ispražnjena, da tamo nema Srba. Očekivati da neko žrtvuje porodicu da bi dokazao koliko je privržen Kosovu i koliko brani interese Srba - mislim da je suludo. Što se mene lično tiče, ja se od 1999. godine, znači od egzodusa Srba, nisam pomerao sa Kosova, ja sam sve vreme tu. Tačno je da u nekim selima ljudi prodaju svoja imanja i kuće i odlaze u centralni deo Srbije. Ali, ima i mesta u koja se ljudi vraćaju, kao što su Osojane, Novake i neka druga sela. I kada govorim da se broj Srba nakon egzodusa 1999. godine nije menjao, upravo sam na to mislio - da postoji balans između broja koji odlazi i broja koji se vraća na prostor Kosova i Metohije.

Omer Karabeg: Beograd je pozvao kosovske Srbe da na lokalne izbore izađu sa jedinstvenom listom. Da li je, možda, ta jedinstvena lista rešenje?

Marko Jakšić, foto:Valona Teliqi

Marko Jakšić, foto:Valona Teliqi

Marko Jakšić: Mislim da to apsolutno nije rešenje. Ako su političke stranke, pre svega Socijalistička partija Srbije i Srpska napredna stranka, pristale da Srbi idu na lokalne izbore u duhu Briselskog sporazuma, neka onda te dve stranke prijave svoju listu u Prištini i neka dođu ovde da vode predizbornu kampanju. Neka i predsednik vlade dođe i glasa, s obzirom da je rođen u Prizrenu. Jedinstvena srpska lista nama ovde ne treba. Mi se spremamo da krenemo u antiizbornu kampanju. A oni koji hoće da izađu na izbore - neka izađu, neka naprave takozvanu Zajednicu srpskih opština, neka ta zajednica počne da živi, pa da se uverimo u sve te blagodeti koje će im Hašim Tači dati, mada je, usput budi rečeno, ta zajednica samo jedna šarena laža, jer je nema u ustavu Kosova. Ali dobro, neka oni to odrade, pa ako nakon tri godine vidimo da je sve to dobro i lepo, onda ćemo i mi da se priključimo. Možda nećemo čekati ni tri godine, pohrlićemo i mi da dođemo do meda i mleka koji će, kako se nagoveštava, tamo poteći. Ovako, zašto bismo od gotovog pravili veresiju, iz slobode išli u ropstvo i žrtvovali ono za šta smo se borili 14 godina. Srbi na severu Kosova su se za ovu svoju slobodu izborili, mi smo od 1999. do danas imali više od 60 ubijenih Srba u severnom delu Mitrovice, a više od 400 ih je ranjeno. Zašto bismo mi sve to sada žrtvovali zbog nekog datuma za početak pregovora o ulasku Srbije u Evropsku uniju? Na žalost, naši sunarodnici južno od Ibra nisu prihvatili takav način borbe i zato ih je sada manje.

Ranđel Nojkić: Gospodin Jakšić hoće da pokaže da Srbi južno od Ibra nisu bili borbeni, da zapravo nisu želeli slobodu, nego su želeli da se što pre integrišu u kosovsko društvo. To nije tačno. Moram da kažem da su uslovi života Srba koji žive južno od Ibra i onih koji žive na severu Kosova potpuno različiti. Bilo je pokušaja da se Srbima južno od Ibra nametne takav način borbe o kome govori gospodin Jakšić, ali to nije prihvaćeno, jer bi značilo egzodus svih Srba sa celog područja južno od Ibra. To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo. Inače, mislim da je jedinstvena srpska lista u ovom trenutku jedini spas, da je to način da se zajedničkim snagama zaštite prava svih Srba na celom prostoru Kosova - kako onih koji žive severno, tako i onih koji žive južno od Ibra. Takav poduhvat, podržan od strane Beogradu, itekako bi dao rezultate. Time bi se sprečila i hapšenja o kojima govori gospodin Jakšić, a Srbi koji učestvuju u institucijama ne bi bili ikebane, nego bi se u njima borili za svoja prava, jer nijedna važnija odluka u institucijama Kosova ne bi mogla da se donese bez dvotrećinske većine Srba. Da je ta jedinstvena lista loša za Srbe, ne bi zvaničnici iz Prištine bili protiv nje, jer im je jasno kakve će imati probleme ako Srbi jedinstveno nastupe. Samo ako nastupimo jedinstveni možemo da postignemo rezultate. Ne treba da stvaramo jaz između Srba južno od Ibra i onih sa severa. Nekima na severu to odgovara, jer učvršćuju svoju poziciju, ali to je na teret Srba južno od Ibra, koji onda gube sve i nestaće sa ovih prostora.

Srpski predstavnici, koji uđu u Skupštinu Kosova, polažu zakletvu da će braniti i štititi celovitost države Kosovo kao zenicu oka svoga.

Marko Jakšić: Ponavljam, srpski predstavnici, koji uđu u Skupštinu Kosova, polažu zakletvu da će braniti i štititi celovitost države Kosovo kao zenicu oka svoga. Oni ne samo što to izgovaraju naglas nego i potpisuju to što su rekli. Ne možete da budete u Skupštini Kosova, a da namigujete ka Beogradu, jer glasate po zakonima i ustavu samoproglašene države Kosovo i dužni ste da štitite interese te novonastale države na Balkanu koja je, na žalost, nastala na srpskoj nesreći. Podsetiću vas da Albanci deset godina nisu izlazili na srpske izbore. Bojkotovali su ih, čekajuću da uz pomoć Zapada, bombardovanja i svega ostalog, dođu do svoje države. Prema tome, ako ništa drugo, mi treba da radimo ono što su radili Albanci. Treba da bojkotujemo institucije koje su nastale na našoj nesreći. Ne mogu se Srbi na severu Kosova optuživati što neće da izađu na izbore jer će, zaboga, nestati Srbi južno od Ibra. Mislim da je to loša logika -mi živimo loše, hajde da i vi živite loše. Mislim da to nije korektno, jer su Srbi na severu Kosova svetionik i luč slobode svih Srba. Najveći broj Srba koji žive južno od Ibra gledaju u ovaj luč slobode sa željom da i njih obasja. A što se tiče hapšenja Srba ovde, na severu Kosova, mi imamo Srbina potpredsednika Vlade Kosova, Srbin je i potpredsednik Skupštine Kosova, imamo i dva-tri ministra, pa hapse ne samo Srbe na severu Kosova, nego i Srbe iz Gračanice.

Podele, ovakve kakve su sada, zapravo guraju Srbe u propast, pre svega Srba južno od Ibra.

Ranđel Nojkić: Moram da kažem nešto o zakletvi, koju gospodin Jakšić već dva puta pominje u ovom razgovoru. Upravo je ta zakletva predmet razgovora u Briselu, gde se razgovara o uslovim pod kojima Srbi treba da izađu na izbore, a koji treba da budu takvi da se izbegne svako nametanje priznavanja nezavisnosti Kosova. Dalje, potpuno je nerazumno pričati o tome da mi sada treba da se ponašamo kao Albanci ranijih godina, pa da bojkotujemo izbore, jer su Albanci u Miloševićevo vreme imali saveznike u međunarodnoj zajednici, a Srbi ih danas nemaju čak ni u Rusiji, niti u onim zemljama koje nisu priznale Kosovo. Mislim da je licemerna i ta priča da Srbi sa severa ne bi trebalo da se žrtvuju da bi Srbi na centralnom Kosovu živeli bolje. Znači li to da dve trećine kosovskih Srba, a toliko ih živi južno od Ibra, treba da se žrtvuje zarad pozicije koju danas imaju Srbi na severu. Mislim da je to aposlutno nemoguće, kao što je nemoguće da taj luč, o kome govori gospodin Jakšić, obasja Srbe južno od Ibra. Ne znam na koji način bi to moglo da se desi, samo znam da, kada su se strašne stvari dešavale u centralnom delu Kosovu, a bilo je i ubistava , Srbi sa severa nisu pokazivali solidarnost, nisu došli da protestuju, da blokiraju ulice i puteve, onako kako su to radili na severu. Ja ih zbog toga ne osuđujem, samo želim da kažem istinu. A zaista sam uveren da samo zajedničkim snagama i zajedničkim učešćem u institucijama Kosova možemo da branimo i odbranimo svoje interese. Podele, ovakve kakve su sada, zapravo guraju Srbe u propast, pre svega Srba južno od Ibra.

Omer Karabeg: Gospodine Jakšiću, Beograd veoma insistira, čak vrši pritisak na Srbe sa severa Kosova, da ne bojkotuju izbore. Ako ne izađu na glasanje može se desiti da izgube podršku Beograda.

Marko Jakšić: Sve vlasti su prolazne, samo je država večita. Znači, država Srbija je večita, a ova sadašnja vlast će, možda, trajati negde do septembra, možda i do onog narednog. I da vam kažem još nešto. Ne daju Vučić i Dačić platu Marku Jakšiću ili Ranđelu Nojkiću što ih mnogo vole. Oni su po zakonima države Srbije dužni da Srbima na Kosmetu daju platu. Kao što je daju onome u Subotici, tako je moraju dati i ovome u Gračanici, Mitrovici ili Leposaviću. Ako ne budu tako radili, prekršiće ustav Srbije.

Omer Karabeg: Čuli smo argumente i jedne i druge strane. Saglasnosti očigledno nema. Gospodine Jakšiću, vaš zaključak?

Marko Jakšić: Jasno je da izlaskom na izbore Srbi priznaju samoproglašenu državu Kosovo. Izbori se održavaju po zakonima te države i možemo mi da žmurimo koliko god hoćemo, ali to u praksi znači priznanje albanske države. Danas, nažalost, imamo Srbe koji se bore, da tako kažem, za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu time što učestvuju u institucijama i forumima te države. Prema tome, Srbi ništa neće dobiti izlaskom na ove izbore, kao što nisu dobili u proteklih jedanaest godina, otkako su prvi put izašli na izbore, biće samo puki politički dekor sa kojim će da mašu oni na Zapadu. Samo će pljunuti na sve što su naši preci vekovima stvarali. Biti deo Skupštine Kosova znači faktički raditi na stvaranju nezavisnog Kosova. Koliko god mi pričali da je to u interesu Srba, to je, pre svega, u interesu stvaranja velike Albanije.

Omer Karabeg: Vaš zaključak, gospodine Nojkiću?

Ja sam uveren, bez obzira na kampanju za bojkot izbora koja se sada vodi na severu, da će Srbi na severu izići na izbore.

Ranđel Nojkić: Moj zaključak je da Srbi izlaskom na izbore ne priznaju i ne stvaraju još jednu nezavisnu državu. To je apsolutno netačno iz prostog razloga što ne poznajem nijednog Srbina koji bi se odrekao svog državljanstva, lične karte, srpskog pasoša i prihvatio kosovsku dokumentaciju. A upravo mnogi Srbi sa severa imaju kosovska dokumenta, koriste ih za razne beneficija i niko ih od njihovih sugrađana ne smatra izdajicama. Mislim da Beograd mora da nastavi ovu kampanju, da vrlo jasno poruči Srbima da treba da izađu na izbore, da podrži stvaranje jedinstvene srpske liste i da garanciju da će i nakon izbora aktivno učestvovati u odbrani interesa Srba na Kosovu. Ja sam uveren, bez obzira na kampanju za bojkot izbora koja se sada vodi na severu, da će Srbi na severu izići na izbore. Možda neće biti procenat izlaska onakav kakav će biti na centralnom Kosovu, ali na kraju krajeva ni Srbi južno od Ibra nisu u početku izašli na izbore u značajnijem broju, kasnije se taj broj menjao. I ja sam uveren da će i gospodin Jakšić, kada vidi kako njegovi sunarodnici u kosovskim insitucijama brane interese Srba, učestovati na sledećim izborima i uključiti se u odbranu interesa svih Srba na Kosovu i Metohiji.

Marko Jakšić: Ne lipši magarče do zelene trave.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG