Dostupni linkovi

logo-print

Kome treba Velika Albanija


Ismailj Hasani i Dušan Janjić

Ismailj Hasani i Dušan Janjić

U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome kome odgovara oživljavanje ideje o Velikoj Albaniji. Sagovornici bili su Ismailj Hasani, sociolog iz Prištine, i Dušan Janjić, politički analitičar iz Beograda.

Bilo je reči o različitim interpretacijama nedavne izjave albanskog premijera Edija Rame o ujedinjenju Albanije i Kosova, o tome da li postoje političke snage na Kosovu i u Albaniji koje se zalažu za stvaranje Velike Albanije, o kosovskom ustavu koji zabranjuje ujedinjenje Kosova sa Albanijom, o izjavi Hašima Tačija da ideju Velike Albanije nisu smislili Albanci nego njihovi neprijatelji, zašto Beogradu, koji jača veze za Republikom Srpskom, smeta kada to isto radi Tirana sa Kosovom, kao i o tome zašto je pristupanje Evropskoj uniji jedina mogućnost za sve balkanske narode da žive u zajednici sa svojim sunarodnicima.

Omer Karabeg: Nedavno su povodom jedne izjave albanskog premijera Edija Rame o ujedinjenju Kosova i Albanije, koja je različito interpretirana u Beogradu i u Prištini, ponovo oživele priče o Velikoj Albaniji. Postoji li u Albaniji ili na Kosovu politička snaga koja se zalaže za stvaranje Velike Albanije?

Na albanskim prostorima u ovom trenutku ne postoje značajne političke snage koje su naklonjene ideji o ujedinjenju Albanije i Kosova.

Ismailj Hasani: Na albanskim prostorima u ovom trenutku ne postoje značajne političke snage koje su naklonjene ideji o ujedinjenju Albanije i Kosova. Samo se sporadično mogu čuti izjave pojedinih političara u kojima se pominju mogućnost tog ujedinjenja. Međutim, ne treba ignorisati činjenicu da u albanskom etnosu već vekovima postoji želja za ujedinjenjem, koja živi u svakom etnosu na Balkanu.

Dušan Janjić: Ono što je premijer Edi Rama u tom spornom televizijskom intervjuu govorio o nacionalnom pokretu Albanaca u 19. veku nije toliko iziritiralo međunarodnu zajednicu koliko deo u kome kaže da se, ako ne bude uspelo ujedinjenje svih Albanaca u Evropskoj uniji, može krenuti, kako je rekao, tradicionalnim putem. Nije direktno izgovorio Velika Albanija, ali mnogi su to prepoznali.

Ja sam nedavno bio u Tirani i uverio sam se da zbog te Ramine izjave nisu bili srećni ni mnogi njegovi saradnici. Edi Rama je ušao u jedno polje, a to je igra sa emocijama i identitetom, gde se lako može preći granica. Kada počnete da se time igrate, možete da postanete zarobljenik te ideje.

Nisam, međutim, siguran da će Edi Rama postati zarobljenik te ideje.Tačno je da trenutno, osim Samoopredeljenja na Kosovu, nema neke jače političke stranke koja bi stajala iza ideje o Velikoj Albaniji. Ali, evo, pojavile su se vrlo neprijatne stvari. Još uvek ne znamo odakle se 40 ljudi sa oznakama Oslobodilačke vojske Kosova nedavno pojavilo na granici Kosova i Makedonije.

Ne verujem da Ediju Rami treba priča o Velikoj Albaniji i nadam se da će što pre uraditi ono što su mu savetovali neki mediji u Albaniji - da se vrati na priču o reformama i saradnji u regionu.

Znate, kad jedan političar nešto izjavi, pa se onda pojave neki naoružani ljudi, to počinje da budi razne strahove. Ne verujem da Ediju Rami treba ta priča i nadam se da će što pre uraditi ono što su mu savetovali neki mediji u Albaniji - da se vrati na priču o reformama i saradnji u regionu.

Ismailj Hasani: Ideja o Velikoj Albaniji ne pripada političkoj filozofiji Edija Rame, čiji je background više umetnički. On je svestan da je ideja o ujedinjenju svih delova Balkana gde žive Albanci prevaziđena i da pripada nacionalnom pokretu iz 19. veka koji je bio povezan sa Prizrenskom ligom. Što se tiče pojave naoružane grupe na granici Kosova i Makedonije, ne bih se upuštao u spekulacije da li je taj incident izazvan izjavom premijera Albanije. Organi istrage će uraditi svoje. Što god da se tamo desilo, šteti Albancima, šteti Kosovu i Makedoniji, a i celom regionu.

Dušan Janjić: Da budem precizniji. Rekao sam da je neprijatno za političare kada se tako nešto desi, jer onda počnu spekulacije koje imamo u medijima u Srbiji - evo, Edi Rama i Hašim Tači su to rekli, a onda su se pojavili ovi naoružani momci. Slažem se da treba sačekati rezultate istrage. Međutim, neubedljiva je priča komandanta KFOR-a da oni nemaju nikakve informacije. Još je manje ubedljiva priča ministra policije Makedonije.

Edi Rama

Edi Rama

Jedna stvar je izvesna. Kada se u socijalno-političkim nervozama, kakve vladaju na Balkanu, zaigra taj maskenbal - makar to bilo i u nečijoj režiji, jer u Prištini ima spekulacija da je to bilo u režiji vlade Makedonije - to je opasna igra. Takve režije sam gledao u Srbiji, igrao ih je Milošević, i na kraju su se obile o glavu, pre svega, Srbima. Ali, na žalost, i mnogima u regionu. Neki u Srbiji priželjkuju upravo takav razvoj događaja - da bi ponovo digli zastave svenacionalnog ujedinjenja.

Omer Karabeg: Kosovski ustav zabranjuje ujedinjenje sa Albanijom. Da li neko traži da se promeni taj stav iz ustava?


Ismailj Hasani: Priče o promeni tog dela ustava apsolutno nisu ozbiljne. Istina, parlament diskutuje o promeni ustava, ali samo onog dela koji se odnosi na formiranje oružanih snaga Kosova. Inače, izjava Edija Rame izvađena je iz konteksta. On je pre svega mislio na integraciju Albanaca u okviru Evropske unije, kada i Kosovo i Albanija i sve zemlje Balkana budu u Evropskoj uniji. Ta izjava, po mom mišljenju, pre svega služi da podigne rejting Rame i ojača njegove veze sa kosovskim Albancima.

Pre nego što je postao premijer, Edi Rama je bio više poznat kao umetnik, ministar kulture i gradonačelnik koji se bavio uređenjem Tirane, a manje kao lider. Još manje je bio prihvaćen kao lider Albanaca na Kosovu. Reakcije na Raminu izjavu bile su preterane, jer je ona, kao što sam rekao, izvučena iz konteksta. Najveća šteta je učinjena dijalogu Priština - Beograd.

Neverovatno je da se zameniku premijera i ministru inostranih poslova Kosova Hašimu Tačiju preti da će biti uhapšen ako poseti Beograd.

Neverovatno je da se zameniku premijera i ministru inostranih poslova Kosova Hašimu Tačiju preti da će biti uhapšen ako poseti Beograd, a direktor kancelarije vlade Srbije za Kosovo Marko Đurić kaže da je Hašim Tači terorista. Ali do posete Hašima Tačija Beogradu će na kraju ipak doći. U međuvremenu, Balkan ostaje mesto gde se stvaraju mitovi i priče, gde se ostrašćeno i neprimereno reaguje. Nemam nameru da branim albanskog premijera, ali Balkan je stvarno čudan.

Dušan Janjić: Znate ko je, ako tako mogu da kažem, najveći trubač, kada je reč o kritici saradnje Kosova i Albanija i ko stalno podseća da je 1997. godine prištinski sud osudio u odsustvu Tačija na 10 godina zatvora. To je Ivica Dačić, onaj isti čovek koji je u Briselu s njim potpisao sporazum, došao u Prištinu, družili su se. Bili su zajednički kandidati za Nobelovu nagradu i tada se hvalio da su prijatelji.

Međutim, sve vreme je taj čovek podgrevao priču o lošem Tačiju da bi mogao da diskvalifikuje takozvane Tačijeve Srbe. Političari, pogotovo oni koji zloupotrebljavaju nacionalne interese kao što su Dačić i njegovi iz SPS-a, su ljudi sa više lica. Na žalost, oni su u Srbiji ponovo uticajni. Međutim, ja više verujem u saradnju, a oni koji ne budu mogli da se tome prilagode - otići će. Ivica Dačić nije izvukao nikakvu korist iz svojih poslednjih pet intervjua, koje je uvek završavao sa podelom teritorija.

Omer Karabeg: Hašim Tači kaže da ideju Velike Albanije nisu smislili Albanci, nego neprijatelji Albanaca.


Ismailj Hasani: U mojim istraživanjima ideju Velike Albanije sam našao u nekim nenaučnim pristupima balkanskih istraživača i ljudi koji nisu upoznati sa situacijom na Balkanu. Ponekad to potiče i iz srpske propagande. Međutim, i kada bi se nekim slučajem desilo da se Albanci ujedine, iz tog ujedinjenja ne bi proizašla Velika Albanija nego ono što mi zovemo Prirodna Albanija, koja bi nastala kao rezultat povezivanja ljudi, ekonomije i roba.

To što Albanci žive u neprekidnom etničkom nizu od severa ka jugu nikome ne daje pravo da kaže: "Vreme je da pristupimo stvaranju Velike Albanije". Priče o Velikoj Albaniji služe pre svega sledbenicima Šešelja i pripadanicima ultradesničarskih grupa u Srbiji da šire propagandu kako se treba spremati za pohod na Kosovo, jer preti opasnost od ujedinjenja Kosova sa Albanijom. Ali vreme sukoba je prošlo. Sada je vreme otvaranja, saradnje i brisanja granica.

Koncept Prirodne Albanije nastao je pre nekoliko godina da bi se ideja o ujedinjenju prilagodila savremenim trendovima integracija.

Dušan Janjić: Hašim Tači je samo delimično u pravu. Nije samo srpska istoriografija i zvanična politika koristila termin Velika Albanija. To su koristili i Italijani, Makedonci, Bugari i ostali. Inače, koncept Prirodne Albanije nastao je pre nekoliko godina da bi se ideja o ujedinjenju prilagodila savremenim trendovima integracija.

Činjenica je da je Edi Rama na parlamentarnim izborima imao za protivnike Demokratsku stranku Sali Beriše i crveno-crnu koaliciju koja je zastupala ideju Prirodne Albanije. Zanimljivo je da sada Sali Beriša kritikuje Ramu, iako je i sam svojevremeno govorio o ujedinjenju svih Albanaca. Ediju Rami i njegovim savetnicima je sigurno jasno da to nije karta na koju treba igrati. Ali treba ga razumeti, jer dolaze izbori za Tiranu. Tamo je njegov glavni protivnik Demokratska stranka koja je još uvek jaka i zato Rami treba podršaka malih grupacija od kojih neke zastupaju ideju Prirodne Albanije. Tako je to kod političara.

Međutum, ne treba zaboraviti izvanrednu knjigu bivšeg albanskog ministra inostranih poslova Paskala Mila. To je mala knjižica sa velikim porukama, a zove se ''Velika Albanija - između fikcije i stvarnosti". Šta ćete u njoj naći? Jednu suštinsku, filozofsku razradu nacionalizma i jednu genijalnu poruku koja sada postaje relanost, a 2001. godine, kada je knjiga nastala, nekima je to izgledalo kao suluda vizija.

U toj knjizi Paskal Milo kaže da će svi Albanci biti zajedno u Velikoj Evropi. To je mantra koju je izgovarao i Edi Rama. Zato mislim da je ova njegova najnovija izjava o ujedinjenju bila pritisak na Evropsku uniju da ubrza viznu liberalizaciju i proces evropskih integracija Kosova i Albanije.

Omer Karabeg: Već duže vremena sve više jačaju veze između Kosova i Albanije. Sastaju se dve vlade i potpisuju se ugovori o saradnji dve države u mnogim oblastima. Do koje mere će jačati to povezivanje između Kosova i Albanije?


Ismailj Hasani: Sastanci dve vlade, koji su bili prošle i ove godine, pokazali su pravi put kojim na Balkanu treba ići. Otvaranje tržišta, slobodan protok ljudi i roba preko granice, jačanje komunikacijskih veza - sve je to u skladu sa principima evropske integracije. Vlada Kosova će imati zajedničku sednicu i sa vladom Makedonije. Ići će se i na sastanak sa vladom Crne Gore. Nadam se u budućnosti i sa Srbijom, ako se Srbija bude opametila i priznala ono što su zločinci u prošlom ratu uradili na Kosovu.

Omer Karabeg: Beograd jača veze sa Banjalukom, vlada Srbije drži zajedničke sednice sa vladom Republike Srpske, ali kada to isto krene između Prištine i Tirane, onda su srpski mediji puni tekstova sa porukom - evo, ostvaruje se san o Velikoj Albaniji.


Dušan Janjić: Bilo je srpskih vlada, poput Koštuničine, pa kasnije i Tadićeve, koje su pod firmom kontrole Republike Srpske pokušavale da se takmiče sa Dodikom u tome ko je veći Srbin. Zašto ovo spominjem? Zato što je Dodik igrao na kartu predstavnika svih Srba i, kao što vidimo, loše je prošao. Ruši mu se vlast u Republici Srpskoj. Vučićeva vlada pokušava da balansira, pa ima sastanke i u Banjaluci i u Sarajevu. Mislim da će se mehanizam posebnih veza sa Republikom Srpskom vremenom pretvoriti u ono na šta Dejtonski sporazum obavezuje Srbiju - a to je jačanje Bosne i Hercegovine, a ne njeno razbijanje.

Ismailj Hasani: Postoji velika razlika između odnosa Srbije sa Republikom Srpskom i odnosa Kosova sa Albanijom. Kosovo je prihvatilo briselske pregovore, dok je Dodik neprihvatanjem evropskih inicijativa doveo Bosnu i Hercegovinu u lošu poziciju.

Omer Karabeg: Politički analitičar sa Kosova Fadilj Ljepaja kaže da većina Albanaca vidi da je ideja o Velikoj Albaniji nerealna, a zaslugu za to osvešćenje ponajviše ima stradanje Srba u pokušaju da realizuju projekt Velike Srbije.

Ideja o ujedinjenju Albanaca postoji kao sentiment.

Ismailj Hasani: Ideja o ujedinjenju Albanaca postoji kao sentiment. To ne može niko da poriče. U prirodi etnosa je da ljudi, koji pripadaju istoj naciji, žele da žive jedni pored drugih. To je Balkan. Međutim, Albanci su svesni da je to neizvodljivo i da se to ne može desiti, hteo to neko ili ne. Albanci i najveći deo kosovskog stanovništva su spremni za evropske integracije. Ako se u Evropi budemo sreli sa Albancima iz Albanije bićemo sretni.

Omer Karabeg: Kome ide u prilog stalno oživljavanje priče o Velikoj Albaniji?


Dušan Janjić: Sigurno svima onima kojima ne odgovara nastavak Briselskih pregovora i normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Ne ide u prilog svima onima kojima ne odgovaraju mir, stabilizacija prilika na Balkanu i evroatlantske integracije. Oni su jedva dočekali ovu priču. Oni su na nju reagovali stvarajući od toga fantoma koji samo što nam nije ušao u spavaće sobe. Mi na Balkanu moramo shvatiti da uvek ima spoljnih igrača kojima odgovara da u jednom momentu zaigraju na kartu straha, mržnje i sukoba.

Stalno oživljavanje priče o Velikoj Albaniji ide u prilog svima onima kojima ne odgovara nastavak Briselskih pregovora i normalizacija odnosa između Srbije i Kosova.

Zbog toga je, ponavljam, apsolutno važno da se što pre raščisti ko su oni naoružani ljudi koji su zauzeli karaulu na makedonsko-kosovskoj granici. Jer, vrlo je lako izazvati kontrareakciju. U ovom momentu imamo još jedno neraščišćeno pitanje, a to je nestanak albanskog mladića na severu Kosova. Setimo se samo nereda na Kosovu 2004. godine. Ne treba zaboraviti da još uvek ima onih kojima ne odgovara stabilnost Balkana, oni uvek mogu da nađu domaće i strane pomagače. Ovo jeste moment krize i socijalne nesigurnosti. Ljude je lako izmanipulisati. Mi to znamo iz devedesetih.

Omer Karabeg: Međutim, niko od velikih svetskih igrača, koji imaju uticaja na Balkan, ne podržava ujedinjene naroda i menjanje granica.


Dušan Janjić: To je tačno, jer niko nema mehanizam upravljanja eventualnim konfliktima, ukoliko bi došlo do novog prekrajanja granica. Nije samo pitanje da li će se ujediniti Albanci. Ukoliko bi do toga došlo - otvorilo bi se i pitanje ujedinjavanja Srba, Hrvata i drugih balkanskih naroda. Zato su u ovom momentu svi za teritorijalni status quo i svi se nadaju da će se ulaskom balkanskih zemalja u Evropsku uniju i NATO pakt stvoriti mirnija atmosfera i da će se drugačije gledati na granice.

Omer Karabeg: Po svemu sudeći, pristupanje Evropskoj uniji je jedina mogućnost i za Albance i za Srbe i za ostale balkanske naroda da žive u zajednici sa svojim sunarodnicima.


Dušan Janjić: Uvek sam bio zagovornik evropske ideje, posebno Evrope regija. Mislim da je to koncept koji obezbeđuje da ljudi iste nacije mogu živeti zajedno bez prekrajanja granica. Evropska unija će faktički granice učiniti nepostojećim i povezati ljude i ekonomije.

Konačno ćemo se u Evropskoj uniji sresti, ne samo sa Albancima, nego i sa ostalim narodima - Srbima, Hrvatima, Slovencima, Bošnjacima, Crnogorcima i drugim.

Ismailj Hasani: Varaju se oni u Srbiji koji tvde da će Albanci izgubiti nadu i bežati sa Kosova, ako se ne ostvari ideja o takozvanoj Velikoj Albaniji. Albanci će izgubiti nadu ako se ne bude realizovala ideja o evropskim integracijama. Međutim, ako Srbija počne da ostvaruje dogovore koji su potpisani u Briselu, onda će se otvoriti put, ne samo za Kosovo, nego i za Srbiju i čitav region. Konačno ćemo se u Evropskoj uniji sresti, ne samo sa Albancima, nego i sa ostalim narodima - Srbima, Hrvatima, Slovencima, Bošnjacima, Crnogorcima i drugim.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG