Dostupni linkovi

logo-print

Prvo priznanje Kosova, pa ulazak u EU


Dusan Janjić i Beljulj Bećaj

Dusan Janjić i Beljulj Bećaj

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se tome šta se dešava sa Briselskim sporazumom i dijalogom između Beograda i Prištine. Sagovornici su bili dva politička analitičara - Dušan Janjić iz Beograda i Beljulj Bećaj iz Prištine.

Bilo je reči o tome da li je dijalog između Prištine i Beograda u totalnom zastoju, da li su Srbi sa severa Kosova samo na papiru ušli u kosovske institucije, da li je Briselski sporazum pojačao etničke podele na Kosovu, ko oživljava ideju o razmeni teritorija, koliko je jak uticaj Rusije na Srbe sa severa Kosova, u kojoj meri su oštre reči, koje su izgovorene za vreme posete albanskog premijera Rame Srbiji, uticale na odnose između Beograda i Prištine, da li je Evropskoj uniji više stalo do Briselskog sporazuma nego Beogradu i Pristini, da li je Vučić digao ruke od Kosova, da li će dijalog između Beograda i Prištine biti nastavljen nakon što Kosovo dobije vladu, kao i o tome da li će Srbija morati da prizna Kosovo pre nego što uđe u Evropsku uniju.

Omer Karabeg: Da li je dijalog između Prištine i Beograda u totalnom zastoju? Ima li ikakvih razgovora?


Dušan Janjić: Dijalog nije prekinut. Bilo je sastanaka na tehničkom nivou, ali nekih sporazuma i proboja nije bilo.

Beljulj Bećaj: Složio bih se da dijalog nije obustavljen, mada ne vidim ozbiljnih razloga da budemo nesretni zbog tog prekida, utoliko pre što smatram da zbog načina kako su napravljeni ti sporazumi ima problema oko njihovog ostvarivanja. Možda je ovaj intermeco potreban da se sagledaju mane i propusti, pa da nastavak dijaloga bude uspešniji.

Omer Karabeg: Da li je činjenica da su Srbi sa severa Kosova ušli u kosovski parlament najznačajni rezultat Briselskog sporazuma?


Dušan Janjić: Jeste, to je ta integracija severa Kosova i uklanjanje paralelizma institucija. To je na papiru najznačajniji uspeh, ali kosovske institucije još nisu do kraja proradile na severu. Razlog tome su izbori, napre u Srbiji, pa onda na Kosovu, ali i zabrinjavajuća nespremnost Evropske unije da sprovede ono što je planirano.

Mislim da svako, ko je iole pratio događaje na severu Kosova, zna da skoro svaki Srbin, koji je nekakav zvaničnik, kaže da ne priznaje kosovske institucije i kosovsku državu

Beljulj Bećaj: Ja malo drugačije gledam na ulazak Srba u kosovski parlament i kosovske institucije. Mislim da svako, ko je iole pratio događaje na severu Kosova, zna da skoro svaki Srbin, koji je nekakav zvaničnik, kaže da ne priznaje kosovske institucije i kosovsku državu. Oni su, kao što kaže kolega Janjić, integrisani u kosovske institucije samo na papiru. Ne mislim da se to može nazvati uspehom. Prema jednoj anketi samo 10 posto građana na severu Kosova zna šta piše u Briselskom sporazumu. Problem je u tome što ljudi, koji su učinili sve da se Srbi sa severa tobože integrišu u kosovske institucije, nisu učinili ama baš ništa da im objasne razloge te integracije.

Dušan Janjić: Evidentno je odsustvo bilo kakvog plana integracije Srba u kosovske institucije. Nikada nije napravljena celovita strategija. Kao da su svi iščekivali da se vidi šta će biti sa zamrznutim konfliktom - da li će doći do podele ili ne. Ne može doći do integracije građana severa u kosovske institucije, ako se sve vreme drže otvorene neke druge opcije.

I dalje su vrlo glasni, i a možda su u ovom zastoju postali još glasniji, oni koji govore o razmeni teritorija

I dalje su vrlo glasni, i a možda su u ovom zastoju postali još glasniji, oni koji govore o razmeni teritorija. O tome je nedavno govorio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a dva dana pre toga ruski šef kancelarije za Kosovo govorio je o tome kao o najboljoj opciji. Istovremeno, na srpskim portalima na severu Kosova eksperti iz Moskve forsiraju tu opciju tvrdeći da je Velika Albanija pitanje dana i da Srbi treba što pre da pobegnu iz Velike Albanije.

Počinje nova bitka za politički uticaj nad kosovskim Srbima. Zvanični Beograd je još uvek u prednosti, ali ta prednost bi mogla da se izgubi ukoliko nadjača onaj deo Beograda koji ima podršku Moskve.

Tek nas čekaju iskušenja, možda i nove barikade na severu Kosova, ali to ništa ne menja na činjenici da su sadašnji organi izabrani po zakonima Kosova i da drugih institucija nema. Mislim da je taj proces nezaustavljiv, ali da će dugo trajati.

Beljulj Bećaj: Naravno da priče o razmeni teritorija stvaraju konfuziju kod onih koji bi hteli da na racionalan način rešavaju otvorena pitanja. Kada to dolazi sa strane i kada to govori zvaničnik Rusije, onda se među Srbima sa severa Kosova širi zabluda da pored integracije u kosovske institucije postoji i altentativa koja je će se, možda, ostvariti uz pomoć velike Rusije, pa jača uverenje da Srbi ne treba da se integrišu u kosovske institucije nego treba da čekaju da se lideri dogovore o razmeni teritorija.

Omer Karabeg: Hoćete da kažete da priče o razmeni teritorija, koje podržava Rusija, praktički blokiraju dijalog?


Beljulj Bećaj: Nisam rekao da blokiraju, već da te priče i taj uticaj stvaraju konfuziju oko toga u kom pravcu treba tražiti rešenje. A kada o tome govore i funkcioneri Srbije, a znamo da je o razmeni teritorija govorio ne samo zvaničnik Rusije nego i ministar spoljnih poslova Srbije, onda se vidi da ima dvoumljenja oko toga da li je put integracije u kosovske institucije ispravan, jer se nudi i alternativa koja se zove razmena teritorija.

Omer Karabeg: Rekao bih da je u ovom trenutku Evropskoj uniji više stalo do Briselskog sporazuma nego Beogradu i Prištini. Kao da i Priština i Beograda imaju druge prioritete.


Dušan Janjić: Ne bi tako moglo da se kaže, ali je činjenica da su se ovog puta i Brisel i Ketrin Ešton kao medijator ponašali balkanski. Oni su proizveli mnogo više sporazuma i dogovora nego što se to objektivno može konzumirati i primeniti. Njima je bila važna proizvodnja takozvanih istorijskih događaja, a pri tome se vrlo malo gledalo na primenjivost onoga što je dogovoreno.

Dok se evropska birokratija tako ponaša ne raščišćavajući suštinske probleme, drugi ne miruju, kako oni unutar srpske i albanske nacije koji ne žele članstvo u Evropskoj uniji, a takvih ima, tako i oni spolja koji bi želeli da u fokusu ne budu samo Ukrajina i centralna Azija nego i prostor Balkana.

Ovde imamo mali sto u mračnom kazinu na kome je Rusija rešila da pokaže Evropskoj uniji da može iza njenih leđa da ostvari politički uticaj i pridobije deo stanovništva

Naravno, glavni sto za politički rulet nije ovde. Ovde imamo mali sto u mračnom kazinu na kome je Rusija rešila da pokaže Evropskoj uniji da može iza njenih leđa da ostvari politički uticaj i pridobije deo stanovništva, da može da izvede vojnu vežbu i da može da pošalje u svet sliku da Evropska unija nije u stanju da rešava etničke konflikte.

Beljulj Bećaj: Ne mislim da Brisleski sporazum nije prioritet, ali sam protiv toga da se glorifikuje dijalog između Srbije i Kosova. Mislim da je konsolidacija institucija na Kosovu važnija i za Evropsku zajednicu, pa i za samu Srbiju. Ne možemo preuveličavati značaj dijaloga, a zapostaviti konsolidaciju kosovskih institucija.

To prvenstveno treba da ima u vidu Evropska unija tim pre što su i njeni zvaničnici na Kosovu zataškali mnoge prljave rabote, a oni su došli da tobože na Kosovu zavedu vladavinu prava. Ovoj krizi na Kosovu, koji su stvorili sami Kosovari, na neki način su kumovali i zvaničnici iz Evropske unije.

Omer Karabeg: Vučić u poslednje vreme uopšte ne govori o Kosovu, a pogotovo ne ponavlja floskulu da je Kosovo deo Srbije. Izgovorio je to jedino kada ga je naterao albanski premijer Rama koji je prilikom posete Beogradu rekao da je nezavisnost Kosova realnost, pa se on osećao obaveznim da mu odmah odgovori i kaže da je Kosovo deo Srbije. Imate li utisak da je Vučić digao ruke od Kosova?


Dušan Janjić: Da li je digao ruke od Kosova ili nije - to je jako teško reći. Ako bismo Vučića merili kriterijumima Srpske radikalne stranke ili onoga što je ostalo od te stranke, onda bismo mogli reći da je on izdao Kosovo. Ja lično mislim da je on prihvatio realnost.

Zaustavljenje pregovora otežalo je položaj i Vučića i svih onih koji žele da problem odnosa Srbije i Kosova rešavaju kroz proces normalizacije. Kada se narednih dana završi agonija političkih stranaka i ambicija albanskih vođa i kada Kosovo dobije vladu, otpašće izgovor da se Priština zbog političke krize ne bavi Briselskim sporazumom i normalizacijom, a od Vučića i vlade Srbije tražiće se jasno izjašnjavanje, a, možda, i neke kadrovske promene.

Da to pojasnim jednim primerom. Apsolutno je nedozvoljivo da ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin - samo zato što je lider jedne koalicione partije i što se nekada bavio Kosovom - raspravlja o statusu Kosova sa ambasadorom Argentine.

To apsolutno nije njegov posao, ali činjenica da on o tome raspravlja, da lobira da Argentina nešto uradili ili ne uradi, govori nam da postoji zvanična moć - to su Marko Đurić, šef kancelarije za Kosovo, i premijer Aleksandar Vučić - ali i nezvanični paralelni uticaji. To su vidljivi Vulin, nevidljivi Dačić i još nevidljivija, ali vrlo efikasna Srpska demokratska stranka koja je izuzetno jaka na Kosovu.

Omer Karabeg: Gospodine Bećaj, u kojoj meri su oštre reči, koje su izgovorene za vreme posete albanskog premijera Edija Rame Srbiji, uticale na odnose između Beograda i Prištine?


Beljulj Bećaj: Ne znam, ali je činjenica da je gospodin Vučić govorio nešto što realno nema osnovu, odnosno on je istinu, koju je izgovorio Rama, shvatio kao uvredu. Onda je to pokrenulo lavinu debata na Kosovu o tome kako je neko ko baš nije bio simpatičan na Kosovu, tu mislim na gospodina Rama, postao tobože nacionalni lider samo zbog toga što je Vučiću u oči rekao to što je rekao, a ovaj to shvatio kao uvredu.

Dokle god mi budemo smatrali da Rama treba da brani naše interese u Beogradu, nećemo biti na dobrom putu

Ja ne mislim da naše odnose treba da gradimo preko trećih lica i ne mislim da vlada Srbije treba da ima jači uticaj na Srbe na Kosovu nego na Srbe u Srbiji. Srbi na Kosovu neće rešiti problem svog položaja sve dok budu instrument u rukama Beograda i Rusije. Isto tako, dokle god mi budemo smatrali da Rama treba da brani naše interese u Beogradu, nećemo biti na dobrom putu nego na stranputici. U tom kontekstu polemika između Vučića i Rame nije bila u funkciji rešavanja naših problema.

Dušan Janjić: Što se tiče polemike, po meni nije problem što su obojica svoj stav iskazali javno. Problem je način na koji je to rečeno. To je ustvari bila propuštena prilika, jer se oni u jednoj bitnoj stvari slažu - u tome da se problem odnosa Kosova i Srbije rešava kroz briselske pregovore i kroz proces normalizacije. Zašto su oni stali tamo gde su stali? Zašto je Vučić izgovorio teške reči kao što su uvreda nacije i tako dalje? Možda je u pitanju bila emocija, a možda i duboko proračunata kalkulacija.

Naime, i jedan i drugi premijer vuku vrlo ozbiljne reformske poteze u svojim zemljama. Edi Rama hapsi ljudi zbog neplaćanja struje. To radi i Vučić. Zbog takvih poteza gubi se popularnost. U ovom slučaju obojica su dobili na popularnosti i oni se sada nalaze pred velikim iskušenjem. Ja sam imao priliku da to kažem i u Tirani. Edi Rama se trenutno nalazi u iskušenju u kojem je bio Milorad Dodik na početku svoje karijere.

On je počeo kao reformator, sa dobrom socijalnom i ekonomskom agendom i sa velikom međunarodnom podrškom, a onda se upustio u igru bez granica u želji da bude najuticajniji Srbin među Srbima. Ako Rama krene tim putem to će biti opasno, pre svega za njega samog, ali i za Albaniju. Moj je utisak, međutim, da je Edi Rama apsolutno svestan te opasnosti.

Ovom regionu je potrebno albansko-srpsko pomirenje. Bez toga nema stabilnosti zapadnog Balkana.

Videlo se to i po tome kako se ponašao u Preševu i po porukama koje je tamo slao. Ja sam se bojao da će on prilikom prolaska kroz Kosovo upasti u euforiju, ali to se nije dogodilo i - iskreno da kažem - jako mi je milo što je bilo tako, jer je ovom regionu potrebna Albanija koja komunicira sa Srbijom i potrebno mu je albansko-srpsko pomirenje. Bez toga nema stabilnosti zapadnog Balkana.

Beljulj Bećaj: Ja bih malo drugačije shvatio taj populistički impuls dvojice lidera. Treba imati u vidu da je prema nekim anketama 50 procenata Albanaca protiv dijaloga Priština-Beograd i čak dve trećine Srba. Kako ćemo spovoditi Briselski sporazum, ako nastavimo sa potezima populističkog tipa. Vidim veliku opasnost upravo u načinu kako su oni pristupili dijalogu. Oni treba da razmisle o posledicama svog ponašanja. Dijalogu Beograd-Priština potrebno je dati jedan novi zamah, a to se neće postići populističkim potezima.

Omer Karabeg: Ima mišljenja da je Briselski sporazum pojačao etničke podele na Kosovu?


Dušan Janjić: Moje saznanje je drugačije. Moje je saznanje da je Briselski sporazum suočio mnoge Srbe sa odlukom - ostati ili otići sa Kosova. Drugim rečima - prihvatiti kosovske institucije ili otići. Neki su i onako razmišljala u tom pravcu.

Tu pre svega mislim na one koji su bili deo elite, koji su bili u paralelnim institucijama, zatim na profesore, lekare, političare. Oni su već pripremili alternativne stanove u Srbiji. Zato me ne bi iznenadilo da bude izvesnog odliva srpskog stanovništva sa Kosova.

S druge strane, Briselski sporazum je početak zavođenja vladavine prava i to je ohrabrilo mnoge ljude i dalo im nadu da će da reše svoje imovonske probleme. Naravno, biće etničke mržnje, nasilja i revanša, ali sporazum nekako kanališe proces pomirenja i deblokira mnoge institucije. Ima tu još jedan veliki problem.

Po Briselskom sporazumu Srbi su objektivno nacionalna manjina koja teba da prihvati zakone Kosova. Srbima je teško da to prihvate, jer su ih vekovima učili da su vladajuća većina, bez obzira na njihov broj, a, s druge strane, vidimo da o toj stvari ne brine ni Brisel.

Beljulj Bećaj: Briselski sporazum nije pojačao etničke podele, ali mislim da su i sporazum i dijalog otišli u pogrešnom pravcu. Jasno je da je Briselski sporazum rezultat političke volje elita. Ja sam na početku rekao da je samo 10 posto anketiranih Srba izjavilo da znaju suštinu i sadržaj tog sporazuma. Njima se niko nije obraćao, niko ih ništa nije pitao kada se razgovaralo o sporazumu.

Srpski i kosovski zvaničnici su u Briselu govorili jedno, a, kad su se vratili u Beograd ili Prištinu, govorili su nešto drugo

Mediji su jedino prenosili razna saopštenja. Srpski i kosovski zvaničnici su u Briselu govorili jedno, a, kad su se vratili u Beograd ili Prištinu, govorili su nešto drugo. Jednom su pominjali granice, drugi put administrativnu liniju, nije bilo jasno šta je zajednica srpskih opština i to je stvorili konfuziju kod građana.

Nismo uspeli da stvorimo lokalne samouprave koje bi koliko-toliko bile garancija da Srbi mogu da organizuju svoj život ne narušavajući suverenitet kosovske države. Tu su zatajili i međunarodni zvaničnici i lideri Srba i, naravno, lideri Kosova.

Pre nekoliko dana bio sam na jednoj diskusiji i čuo neverovatan podatak da poslanica u kosovskom parlamentu ne zna šta piše u jednom od pratećih sporazuma. Šta onda da očekujemo od običnog građanina? Dakle, etničke podele nisu pojačane, ali u svakom slučaju nije postignut cilj.

Omer Karabeg: Verujete li da će dijalog između Beograda i Prištine biti nastavljen čim se izabere kosovska vlada?


Dušan Janjić: Siguran sam da će na tome insistirati nova evropska komesarke za spoljnu politiku i bezbednost, a tu je i veliki pritisak Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke koji je podstaknut kasnim saznanjem o velikom uticaju Rusije. Međutim, ne treba imati iluzija.

Dugo je trajalo širenje mržnje, dugo je trajala opstrukcija albanskih prava, dugo je trajalo oružano nasilje i to neće moći da ide brzo. Uostalom, to je povezano - govorim o Srbiji, a važi i za Kosovo - sa napretkom prema Evropskoj uniji.

Šta ćemo, međutim, ako motivacija za ulazak u Evropsku uniju bude opadala brzinom kojom opada u Srbiji, šta ćemo ako Evropska unija, previše se baveći sobom, uspori proces pristupanja Uniji. Apsolutno je jasno da je NATO neverovatno pogrešio što pod pritiskom nekih malih zemalja Evropske unije, malih po broju stanovnika, nije primio Crnu Goru u svoje redove.

Cela drama koja je nastala oko posete Rame nastala je pre svega zbog toga što je Albanija članica NATO pakta. To je ono što je aktiviralo proruske ljude da pokušaju da na svaki način spreče tu posetu, da zapravo spreče to povezivanje na zapadnom Balkanu koje bi vodilo širenju NATO pakta.

Lideri Evopske unije moraju to da shvate i da, kao što su kroz prste gledali Rumuniji i Bugarskoj, to isto urade i sa Srbijom, Kosovom i celim zapadnim Balkanom. Moraju da shvate da nisu baš toliko bezbedni, da nisu baš toliko atraktivni da mogu tako bahato da se ponašaju prema Balkanu.

Beljulj Bećaj: Mislim da će se dijalog Priština-Beograd nastaviti, ali čini mi se da ne treba insistirati na tome da to bude prvi cilj nove kosovske vlade. Mi imamo preča posla, a to je pre svega vladavina zakona.

Ne možemo očekivati da će država, koja ima kriminal na visokom nivou, biti uspešna u dijalogu. Iskreno da vam kažem, ovo aktuelno vodstvo nije zaokupljene nikakvim prioritetima, ono je pre svega zaokupljeno samo sobom. Za njih je prioritet gde će se oni smestiti. Nova kosovska vlast treba više raditi sa kosovskim Srbima, ali ne onako kako je to radila dosadašnja vlada.

Ne možete integrisati Srbe poklanjanjem traktora, što je radio Tači

Ne možete integrisati Srbe poklanjanjem traktora, što je radio Tači. Mi moramo sa njima ljudski, pošteno, otvoreno razgovorati - da oni shvate da je ova država isto toliko njihova koliko i naša. Oni u njoj treba da se osećaju kao što se mi sami osećamo. Mi im kao većina nismo dali te garancije.

Omer Karabeg: Da li će se pregovori Beograd -Priština završiti uzajamnim priznavanjem dveju država? Može li Srbija ući u Evropsku uniju, a da ne prizna Kosovo? Evropski zvaničnici izbegavaju da o tome javno govore, ali da li oni u internim razgovorima daju do znanja srpskom rukovodstvu da će Srbija morati to da učini?


Dušan Janjić: Što se tiče međusobnog priznavanja, za sada Srbija priznaje realnost i de facto prihvata postojanja Kosova i njegovih institucija. To je polako počelo da dobija i neke elemente semidiplomatskog odnosa. Imamo kancelariju za vezu, uskoro će mnoge stvari koje je radio EULEX preći na tu kancelariju.

Znači, uspostavlja se direktna komunikacija. Kao što je ministar inostranih poslova Kosova Hodžaj pre nekoliko nedelja imao priliku da u Beogradu pod okriljem regionalnog susreta direktno razgovara sa Dačićem, tako će biti i direktnih razgovora i u Prištini. Naravno da je uslov za prijem u Evropsku uniju da zemlja, koja želi da bude njen član, nema otvoreno pitanje granice.

Jasno je, dakle, da Srbija mora ili priznati Kosovo ili ga anektirati, a ovo drugo je nemoguća misija. Također je jasno da u onom britanskom i nemačkom nonpejperu stoji da će se proces pune normalizacije završiti pravno obavezujućim sporazumom.

Nonpejper je osnov za poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije za ulazak u Evropsku uniju, a to poglavlje se pored ostalog bavi i normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine.

Prema tome, pregovori će se završiti sporazumom o međusobnom priznavanju u smislu razmene diplomata, razmenu nota i tako dalje. Po meni, realno bi bilo da se to dogodi nešto malo pre ulaska Srbije u Evropsku uniju ili prvog dana njenog članstva.

Srbija neće moći ući u Evropsku uniju, ako ne prizna Kosovo ili ako se ne obaveže da će ga priznati prvog dana svog članstva u Uniji

Dakle, jasno je da nije realno govoriti da nikad niko neće priznati Kosovo i ta retorika polako nestaje, ali ne treba ići ni u drugu krajnost i reći: "Gotovo je, Kosovo je priznato". Da budem vrlo jasan: Srbija neće moći ući u Evropsku uniju, ako ne prizna Kosovo ili ako se ne obaveže da će ga priznati prvog dana svog članstva u Uniji.

Beljulj Bećaj: Mislim da će se to pitanje otvoriti redefinisanjem srpskog ustava u kome će se jasno morati reći gde su granice Srbije, odnosno Kosova. Time će početi proces međusobnog priznavanja. Mislim da će taj proces verovatno trajati nekoliko godina, ali u svakom slučaju će se završiti uzajmanim priznavanjem.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG