Dostupni linkovi

logo-print

Dokle će Brisel i Berlin gledati Vučiću kroz prste?


Bodo Weber (L) i Florian Bieber

Bodo Weber (L) i Florian Bieber

U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o odnosu Evropske unije prema premijeru Srbije Aleksandru Vučiću. Sagovornici su bili dva inostrana stručnjaka za Balkan - Florian Bieber, profesor Južnoevropskih studija na Univerzitetu u Gracu, i Bodo Weber, analitičar u Veću za demokratizaciju politike iz Berlina.

Bilo je reči o tome da li briselska administracija u Vučiću vidi lidera koji jedini može obezbediti da Beograd normalizuije odnose sa Prištinom i spovede neophodne reforme, da li pozitivan odnos prema Vučiću diktira Nemačka, ima li Vučić svoje pokrovitelje u Berlinu, zašto je evropski komesar za proširenje, Johanes Han tvrdnje o kršenju medijskih sloboda u Srbiji najpre nazvao glasinama, pa je zatim delimično korigovao svoju izjavu, u kojoj meri je Hanova izjava obeshrabrila kritičare Vučićeve vlasti, da li je tačno da Brisel ne interesuju demokratske slobode u Srbiji već mu je samo važno da zemlja bude stabilna i da normalizuje odnose sa Kosovom, kao i o tome dokle će Brisel i Berlin gledati Vučiću kroz prste.

Omer Karabeg: Kako Brisel, a posebno Berlin, gledaju danas na Aleksandra Vučića?


Florian Bieber: Taj odnos nije jednoznačan. S jedne strane na Vucića se gleda kao na osobu koja je zaslužna za dijalog sa Prištinom i za Briselski sporazum. Međutim, kad je reč o unutrašnjoj politici i odnosu prema Rusiji iz Beograda stižu mnogo problematičniji signali. Zbog toga se ne može reći da postoji jedno viđenje Vučića.

Bodo Weber: U Europskoj uniji postoje različite procjene vlasti u Srbiji u kojoj ključnu ulogu igra premijer Vučić. Ima mišljenja da je on ne samo napravio preokret oko Kosova, nego i da želi ući u ozbiljne strukturne reforme. S druge strane u Briselu, pa i u Berlinu, čak i unutar vlade, možete čuti ocjene da će ta vlast, koja ima autoritarne elemente, provesti neke reforme, ali da će završiti ne u demokratizaciji, već u nekoj vrsti prosvjećenog autoritarizma.

Omer Karabeg: Može li se reći da lideri Evropske unije u Vučiću vide čoveka koji može obezbediti normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, pa čak da na kraju i prizna Kosovo?


Florian Bieber: Sigurno je da ga podržavaju zbog njegove spremnosti da napravi kompromise oko Kosova koje prethodna vlada nije bila spremna da uradi. To ne znači da će mu oprostiti sve što uradi na planu unutrašnje politike. Međutim, Vučić nije jedini akter u pocesu normalizacije odnosa sa Kosovom. I Ivica Dačić je bio jako konstruktivan u tom pogledu. Tačno je da je u ovom trenutku Vučić najpopularniji političar u Srbiji i da najviše može da uradi oko Kosova, ali videćemo za nekoliko godina da li će Vučić i dalje biti jedini sagovornik Evropske unije oko toga.

Vučić je jedini relevantan politički faktor u Srbiji koji se pokazao pragmatičnim u odnosima sa Europskoj unijom.

Bodo Weber: Vučić je jedini relevantan politički faktor u Srbiji koji se pokazao pragmatičnim u odnosima sa Europskoj unijom. Ako bi Europska unija zahtijevala priznanje Kosovo u kontekstu potpune normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Vučić bi u tome svakako igrao centralnu ulogu. Sigurno se ne računa da bi predsjednik Nikolić mogao to da uradi. Trenutno se drugi politički akteri ne vide. Zato je Vučić u prvom planu.

Omer Karabeg: Čini mi se da pozitivan odnos prema Vučiću pre svega diktira Berlin. Ima li Vučić svoje saveznike u Nemačkoj?


Bodo Weber: Ne bih rekao da ima saveznike u klasičnom smislu, ali postoje izravne veze koje idu iz Beograda prema uredu kancelarke Merkel.

Omer Karabeg: Ima li Vučić neke pokrovitelje u Berlinu?


Bodo Weber: To ne bih rekao. Mislim da je riječ o političkim interesima Njemačke. U tom kontekstu je važna uloga vanjskopolitičkog savjetnika kancelarke, gospodina Kristofa Hojzgena (Christoph Heusgen). Tokom vremena to su postali odnosi međusobnog uvažavanja, ali to ne ide u pravcu nekog pokroviteljstva. Zapadni Balkan i Srbija nisu toliko bitni za Njemačku, već se sve to dešava više u kontekstu njemačkih političkih interesa, odnosno kako Njemačka vidi put Srbije u Europsku uniju i koji su zadaci na tom putu.

Mislim da je podršku Berlina Vučiću možda i manja nego što to on predstavlja.

Florian Bieber: Mislim da je podršku Berlina Vučiću možda i manja nego što to on predstavlja. Nije to takav odnos da nemačka vlada podržava svaki Vučićev korak. Nemačka ima jako pragmatičan stav prema Vučiću. On je za Berlin političar koji je u pitanju ključnom za Nemačku, a to približavanje Srbije i Kosova, nešto uradio. Zbog toga je i dobio podršku Berlina. Ta podrška će zavisiti od njegovih daljih političkih koraka. To nije bezuslovna podrška, ona zavisi od rezultata. Ako Vučić krene autoritarnim putem, siguran sam da će se podrška Nemačke smanjiti.

Omer Karabeg: Ima dosta primedbi u Srbiji koje dolaze od opozicije i nevladinih organizacija da Brisel i Berlin isključivo pozitivnim odnosom prema Vučiću zanemaruju demokratski život u Srbiji. Kritičari takve njihove pozicije kažu da oni uopšte ne reaguju na autoritarne elemente u Vučićevom ponašanju i na pritiske na medije.


Bodo Weber: To se verovatno odnosi na spor oko izveštaja o napretku Srbije na europskom putu, zatim na Vučićev napad na delegaciju Europske unije u Srbiji i na neke zaista čudne izjave evropskog komesara Johanesa Hana (Johannes Hahn) koji je rekao da on nema dokaze o kontroli medija u Srbiji ili cenzuri.

Omer Karabeg: Samo da podsetim, Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju, nedavno je izjavio da je on čuo da se govori o kršenju slobode medija u Srbiji, ali da se uvek pita gde su dokazi, jer glasine nisu dovoljne. On je doveo u pitanje i izveštaj Reportera bez granica u kome se govori o pogoršanju medijske situacije u Srbiji rekavši da mu nije jasno na osnovu čega je ta organizacija donela takav zaključak. Istina, Han se je kasnije korigovao, pa je preko svoje portparolke Maje Kocijančić poručio da je sloboda medija tema od kritične važnosti.

Mislim da je Hanova izjava bila ogromna greška zato što je njome dat signal da Evropska unija nije tako kritična prema medijskoj situaciji u Srbiji kako bi trebalo da bude.

Florian Bieber: Mislim da je Hanova izjava bila ogromna greška zato što je njome dat signal da Evropska unija nije tako kritična prema medijskoj situaciji u Srbiji kako bi trebalo da bude. Čak je i korekcija Hanove portparolke bila slaba. Ona nije rekla da je Hanova izjava bila greška. Jer, postoji dovoljno dokaza o pogoršanju medijske situacije u Srbiji. Setimo se samo kako je Vučić napao šefa delegacije Evropske unije u Beogradu Majkla Devenporta (Michael Davenport) i kritikovao ga što podržava BIRN. Postoje i dokazi o pritiscima na medije, mada taj pritisak nije tako vidljiv, jer je tu vrlo često reč o autocenzuri.

Sve su to stvari koje zna svaki ekspert iz regiona. To zna dosta ljudi i iz Evropske unije i zbog toga sam bio neprijatno iznenađen kada je gospodin Han dao takvu izjavu. Možda nije dovoljno razmislio, ali signal je bio jako loš, ne samo za Srbiju, nego i za celi region, jer autoritarne tendencije postoje i u Makedoniji, i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj. Ja se nadam da to nije politika Evropske unije, ali signal je bio, na žalost, u potpuno pogrešnom pravcu.

Bodo Weber: Mislim da je Hanova izjava bila pokušaj da se izbjegne zauzimanje poziciju o tom pitanju. Bojim se da je stanje u medijima čak i gore od onoga kako ga je opisao gospodin Bieber. Ne radi se samo o autocenzuri, nego o jasnim naznakama cenzure i to posrednim putem, što je teže vidljivo. Pogledajmo koliko je samo gospodin Vučić zastupljen u medijima. U glavnim medijima uopšte nema kritike premijera, a na Vučićevim konferncijama za štampu nema neprijatnih pitanja. Sve to pomalo liči na nezvanični pakt o nenapadanju između glavnih medija i premijera.

Omer Karabeg: Pomenuli smo da se je Johanes Han korigovao preko izjave svoje portparolke Maje Kocijančić. Mislite li da je gospodin Han dobio neke kritike zbog svoje svoje izjave?

Mislim da Europska unija lavira kada su u pitanju mediji.

Bodo Weber: Mislim da Europska unija lavira kada su u pitanju mediji. Sa jedne strane ona nije mogla da ne spomene loše stanje u medijima u oktobarskom izveštaju o napretku Srbije na putu eurointegracija, a na drugoj strani ne može ići u direktan napad na premijera i rizikovati otvoreni konflikt sa režimom u trenutku kada su pred tom vladom zadaci kao što su Kosovo i reforme u privredi, pravosuđu i drugim oblastima. U narednih godinu-dvije gospodin Vučić će pokazati da li zaista misli da ide u velike reformske zahvate.

Omer Karabeg: Izjava gospodina Hana je imala dosta velikog odjeka u Srbiji, posebno je bila podrška onim ljudima koji tvrde da u Srbiji postoje medijske slobode. I sam premijer Vučić se direktno zahvalio gospodinu Hanu rekavši da je Johanes Han time pokazao koliko je častan čovek.


Florian Bieber: To je jako problematično zato što su sada oni koji imaju kritičan stav prema Vučiću i koji traže medijske slobode u težem položaju, jer nemaju podršku Evropske unije. Evropska unija mora da bude toga svesna, iako je politika Brisela da izbegava direktnu kritiku svojih partnera na Zapadnom Balkanu. Tu smo videli i prilikom Hanove posete Makedoniji, kada je govoreći o optužbama opozicije protiv vlade rekao da tek treba istražiti te optužbe, ali nije prihvatio da su one vrlo ozbiljne.

Oni koji imaju kritičan stav prema Vučiću i koji traže medijske slobode su u težem položaju, jer nemaju podršku Evropske unije.

Evropska unija bi morala imati stav o tome, kao i što bi morala imati stav i oko kritike medijske situacije u Srbiji. Evropska unija se prečesto ponaša kao neka tehnička i birokratska organizacija koja, da bi izbegla sukobe, ne zauzima stav, što otvara prostor za autoritarne tendencije i smanjuje mogućnost za kritiku. Time se sužava prostor za one koji se zalažu za demokratske standarde i otvoreno društvo, ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu.

Omer Karabeg: Može li se reći da u ovom trenutku Brisel i Berlin ne interesuju unutrašnje prilike u Srbiji, da im je važno da ta zemlja bude stabilna i da ne pravi probleme u regionu, a nije ih mnogo briga kakav će biti stepen demokratije u toj zemlji i kakva će biti sloboda štampe?


Bodo Weber: Ako bi bilo tako, ne bi se komesar Han korigovao, niti bi u oktobarskom izveštaju o napretku Srbije u 2014. godini postojala negativna ocena o medijskim slobodama - što je dovelo do otvorenog sukoba između Vučića i Europske unije. Uostalom, ni predpristupni proces, posebno pregovori oko 35 poglavlja, ne dopuštaju takav pristup.

Brisel i Berlin ne mogu sebi priuštiti da uđu u otvoreni konflikt oko medija. To bi pogoršalo odnose sa Beogradom i imalo negativan uticaj na cjelokupni eurointegracijski proces Srbije.

U trenutku kada Brisel i Berlin nisu sigurni gdje će završiti Vučićev režim oni sebi ne mogu priuštiti da uđu u otvoreni konflikt oko medija. To bi pogoršalo odnose sa Beogradom i imalo negativan uticaj na cjelokupni eurointegracijski proces Srbije. Ja sam, međutim, uvjeren da Brisel neće u potpunosti ostaviti po stani temu medija, jer sam eurointegracijski proces to ne dozvoljava.

Florian Bieber: Mislim da u Evropskoj uniji ne postoji jedinstven stav o tome. Međutim, dve stvari utiču na to da Brisel prelazi preko nekih stvari koje se događaju u Srbiji. Kada bi Srbija trebalo da u kratkom vremenskom roku bude primljena u Evropsku uniju, sigurno je da bi Brisel smatrao da je sadašnji stupanj demokratije nedopustiv. Ali pošto proširenje Evropske unije nije prioritet, što znači da Srbija može postati članica EU za pet, šest, sedam godina, onda se to pitanje ne smatra urgentnim.

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Druga stvar je Kosovo. Evropska unija smatra da je Briselski sporazum veliki uspeh i zbog toga ne reaguje na probleme u unutrašnjoj politici. Ali ne verujem da će to trajati beskrajno. Vlada Srbije trenutno pokušava da izbalansira dve stvari - da ima dobre odnose sa Briselom i da razvija poluautoritarni sistem. Sumnjam da ta kombinacija može dugoročno biti održiva. U jednom utrenutka ona će morati da odluči da li će da jača svoju autoritarnu poziciju ili će da ide u pravcu evropskih integracija.

Bodo Weber: Mislim da alternativa - ili reforme ili stabilnost - uopšte ne postoji. Nije slučajno što Europska unija, ne samo u Srbiji, nego i u cijeloj regiji u prvi plan ističe ekonomske reforme. Ako Srbija ne uđe u suštinske ekonomske reforme, od kojih su tokom posljednje dvije i po decenije bježali svi režimi, onda neće biti ni stabilnosti. Ja bih rekao da u prvom planu nije samo pitanje Kosova, već i ono šta će vlada uraditi na ekonomskom polju. Brisel izbjegava otvoreni sukob sa vlašću zbog medija dok se ne vidi da li će ekonomske mjere, koje je vlada najavila, biti zaista i provedene.

Omer Karabeg: Pomenuli ste da Brisel insistira na ekonomskim reformama. Šta je sa političkim reformama? Šta je sa slobodom štampe?


Bodo Weber: Ove godine je ekonomsko pitanje izbilo u prvi plan. Ako uspiju ekonomske reforme, biće interesantno kako će se režim nositi sa političkim posljedicama tih reformi, jer one znače ukidanje mnogih poduzeća u društvenom vlasništvu koji su glavna poluga svih režima u Srbiji u posljednje dvije i po decenije. Biće intresantno da li će režim ići u još veću autoritarnost ili će pokušati da uđe u demokratske reforme i reformiše sam sebe. Dakle, ako režim u Srbiji zaista ozbiljno uđe u ekonomske reforme, onda će se otvoriti i pitanje demokratskih reformi i Europska unija u tome može mnogo pomoći. Ako ne bude ekonomskih reformi, onda ćemo vrlo brzo vidjeti krah ovog režima.

Florian Bieber: Ja se slažem da su ekonomske reforme bitne. Brisel ima instrumente za spovođenje tih reformi. Jasno je šta se traži u smislu zakona, institucija i tako dalje. Dugačije je kad su u pitanju demokratske reforme. Brisel insistira na razvoju demokratije, a nema jasne instrumente i kriterijume kojima može to da meri. To je glavni problem. Zbog toga su mogućnosti Brisela da forsira demokratsku agendu mnogo manje nego kad su u pitanju ekonomske reforme

Omer Karabeg: Vučić nije jedini slučaj gde Evropska unija toleriše lidere koji imaju autoritarne tendencije. Isti je slučaj i sa premijerom Orbanom u Mađarskoj.

Brisel ima mogućnosti uticaja na procese u toj zemlji, ako Srbija krene u pravcu autoritarne vlasti.

Bodo Weber: To se ne može uspoređivati. Mađarska je članica Europske unije, a Brisel vrlo teško može uticati na zemlje koje su u Uniji. Sa Srbijom je drugačija situacija. Brisel ima mogućnosti uticaja na procese u toj zemlji, ako Srbija krene u pravcu autoritarne vlasti. Tačno je ovo što kaže gospodin Bieber da politički kriteriji nisu toliko jasni kao ekonomski , ali države članice - ukoliko su nezadovoljne stanjem u nekoj državi kandidatu - mogu i da blokiraju pristupni proces.

Florian Bieber: Tačno je da Brisel nema instrumente da utiče na situaciju u Mađarskoj, ali sam siguran da Evropska unija ne želi da se u njoj nađe još četiri ili pet novih Orbana. To je jedan od razloga što je smanjena spremnost za primanje novih članica. Evropska unija ne želi više da prima zemlje sa slabo razvijenom demokratijom u kojima može da se desi povratak na autoritarnu vladavinu. Brisel sada toleriše poluautoritarnu vladavinu u Srbiji, ali sigurno je da ni Srbija, niti bilo koja druga zemlja regiona sa slabom demokratijom, neće moći ući u Evropsku uniju, jer njene članice ne žele novog Orbana.

Omer Karabeg: I na kraju, dokle će Brisel i Berlin gledati Vučiću kroz prste?


Bodo Weber: Rekao sam već da će ova godina pokazati da li režim želi da ide u suštinske ekonomske promene koje smanjuju ulogu države u privredi, pa time i slabe instrumente autoritarne vladavine. Ako to ne bude slučaj, onda će sigurno biti kraj gledanju kroz prste. Ako režim krene u suštinske reforme, onda će se gledanje kroz prste jednim delom nastaviti. Međutim, što Srbija bude više napredovala u procesu eurointegracija to će i za Brisel biti sve manje mogućnosti da prelazi preko pitanja kao što su stanje u medijima i kršenje medijskih sloboda.

Ja ne verujem da će gledanje kroz prste beskrajno trajati, niti da će Evropska unija biti spremna da primi Srbiju, ukoliko u toj zemlji ne dođe do suštinske demokratizacije.

Florian Bieber: Ja ne verujem da će gledanje kroz prste beskrajno trajati, niti da će Evropska unija biti spremna da primi Srbiju, ukoliko u toj zemlji ne dođe do suštinske demokratizacije. Vlast u Srbiji mora da odluči da li će spovesti ozbiljne demokratske reforme, koje uključuju i veće medijske slobode, ili će krenuti autoritarnim putem i u tom slučaju neće moći da se priključi Evropskoj uniji. Najbitnije je u kojoj meri će Brisel o tome slati jasne signale, ne samo vladi, nego i javnosti kako bi javnost videla da Brisel ne podržava nedomokratsku politiku.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG