Dostupni linkovi

logo-print

Da li se Srbija približila priznanju Kosova?


Marko Jakšić i Radmila Trajković

Marko Jakšić i Radmila Trajković

U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome šta kosovski Srbi dobijaju, a šta gube nedavno potpisanim sporazumima između Beograda i Prištine. Sagovornici su bili dva lidera kosovskih Srba: Radmila Trajković iz Gračanice i Marko Jakšić iz Severne Mitrovice.

Bilo je reči o tome da li je opravdan triumfalizam predstavnika srpske vlade koji smatraju da ti sporazumi predstavljaju pobedu Srbije, da li će zajednica srpskih opština biti telo sa širokim ovlašćenjima, kao što tvrdi Aleksandar Vučić, ili će ona ličiti na nevladinu organizaciju, kao što kaže Hašim Tači, zašto poznati kosovski publicista Veton Suroi smatra da su briselskim sporazumima Srbi dobili teritorijalnu autonomiju, da li je potpisivanjem briselskih sporazuma srpska vlada prekršila Ustav Srbije, da li će zajednica srpskih opština morati da poštuje zakone Kosova, šta znači činjenica da Kosovo dobija svoj telefonski pozivni broj i da li se potpisivanjem briselskih sporazuma Srbija približila priznanju Kosova.

Omer Karabeg: Potpisivanje briselskih sporazuma proslavljeno je u Srbiji kao velika pobeda. Potpisnik tih sporazuma, premijer Vučić, rekao je da su oni dobri za srpski narod na Kosovu. On je kosovskim Srbima čestitao formiranje Zajednice srpskih opština, a direktor Kancelarije vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, je rekao da je Srbija u Briselu pobedila sa 5:0. Kako vi gledate na te sporazume?


Marko Jakšić: Mislim da je to jedna velika prevara i obmana i zato se namerno išlo s triumfalizmom. Čak je u Mitrovici organizovana, da tako kažem, naručena proslava tih sporazuma. Srbi nisu dobili ništa i izgubili su mnogo. Obistinilo se ono što je govorila Prištana - da neće biti trećeg stepena vlasti. Umesto da se to narodu otvoreno kaže, pričane su priče o pobedi od 5:0. Šta ljudi misle o tome pokazali su pre neki dan na humanitarnom koncertu u Kosovskoj Mitrovici, u organizaciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Prisutnima je trebalo da se obrati Marko Đurić, direktor te kancelarije i autor te čuvene izjave da smo pobedili sa 5:0, ali mu ljudi to nisu dozvolili.

Cela priča da su Srbi mnogo dobili briselskim sporazumima završila se po onoj narodnoj - tresla se gora, rodio se miš.

Nemoguće je da toliki broj Srba na Kosovu ne shvata briljantnu i blistavu pobedu, kako kaže predsednik vlade Srbije, jer Srbi, ne da ništa nisu dobili, nego su mnogo toga izgubili, naročito imajući u vidu da je Ahtisarijev plan nudio mnogo više. Sećam se, bio sam tada poslanik, da su u skupštini Srbije i Vučić i Dačić bili protiv prihvatanja Ahtisarijevog plana, a sada su pristali na mnogo manje od toga. Zašto su tako postupili - najbolje znaju oni sami. Cela priča da su Srbi mnogo dobili briselskim sporazumima završila se po onoj narodnoj - tresla se gora, rodio se miš.

Radmila Trajković: To što smo dobili ovim sporazumima govori da Zajednica srpskih opština predstavlja jedno prelazno rešenje da bi se Srbi sa Kosova na kraju potpuno integrisali u kosovsko društvo. Nije lako sada kosovskim Srbima reći da im adrese nisu više u Beogradu nego u Prištini, jer bi to rezultiralo odlaskom značajnog broja ljudi sa severa Kosova. Složila bih se sa gospodinom Jakšićem da smo se možda trebali boriti za treći stepen vlasti, ali i ovo što smo dobili nailazi na veliki otpor albanske opozicije koja to izražava na krajnje ekstreman način. Bojim se da će ovih dana biti ekstremnih istupanja, što može dovesti do toga da se umanje i ova ovlašćenja koje je dobila Zajednica srpskih opština. Jer, međunarodna zajednica funkcioniše po principu da pravi ustupke tamo gde se pojavi snažan pritisak.

Briselski sporazumi nisu ispunili očekivanja Srba sa prostora Kosova i Metohije.

Inače, briselski sporazumi nisu ispunili očekivanja Srba sa prostora Kosova i Metohije, jer dolazi do potpunog prekida institucionalnih veza sa Beogradom. Ukidanje institucionalnih veza sa zdravstvom i obrazovanjem zaista će rezultirati odlaskom Srba, jer je reč o životnim pitanjima. Da li će Srbi odsada moći da se leče u Beogradu, Nišu, Kraljevu, Kruševcu, gde su navikli da odlaze? Da li će Kosovo plaćati troškove njihovog lečenja van Kosova?

Ista je stvar i sa obrazovanjem. Već primećujem da ovih dana u Gračanici veliki broj ljudi upisuje svoju decu u srednje škole u centralnoj Srbiji. Sve mi to govori da je ovdašnjim Srbima trebalo objasniti šta su dobili, a šta izgubili ovim sporazumima. O tome se javno gotovo i ne razgovara u Beogradu, a ne razgovara se ni sa Srbima sa Kosova i Metohije. Niko od nas ne zna sve detalje koji su dogovoreni u Briselu. To je veliki problem.

Omer Karabeg: Premijer Vučić je rekao da će Zajednica srpskih opština imati široka ovlašćenja - imaće predsednika, skupštinu, grb i zastavu i odlučivaće o zdravstvu, školstvu i ekonomskom razvoju. Zar to nije dobro za kosovske Srbe?


Marko Jakšić: Čovek mora da postavi pitanje - šta sada ima srpska zajednica i šta je briselskim sporazumima dobila, a šta izgubila. Srbi sada imaju vezu sa Beogradom koja je najvažnija za njihov opstanak. Ako živite u tuđoj državi nemate budućnost - ne znam koliko da dobijete i ne znam šta da imate. Srbi na severu Kosova su imali i zdravstvo, i prosvetu, i sudski, i policijski sistem. Ovim sporazumima se njihove veze sa Srbijom kidaju. Srbija je mnogo više dobijala u Rambujeu, kada nije pristala, pa je bombardovana, a sada se bez ikakvog pritiska odriče jednog dela svoje teritorije, navodno zbog ulaska u Evropsku uniju.

Premijer kaže da će Zajednica srpskih opština imati svog predsednika. Ona će, međutim, imati ovlašćenja kao Ribolovački savez Kosova i Metohije, uz opasku da i taj savez ima svog predsednika, potpredsednika i izvršni odbor. Ali, on je još uvek u okviru države Srbije, a ta zajednica neće biti. Prema tome, ponavljam, sve je to jedna velika šarena laža.

Omer Karabeg: Gospođo Trajković, da li se vi slažete s tim što je rekao gospodin Jakšić - da su Srbi na Kosovu više dobijali Ahtisarijevim planom nego što sada dobijaju briselskim sporazumima?

Gospodin Ahtisari je napravio projekt koji je za Srbe bio bolji nego ovo što je rezultat pregovora u Briselu.

Radmila Trajković: Niko u srpskoj političkoj i stručnoj eliti nije imao dovoljno strpljenja da pročita Ahtisarijev plan. Za sve nas problem je bilo pominjanje nadgledane nezavisnosti, mada u celom dokumentu Ahtisari nijednom rečju nije pomenuo državu. Što se tiče rešenja za kosovske Srbe, ona su proistekla iz izveštaja gospodina Kai Eidea, kojeg je generalni sekretar Ujedinjenih nacija poslao na Kosovo i Metohiju da sagleda položaj Srba. On je u svom izveštaju pisao o strahovitoj diskriminaciji i marginalizaciji Srba, a gospodin Ahtisari je napravio projekt koji je za Srbe bio bolji nego ovo što je rezultat pregovora u Briselu.

Omer Karabeg: Gospodine Jakšiću, vi tvrdite da su briselski sporazumi loši za kosovske Srbe, ali kosovska opozicija se u mnogo čemu slaže sa Vučićem, koji kaže da su Srbi bolje prošli. Recimo, poznati kosovski publicista Veton Suroi tvrdi da su briselskim sporazumima kosovski Srbi dobili teritorijalnu autonomiju.


Marko Jakšić: I ranije sam imao priliku da vidim da je opozicija u Prištini, a naročito Samoopredeljenje, demonstrirala kada je Borko Stefanović, tadašnji šef pregovaračkog tima vlade Srbije, potpisivao sporazume koji su apsolutno išli u prilog albanskoj strani. Prvo, normalno je da svaka opozicija kritikuje vlast, a drugo - ona je ovim demonstracijama “peglala“ loše političke poteze aktuelne vlasti u Beogradu. Setite se samo da je albanska opozicija demonstirala i zbog dolaska EULEX-a, a svi znamo da EULEX nije bio u interesu Srba. Zato je ondašnja vlast Borisa Tadića, a to radi i sadašnja vlast Aleksandra Vučića, znala da kaže: “Eto, vidite koliko smo u pravu - da nismo, ne bi se bunila opozicija u Prištini“.

Omer Karabeg: Da li to znači da vam je blizak stav Hašima Tačija koji je rekao da Zajednica srpskih opština liči na nevladinu organizaciju?


Marko Jakšić: Dovoljno je da pročitate briselske sporazume - a ja sam ih pažljivo čitao, išao sam od tačke do tačke - pa da vidite da je to jedna pre svega nevladina organizacija u sistemu samoproglašene Republike Kosovo.

Radmila Trajković: Na šta će ta Zajednica srpskih opština ličiti za sve nas predstavlja enigmu, s obzirom da njen statut ide na verifikaciju u vladu Kosova, a nakon toga će se Ustavni sud Kosova izjasniti da li je on u duhu ustava ili u suprotnosti sa normativnim aktima Kosova. U ovom trenutku imamo samo konture i načela te zajednice, ali nemamo njen statut na osnovu koga možemo jasno da kažemo šta je ona. Ovo što se sada dešava u Prištini - gde gospodin Veton Suroi pominje teritorijalnu autonomiju koja se sigurno ne nazire, a vidimo i kako briselske sporazume kritikuju ne samo Samoopredeljenje, nego i stranka Ramuša Haradinaja - govori da je albansko društvo ipak demokratsko. Imamo rasprave i razgovore u kojima se, recimo, Edita Tahiri sučeljava sa ekstremistima iz Samoopredeljenja.

U Prištini imamo rasprave i razgovore o briselskim sporazumima, a u Beogradu nemamo demokratsku debatu.

Imamo, dakle, burnu unutaralbansku društvenu, javnu raspravu. A šta imamo u Beogradu? Tamo nemamo demokratsku debatu u kojoj će vlast i opozicija razgovarati o ovom pitanju. Naprotiv, imamo potpuno ćutanje ili neprimereno slavlje u Severnoj Mitrovici. Umesto da se vode ozbiljni razgovori u kojima bismo čuli argumente za i protiv briselskih sporazuma - imate nešto što bih ja nazvala udbaškim nacionalizmom koji se po potrebi podiže na nivo euforije ili se spušta na nivo ćutanja.

Omer Karabeg: Da li će Zajednica srpskih opština morati da poštuje zakone Kosova?


Marko Jakšić: Naravno. Ako njen statut treba da odobri Priština, ako s njenim statutom treba da se saglasi Ustavni sud Kosova, ako njen sastav čine, pre svega, odbornici lokalne samouprave koji su birani po zakonima samoproglašene Republike Kosovo, normalna je stvar da će ona morati da poštuje zakone Kosova.

Radmila Trajković: Logično je da će morati da ih poštuje. Ja ne znam kako bi drugačije ta zajednica mogla da radi, s obzirom da predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, nije ispunio obećanje da će Zajednica srpskih opština normativnim aktima biti povezana i sa Beogradom. Ne vidimo niti da Ustavni sud Srbije pravi ekspertizu tih sporazuma, niti imamo nagoveštaje nekog zakona kojim bi se preko Ustava Srbije legalizovala Zajednicu srpskih opština. Nama je ostalo da svoju budućnost gledamo u okviru zakonodavstva Kosova i Metohije.

Omer Karabeg: Ipak, pregovarački tim vlade Srbije tvrdi da je sve u skladu sa Ustavom Srbije. Recimo, prema sporazumu o telekomunikacijama, koji je također potpisan u Briselu, Kosovo će dobiti svoj telefonski pozivni broj. Međutim, predstavnici srpske vlade to tumače kao da će Kosovo dobiti pozivni broj samo kao geografsko područje, a ne kao država, pa kažu da je to u skladu sa Ustavom Srbije.


Marko Jakšić: Mislim da je to velika prevara, imajući u vidu da svaka država u svetu ima svoj poseban telefonski kod. S druge strane, postoji granica između Kosova i Srbije koja nije statusno neutralna, koliko god nam iz Beograda govorili da jeste. Oni nisu u pravu kada kažu da su svi ti sporazumi u skladu sa Ustavom Srbije. Mi otprilike imamo četri presude Ustavnog suda Srbije o slobodi kretanja, granicama i svim drugim stvarima, gde taj sud kaže da vlada drastično krši ustav potpisivanjem brojnih sporazuma sa Prištinom.

Radmila Trajković: Što se tiče telefonskog pozivnog broja, znamo da će Austrija podneti zahtev za taj broj. To vam dođe kao smokvin list. Austrija to radi da ne bi to uradila Srbija, ali je potpuno jasno da će se Austrija povući i da će to ostati kao poseban broj Kosova.

Omer Karabeg: Gospodine Jakšiću, vi tvrdite da Zajednica srpskih opština neće imati baš nikakvih izvršnih ovlašćenja?

Nigde nisam našao da Zajednica srpskih opština treba da ima bilo kakva veća ovlašćenja od onih koje ima svaka opština.

Marko Jakšić: Prema onome što sam pročitao u briselskim sporazumima - neće imati baš ništa. Sva ovlašćenja su manje-više savetodavnog karaktera. Nigde nisam našao da Zajednica srpskih opština treba da ima bilo kakva veća ovlašćenja od onih koje ima svaka opština, a da ne pričamo o trećem stepenu vlasti.

Radmila Trajković: Ja mislim da Zajednica srpskih opština neće imati izvršnih ovlašćenja. Prema onome što sam pročitala, ona nema ni sigurne izvore finansiranja, što me zaista zabrinjava. Bojim se da je to institucija privremenog karaktera koja ima za cilj da što bezbolnije uvede Srbe u proces integracije u kosovske institucije.

Omer Karabeg: Gospođo Trajković, vi ste rekli da Zajednica srpskih opština neće imati sigurne izvore finasiranja, ali gospodin Vučić kaže suprotno. On posebno ističe činjenicu - za koju kaže da je veoma važna za Srbe - da će Srbija imati pravo da finansira Zajednicu srpskih opština i naglašava - bez poreza i taksi.


Radmila Trajković: Ja mislim da to nije tačno. Ja to nigde nisam videla u sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština. Tamo se kaže da će se Zajednica finansirati od struktura opštinskih vlasti, zatim od donacija i tek negde u četvrtom segmentu se govori da će tu Zajednicu finansirati i država Srbija. Nije obezbeđena sigurnost prihoda. Da li će se to rešiti kroz statut - ne znam, ali u ovom trenutku niko sa sigurnošću ne zna u kojoj meri će lokalne srpske samouprave biti u obavezi da pune budžet Zajednice.

Marko Jakšić: Čak i kada bi Srbija finansirala Zajednicu - to nije ništa naročito. Kraljevina Srbija je sasvim slobodno finansirala svoje škole koje su bile na teritoriji Otomanskog carstva. Novac je, doduše, išao preko Porte, znači preko Istambula. Kad je to moglo u 19. veku, zašto ne bi moglo i danas. Prema tome, ne bih rekao da je neki veliki uspeh, ako Beograd može da finansira Zajednicu srpskih opština. Bilo bi nelogično ili čak politička bruka, kad je Beograd ne bi finansirao, imajući u vidu sa koliko žara je skoro dve godine vlada pričala da će Zajednica srpskih opština biti spas za opstanak Srba na Kosovu.

Omer Karabeg: Koliko se poslednjim briselskim sporazumima Srbija približila priznanju Kosova? Koliko je u pravu Hašim Tači kada tvrdi da je Srbija potpisivanjem tih sporazuma na neki način priznala Kosovo kao nezavisnu državu?


Radmila Trajković: Na žalost, realnost je da je Srbija u potpunosti prihvatila institucionalni kapacitet samoproglašene nezavisnosti Kosova i to je nešto što predstavalja put ka definitivnom, zvaničnom priznavanju Kosova i Metohije kao buduće susedne države ostatku Srbije.

Briselskim sporazumima Beograd se, faktički, odrekao svoje južne pokrajine.

Marko Jakšić: Srbija se udaljila od Kosova koracima od sedam milja, a briselski sporazumi su temelj za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Vidimo da se ubrzano vrši demontiranje institucija srpske države na ovom prostoru. Prema tome, Beograd se svesno odriče svoje južne pokrajine. Doduše, Aleksandar Vučić i Marko Đurić i dalje pričaju da je to južna srpska pokrajina što pomalo deluje smešno imajući u vidu da je tu, po njima, južnu srpsku pokrajinu priznalo već više od stotinu zemlja. Kosovo nije moglo, niti može bez pomoći Beograda da postane posebna država. Briselskim sporazumima Beograd se, faktički, odrekao svoje južne pokrajine.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG