Dostupni linkovi

logo-print

Srbiju će skupo koštati ruski veto


Eric Gordy i Florian Bieber

Eric Gordy i Florian Bieber

U najnovijem Mostu RSE dva inostrana stručnjaka za Balkan - Eric Gordy sa Univerzitetskog koledža u Londonu i Florian Bieber sa Univerziteta u Gracu - iznose svoje viđenje odnosa između Srbije i Bosne i Hercegovine.

Bilo je reči o tome da li su se odnosi između Beograda i Sarajeva popravili nakon nedavne posete članova Predsedništva Bosne i Hercegovine Srbiji, koliko će Srbiju koštati ruski veto na britansku rezoluciju o Srebrenici, zašto je britanska vlada ignorisala antibritansku kampanju koja je danima vođena u srpskim medijima, šta znači Vučićeva izjava da bi Srbija teško postojala bez Republike Srpske, a Republika Srpska ništa manje teško bez Srbije, kako je srpski vrh ojačao poljuljanu Dodikovu poziciju u Republici Srpskoj, da li Srbija gleda na Republiku Srpsku kao na kompenzaciju za Kosovo, koje se igre igraju oko najavljenog referenduma u Republici Srpskoj, kao i o tome zašto je Briselu važnija normalizacija odnosa između Srbije i Kosova od normalizacije odnosa između Beograda i Sarajeva.

Omer Karabeg: U poslednje vreme bilo je velikih oscilacija u odnosima između Beograda i Sarajeva. Prvo smo imali oštru reakciju Srbije na predlog britanske rezolucije o srebreničkom genocidu, pa potom napad na Vučića za vreme komemoracije u Potočarima i na kraju poziv premijera Vučića članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine da posete Srbiju. Mislite li da su se nakon te posete i pomiriteljskih gestova i sa jedne i sa druge strane odnosi popravili?

Posetu članova Predsedništva BiH Srbiji Vučić je iskoristio za vlastitu promociju - da sebe predstavi kao pomiritelja, da ispadne umereniji nego što jeste.

Eric Gordy: Ta poseta jeste odigrala izvesnu ulogu u smirivanju tenzija između Srbije i Bosne i Hercegovine. Sa druge strane, napravili su od toga veliki, nepotreban spektakl. Sasvim je normalno da članovi Predsedništva susedne zemlje, sa kojom Srbija ima mnoge zajedničke interese, dođu u posetu Srbiji i da razgovaraju o bilateralnim odnosima. To bi trebalo češće da se događa, ali bez pompeznih najava i performansa. Ovu posetu je Vučić iskoristio za vlastitu promociju - da sebe predstavi kao pomiritelja, da ispadne umereniji nego što jeste.

Florian Bieber: Srbija ima velike oscilacije ne samo u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom nego i sa drugim susedima - sa Hrvatskom i Albanijom. Nekada vuče poteze koji su provokativni i koji otežavaju odnose sa susedima - ti potezi su obično u funkciji domaćih nacionalističkih igara - a nekada ide na smirivanje situacije i to pokušava da proda kao svoj veliki uspeh. Čini se da je vladi Srbije najvažnije da ostavi dobar utisak na Zapadu, dok joj je manje stalo do dobrosusedskih odnosa.

Omer Karabeg: Rusija je na zahtev Srbije stavila veto na britansku rezoluciju o srebreničkom genocidu i time pokazala da je nezaobilazan faktor u bosansko-srpskim odnosima. Zapadu to izgleda nije mnogo smetalo jer je nastavio da hvali Vučića i njegovu pomiriteljsku ulogu u regionu.

Mislim da će ruski veto dosta da košta Srbiju.

Eric Gordy: Vučić je posle ruskog veta rekao da će ići u Potočare da predstavlja Srbiju i to bez reči objašnjenja, bez reči isprike. Njegova poseta Potočarima je ispala kao kompromis, nešto što će on simbolično uraditi u zamenu za ruski veto. Mislim da je to bilo jako uvredljivo i da je zato njegova poseta i izazvala takvu reakciju kakvu je izazvala. Inače, mislim da će ruski veto dosta da košta Srbiju.

Florian Bieber: I ja verujem da će taj veto da košta Srbiju, jer Rusija nije to uradila zato što voli Srbiju, nego zato da bi od toga imala neke koristi. Rusija je stavila veto na britansku rezoluciju zato što je Srbija to tražila i jednog dana će sigurno tražiti nešto zauzvrat. Iako zapadne vlade nisu preterano kritikovale ponašanje Srbije, ruski veto spada u stvari koje se ne zaboravljaju. S druge strane, zbivanja oko britanske rezolucije su pokazala da Srbija nije spremna da se suoči sa prošlošću i prizna svoje učesće u zločinu koji se dogodio u Srebrenici.

Florian Bieber

Florian Bieber

Umesto toga, ona pokušava da sabotira međunarodne inicijative, u ovom slučaju inicijativu koja dolazi od jedne članice Evropske unije. Mislim da će dugoročno cena biti visoka. Može se desiti da prilikom nekog od sledećih koraka Srbije na putu kao Evropskoj uniji neka od članica Unije postavi pitanje - a šta je sa vetom koji je Srbija tražila od Rusije. Srbija za sada nije platila nikakvu cenu, ali ne verujem da će se ruski veto tako lako zaboraviti.

Omer Karabeg: U srpskim medijama je nedeljama vođena kampanja protiv Velike Britanije zbog toga sto je ona bila inicijator rezolucije o Srebrenici koju je trebalo da usvoji Savet bezbednosti. Pisalo se da je Velika Britanija u prošlosti počinila mnoge genocide, pa se je postavljalo pitanje s kojim pravom ona optužuje Srbe za genocid. Išlo se dotle da se tvrdilo kako je penzionisani agent britanske tajne službe organizovao napad na Vučića u Potočarima. Nakon svega toga britanski premijer piše pismo Vučiću u kome hvali njegovo liderstvo i pozdravlja njegove napore da unapredi odnose na Zapadnom Balkanu. Kako to tumačite?


Eric Gordy: Rekao bih da nema suštinskih neslaganja između britanske i srpske vlade. To što se pisalo po medijima o tome koji je narod genocidan, a koji nije - sve je to bila zabava za mase. Sve zemlje Evropske unije nastavljaju da daju podrsku Vučiću jer misle da će on ići reformskim putem, a Britanija vidi u Srbiji eventualnog saveznika u evropskoj politici. Inače, britanski premijer David Cameroon nema jasnu međunarodnu politiku. Za sada se međunarodna politika Britanije uglavnom svodi na poboljšanje vlastite reputacije po pitanju ljudskih prava. Zato je Britanija i predložila ovu rezoluciju o Srebrenici. Zato su i počeli kampanju protiv nasilja u ratu još u vreme kada je William Hague bio ministar inostranih poslova. To je sada glavna tačka britanske spoljne politike.

Omer Karabeg: Kako gledate na činjenicu da je u celoj aferi oko rezolucije o Srebrenici Nemačka bila jako uzdržana, rekao bih da se čak neutralno držala?

Glavni cilj Nemačke je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Zbog toga ona nije bila toliko zainteresirana za rezoluciju o Srebrenici.

Florian Bieber: Glavni cilj Nemačke je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Zbog toga ona nije bila toliko zainteresirana za rezoluciju o Srebrenici. S druge strane, u svojoj politici prema Zapadnom Balkanu Nemačka je više okrenuta budućnosti nego prošlosti. Priznanje genocida nema nikakvog značaja za sadašnju politiku Srbije prema Bosni i Hercegovini. To je pitanje odnosa prema prošlosti. Naravno, Srbija će u jednom trenutku morati da prizna svoju ulogu koju je imala u ratu u Bosni i Hercegovini, ali Nemačka u ovom trenutku želi reforme u Bosni i Hercegovini i njenu evropsku integraciju. Tako ja tumačim nemačku politiku.

Omer Karabeg: Kako tumačite Vučićevu izjavu da bi Srbija teško postojala bez Republike Srpske, a Republika Srpska ništa manje teško bez Srbije?


Eric Gordy: Mislim da je ta izjava uglavnom simboličke prirode. Jasno je da bi Srbija mogla da postoji bez Republike Srpske i jasno je da Republika Srpska ne bi mogla da postoji bez Srbije.

Florian Bieber: To je prilično smešna izjava, jer Srbija može da postoji bez Republike Srpske, a i Republika Srpska bez Srbije. Ta izjava je patetična fraza koja ništa ne znači. To su reči koje bi trebalo da imaju nekakav nacionalni naboj, ali u stvari nemaju nikakav sadržaj.

Omer Karabeg: Može li se reći da Srbija gleda na Republiku Srpsku kao na kompenzaciju za gubitak Kosova i da je zato teško očekivati da će bilo koja srpska vlada odustati od Republike Srpske?

Priča o ukidanju Republike Srpske služi samo da bi se podgrejavao nacionalizam.

Florian Bieber: Šta znači odustati od Republike Srpske? Niko ne traži da se Republika Srpska ukine. Ne postoji nijedna međunarodna relevantna snaga, ne postoji nikakav mehanizam kojim bi se mogla ukinuti Republika Srpska. Priča o ukidanju Republike Srpske služi samo da bi se podgrejavao nacionalizam. Dodik tu priču koristi za svoju promociju - da bi se prikazao kao veliki branitelj Republike Srpske. S druge strane, ne vidim da postoji ikakva mogućnost da se Republika Srpska odvoji od Bosne i Hercegovine i pripoji Srbiji kao kompenzacija za Kosovo. To je čista demagogija.

Eric Gordy: Hronološki gledano Republika Srpska ne može da bude kompenzacija za Kosovo, jer je ona ustanovljena Dejtonskim sporazumom 1995. godine, a Kosovo je postalo nezavisna država više od deset godina kasnije.

Omer Karabeg: Čini se da je iz konflikta oko rezolucije o Srebrenici najviše profitirao Milorad Dodik. Nakon prošlogodišnjih izbora, kada je u trci za predsedničko mesto jedva pobedio kandidata opozicije, njegova pozicija je bila prilično uzdrmana. Međutim, nakon snažne podrške koju je dobio od srpskog vrha u kampanji protiv rezolucije o Srebrenici, on je ponovo glavni igrač u Republici Srpskoj.


Florian Bieber: Tako to izgleda. Podsetio bih da je pre godinu dana odnos između Vučića i Dodika bio jako loš zato što je Dodik svojevremeno podržavao Borisa Tadića. Međutim, njihov odnos se popravio i to je rezultiralo jačanjem Milorada Dodika. To se desilo u trenutku kada se pojavila britanska rezolucija o Srebrenici, a Dodik ume vrlo vešto da napumpa priču o pretnjama Republici Srpskoj. On će i dalje to pokušavati, ali nema više rezolucije o Srebrenici, prošla je i komemoracija u Potočarima i ne vidim da će u skorijoj budućnosti Dodik imati sličnu priliku. Možda će se onda odnosi između Vučića i Dodika vratiti na neki normalan nivo.

Eric Gordy: Dodik je profitirao pre svega zbog toga što je u izvesnoj meri uspeo da ruski veto predstavi kao nekakvu svoju pobedu, ali mislim da će ga ta pobeda, ako je to uopšte pobeda, skupo koštati. Dodik već godinama uspeva da sebe predstavi kao lidera koji jedini brani interese Republike Srpske i to je njegov glavni adut.

Omer Karabeg: Zašto je Dodik toliko važan svim srpskim vladama, pa i ovoj Vučićevoj? Pomenuli ste da su do pre godinu dana odnosi između srpskog vrha i Dodika bili prilično hladni, međutim Vučić i Nikolić su ga sada prigrlili, stali iza njega i obraćaju mu se kao vođi Republike Srpske.

Mislim da Dodik nije toliko bitan, bitna je njegova nacionalistička retorika koja je potrebna sadašnjoj vlasti Srbije - kao i onoj prošloj - da bi dobila podršku u Srbiji.

Florian Bieber: Mislim da Dodik nije toliko bitan, bitna je njegova nacionalistička retorika koja je potrebna sadašnjoj vlasti Srbije - kao i onoj prošloj - da bi dobila podršku u Srbiji. Njihova podrška Dodiku u javnosti se tumači kao podrška srpstvu i Srbima u Bosni i Hercegovini. Kada bi na čelu Republike Srpske bio neki drugi političar koji bi pričao nešto slično, uveren sam da bi oni i njega podržavali. To nije vezano za ličnost Milorada Dodika, nego za nacionalsitičku retoriku koja vladajućim garniturama u Srbiji u nekim trenutcima može biti korisna.

Eric Gordy: Dodik je važan zato što nema konkurencije. Mislim da ljudi u Republici Srpskoj ne vide nikoga ko bi mogao preuzeti njegovu poziciju.

Omer Karabeg: Da, ali Dodik je na prošlogodišnjim izborima sa veoma malom razlikom u broju glasova pobedio kandidata opozicije. Posle tih izbora njegov položaj je znatno oslabljen, međutim sada ga je Beograd ponovo učvrstio kao lidera Republike Srpske.
Eric Gordy

Eric Gordy

Eric Gordy: Mislim da je njegova pozicija ista ili slična kao što je bila i pre, jer ne treba zaboraviti kakvu kontrolu on ima nad medijima, što mu daje ogromnu prednost nad konkurentima. Međutim, da je opozicija na prošlogodišnjim izborima izašla sa kandidatom koji je ozbiljan i koji ima čistu prošlost - mislim da bi Dodik i pored te velike prednosti bio poražen.

Omer Karabeg: Kako gledate na igru oko najavljenog referenduma u Republici Srpskoj o sudu i tužilaštvu Bosne i Hercegovine? Narodna skupština Republike Srpske je na Dodikovu inicijativu donela odluku o održavanju referenduma, a onda je Vučić zamolio Dodika da ipak još jednom razmisli o svemu tome.


Florian Bieber: Dodik već godinama preti raznim referendumima. On stalno koristi sukob sa međunarodnom zajednicom i institucijama Bosne i Hercegovine da gradi svoj legitimitet. To je nešto što on radi već osam godina i jako je uspešan u tome. On te stvari radi i iz ličnog interesa. To se najbolje vidi na primeru sudstva i tužilaštva Bosne i Hercegovine. On ne želi da postoji bilo kakva sudska instanca u Bosni i Hercegovini koja bi mogla da istražuje njegove poslove i koja ne bi bila pod njegovom kontrolom. Siguran sam da je i ovaj refendum samo novo poglavlje u već dugoj i do izvesne mere dosadnoj priči koja ima za cilj da Dodika predstavi kao velikog branitelja Republike Srpske.

Omer Karabeg: Rekao sam da mi sve ovo oko referenduma liči na igru zato što Beograd ima veliki uticaj na vlast u Republici Srpskoj i Dodik nikada neće uraditi ništa protiv volje Beograda. Vučić je mogao da kaže Dodiku: “Šta će ti taj referndum, od toga nema ništa“, ali on to nije učinio nego je pustio da Narodna skupština Republike Srpske donese odluku o referendumu, pa je onda Dodika zamolio da ponovo razmisli o tome. Zar to ne liči na predstavu za međunarodnu zajednicu?


Florian Bieber: Teško je proceniti u kojoj meri postoji koordinacija između Republike Srpske i Srbije. Sumnjam da oni koordiniraju baš svaki korak. Ali, ako je Vučić javno zamolio Dodika da ponovo razmisli o referendumu, to znači da je cilj bio da cela priča bude poznata javnosti, jer je vlada Srbije mogla i na drugi način da pošalje signal vladi i predsedniku Republike Srpske i stavi im do znanja šta misli o referendumu. Znači, želelo se da se javno saopšti da vlada Srbije ima drugačiji stav oko referenduma i da je tražila od Dodika da još jednom o svemu razmisli. U tom smislu slažem se da je u pitanju neka igra, a ne ozbiljan pokušaj da se smire tenzije u Republici Srpskoj.

Sve ovo što se zbiva oko referenduma liči na igru. To je način da Vučić još jednom pokaže međunarodnim političarima koliko im je neophodan.

Eric Gordy: Slažem se da sve to liči na igru. To je način da Vučić još jednom pokaže međunarodnim političarima koliko im je neophodan.

Omer Karabeg: Može li se Bosna i Hercegovina konsolidovati kao država dokle god Beograd bude tretirao Republiku Srpsku kao neku vrstu svoje ispostave, pa se stalno drže zajedničke sednice vlada, organizuju zajedničke akcije i demonstrira kako Beograd ima mnogo čvršće veze sa Banjalukom nego sa Sarajevom?


Florian Bieber: Mislim da je to veoma teško sprečiti, jer te veze već postoje. Ne mislim, međutim, da je to samo po sebi problem. Veći je problem što se na tim zajedničkim sednicama dve vlade ne govori o tome kako poboljšati ekonomsku i socijalnu situaciju građana Republike Srpske nego se sve svodi na praznu priča u kojoj dominira nacionalna simbolika. Kada bi se pričalo o ekonomskim problemima građana Republike Srpske, bez obzira na to da li su oni Srbi, Bošnjaci ili Hrvati, onda bi te zajedničke sednice bile sasvim prihvatljive i ničim ne bi ugrožavale funkcionisanje Bosne i Hercegovine kao države. Problem je u tome što Milorad Dodik - ali ne samo on nego i Vučić - koriste te veze između Srbije i Republike Srpske da pokažu svoju nacionalnu i nacionalističku orijentaciju.

Eric Gordy: Dejtonski sporazum predviđa da Srbija i Hrvatska mogu da grade specijalne odnose sa pripadnicima svoga naroda u Bosni i Hercegovini. To konkretno znači dvojno državljanstvo, zajedničke sednice i takve stvari. Kada je hrvatski premijer Zoran Milanović hteo za vreme prošlogodišnjih protesta da izrazi podršku vlastima u Bosni i Hercegovini, on nije išao u Sarajevo, nego u Mostar. Tako je, na žalost, predviđeno Dejtonskim sporazumnom kojim je Bosna i Hercegovina uspostavljena kao država koja ne može da se konsoliduje.

Omer Karabeg: Znači, sve dok bude na snazi Dejtonski sporazum, konsolidacija će u velikoj meri zavisiti od Beograda i Zagreba?

Problem je u nedostatku političke volje međunarodnih faktora koji nisu hteli da ulože napore da Bosna i Hercegovina bude uređena kao normalna država.

Eric Gordy: To je formalno-pravno tumačenje, a problem je u nedostatku političke volje međunarodnih faktora koji nisu hteli da ulože napore da Bosna i Hercegovina bude uređena kao normalna država.

Omer Karabeg: Da li su u Evropskoj Uniji svesni koliko stabilnost Bosne i Hercegovine zavisi od ponašanja suseda. Imam utisak da Brisel čeka da se završi kosovska priča, pa da se tek onda pozabavi odnosom suseda prema Bosni i Hercegovini.


Florian Bieber: Mislim da Evropska unija nije spremna da uloži previše energije u rešavanje problema Bosne i Hercegovine. Nedavna britansko-nemačka inicijativa bila je poslednja šansa posle deset godina raznih neuspešnih inicijativa - od reforme policije, preko butmirskog paketa, do uslovljavanja evropskih integracija implementacijom presude Sejdić-Finci. Nisam, međutim, siguran da ključ stabilnosti Bosne i Hercegovine drže susedi. Srbija i Hrvatska, naravno, mogu da utiču na srpske i hrvatske političke stranke u Bosni i Hercegovini, ali ne vidim da je njihov uticaj presudan. Konsolidovanje Bosne i Hercegovine do izvesne mere zavisi od suseda, ali ne samo od njih.

Eric Gordy: Mislim da je odnos Srbije i Kosova prioritet Evropske unije, ali što se tiče odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i Srbije i Hrvatske, pa i odnosa unutar same Bosne i Hercegovine, čini mi se da Evropska unija nema pojma šta treba da radi - pa malo ide na simboliku, malo na ljudska prava, malo na ekonomske reforme, a u stvari nema jasan plan i cilj.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG