U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o sporazumu između Beograda i Prištine koji je prošlog petka parafiran u Briselu. Sagovornici su bili Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku iz Beograda, i Iljir Deda, direktor Instituta za politička istraživanja iz Prištine.
Bilo je reči o tome da li sporazum nudi kosovskim Srbima više ili manje od Ahtisarijevog plana, da li vodi ka etničkoj podeli Kosova, u kojoj meri će zajednica srpskih opština biti samostalna u odnosu na centralnu vlast u Prištini, ima li ta zajednica neke elemente Republike Srpske, da li se u odnosima Srbije i Kosova uspostavlja model dve Nemačke, da li se ukidaju takozvane paralelne strukture na severu Kosova, da li je briselskim sporazumom Srbija indirektno priznala nezavisnost Kosova i šta će se desiti ako Srbi sa severa Kosova odbace sporazum.
Vladimir Todorić: Ovaj sporazum nije više od Ahtisarijevg plana jer ne predviđa nove nadležnosti na nivou opština, a zajednica srpskih opština nema nikakve nadležnosti van onih koje imaju opštine. Po meni je ovo samo šminkanje Ahtisarijevog plana koji je već predviđao poseban status za srpsku zajednicu na severu Kosova. Zajednica srpskih opština neće imati izvršna ovlašćenja, niti će imati svoje izvorne nadležnosti, već neke nadležnosti u pravosuđu u smislu nekih sudskih panela. Čak ni postavljanje komandira policije nije na nivou zajednice, nego na nivou opština. Premijer Dačić je rekao da će zajednica imati svoju imovinu, ali to je ne razlikuje od bilo koje druge nevladine organizacije ili udruženja. Srbija je tražila da zajednica ima izvršna ovlaćenja, ali to nije ostvareno.
Iljir Deda: Ovaj sporazum nema veze sa Ahtisarijevim planom. Ovo je kraj izgradnje Kosova kao multietničkog društva i početak Kosova koje će funkcionisati po etničkom principu. Sporazum omogućava potpunu institucionalnu segregaciju Srba sem u centralnim institucijama gde će njihovi predstavnici sedeti zajedno sa pripadnicima ostalih političkih partija sa Kosova. Srbi će u potpunosti sami upravljati sobom. Moram reći da je ovo poraz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država i njihovih napora da se na Kosovu sagradi multietničko društvo.
Iljir Deda: On cementira etničku podelu Kosova i u njegovoj primeni biće velikih problema.
Vladimir Todorić: Potrebne su neke garancije za etničke zajednice jer, ukoliko bi sve bilo u redu i ukoliko ne bi bila etničkih podela, onda se Kosovo ne bi ni odvajalo od Srbije 2008. Da budemo iskreni, da nije bilo etničkog sukoba, Kosovo bi i dalje bilo u Srbiji. Bojim se da bi maksimalna funkcionalnost Kosova značila da tamo nema Srba i da oni ne mogu da imaju svoja institucionalna prava, čak ni ona koja im nudi Ahtisarijev plan.
Vladimir Todorić: Implicitno da. Čim potpisujete međunarodni sporazum - to jeste priznanje, iako se ovde tvrdi da je to u skladu sa nekim ustavnim zakonom. Mislim da je srpska javnost bila dosta dugo pripremana za to od strane onih koji su vodili pregovore. Relativizovali su ustav, odnosno njegovu preambulu, govorili su da ne možemo živeti samo po ustavu, već moramo gledati ono što je realni život.
Iljir Deda: Zajednica će dobiti pravne garancije i od Kosova i od Srbije. U sporazumu se kaže da će pravne garancije biti predviđene zakonom, tu se misli na Kosovo, i ustavnim zakonom, tu se misli na Srbiju, pošto na Kosovu ne postoji mogućnost da se usvoji nekakav ustavni zakon. Zajednica će imati punu nadležnost u ekonomiji, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i u urbanom i ruralnom planiranju. Ona se uspostavlja kao zasebno telo, koje će predstavljati kosovske Srbe u centralnim institucijama. Pravi se pravni presedan stvaranjem regiona od četiri opštine na severu. Policijski komandant na severu Kosova bira se dogovorom zajednice i četiri gradonačelnika na severu. Formira se panel apelacionog suda koji će se baviti samo opštinama gde su kosovski Srbi u većini. Sve je to u potpunoj koliziji sa postojećim kosovskim ustavom. Postoji rizik da u narednim godinama dođe do potpune institucionalne podeljenosti Kosova i veoma jake posebnosti srpskih institucija na Kosovu. Do sada to nije bilo tako. Do sada smo imali dva nivoa uprave na Kosovu - centralni i lokalni, a sada se stvara i treći nivo.
Vladimir Todorić: Nema trećeg nivoa vlasti, mada ja ništa ne bih imao protiv toga. Nema nikakvih izbora za zajednicu srpskih opština, ona neće imati direktno izabranog predsednika, niti premijera. Zajednica neće imati nikakva drugačija ovlašćenja od onih koja imaju opštine. Ona služi kao neki poštanski sandučić. A što se tiče ustava, ako kosovska strana insistira na doslednom poštovanju svog ustava, onda to isto može da radi i Srbija, pa onda neće biti nikakvog sporazuma. Niti će Srbija dobiti datum za početak pregovora, niti će Kosovo dobiti sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ako se budemo doslovno držali oba ustava, ostaćemo tu gde smo - ukopani u balkanskom blatu.
Vladimir Todorić: Ma ne. Paralela sa Republikom Srpskom je prilično paušalna. Republika Srpska je entitet koji je priznat međunarodnim sporazumom, koji ima direktne izbore, obuhvata 49 posto teritorije Bosne i Hercegovine, ima dva miliona stanovnika i samoodrživu ekonomiju, dok je sever Kosova teritorija od 40.000 stanovnika, što je polovina jedne veće beogradske ulice, a zajednica srpskih opština se sastoji od samo četiri opštine i imaće organe koji neće biti direktno birani.
Iljir Deda: Ja mislim da je bosnizacija Kosova veoma moguća. U briselskom sporazumu ima elemenata koji su možda i gori od Dejtonskog sporazuma koji je napravljen 1995.godine, a to su dvojne garancije za zajednicu srpskih opština, koje sam već pomenuo. Iako se kaže da zajednica funkcioniše u okviru kosovskih zakona, njenu legalnost garantuje i srpski ustavni zakon. Mislim da je to jedinstven slučaj na Balkanu i bojim se da će to stvarati velike problema u funkcionisanju ove zajednice. Zajednica srpskih opština nije isto što i kosovska asocijacija opština koja je registrovana kao nevladina organizacija i nema nikakvih ovlašćenja. Ovo je jedno potpuno drugačije telo. Kosovo je napravilo veliki ustupak, a za uzvrat nije dobilo mogućnost bržeg integrisanja u međunarodne organizacije. To je ovde primljeno sa velikim razočarenjem.
Vladimir Todorić: Srbija ni do sada nije mogla da direktno blokira Kosovo već je to činilo pet zemalja Evropske unije koje nisu priznale Kosovo. One to nisu radile zbog toga što vole Srbiju nego zbog sopstvenih briga oko separatizma njihovih manjina. Međutim, sada bi te zemlje mogle da protumače taj stav kao znak da Srbija više ne smatra nezavisnost Kosova kao jednostrano proglašenje, pa bi onda mogle da pristupe uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Kosovom. Neke zemlje, kao Rumunija, najavile su priznanje Kosova, a druge, poput Kipra, kažu da ga neće priznati, makar ga i sama Srbija priznala. Hteo bih još samo da kažem da sudbina Kosova kao multietničkog društva ne zavisi ni od kakvog sporazuma, već od uspostavljanja poverenja između dva naroda koja tamo žive, a do sada ni sa jedne ni sa druge strane nije bilo dovoljno napora da dođe do pomirenja i da se uspostave dobri susedski odnosi.
Postoji mnogo toga što i Priština i Severna Mitrovica mogu da učine da se uspostave odnosi poverenja, ali za to je, bojim se, potrebna jedna nova generacija političara u Prištini koja ne vuče svoj legitimitet iz 1999. godine, odnosno iz vremena sukoba. Treba da dođu ljudi koji zasnivaju svoj legitimitet na viziji budućnosti. Bitno je kako će se razvijati stvari na Kosovu - da li će doći do jačanja nacionalizma i onih političkih opcija koje su za ujedinjenje sa Albanijom, što bi kod kosovskih Srba stvorilo otpor prema integraciji u kosovski politički sistem. Ukoliko dođu na vlast partije poput Samoopredeljenja Albina Kutija, to neće ohrabriti Srbe da učestvuju u kosovskom političkom sistemu. Ako na vlasti budu oni koji se zalažu za građansku opciju, onda će sigurno ojačati saradnja između Srba i Albanaca na Kosovu.
Iljir Deda: Nije samo sporazum taj koji će uspostaviti poverenje, a ovaj papir definitivno ne uspostavlja puno poverenje. Normalizacija nije samo papir od 15 tačaka nego pre svega drugačija klima i retorika i u Prištini i u Beogradu. Poverenje će se izgraditi kada dođe do promene političke elite i u Srbiji i na Kosovu, jer su te elite slične. Poverenje se može izgraditi samo novom politikom i s novim ljudima. Moja najveća zamerka Briselu je što nije vodio računa o tome kakva je retorika nosilaca dijaloga Beograd-Priština koji je počeo pre tri godine. Njihova retorika je pothranjivala nepoverenje i tvrde stavove. Na žalost, to Briselu nije bilo važno i zbog toga ovaj proces pregovaranja nije stvorio klimu poverenja među Albancima i Srbima.
Vladimir Todorić: On to eksplicitno ne predviđa, ali mislim da ne ostavlja prostor za bilo kakvu nedoumicu oko toga da li će one biti ukinute ili ne.
Iljir Deda: Sporazum u stvari predviđa uključivanje tih struktura u kosovski sistem. Isto važi i za pravosuđe. To znači da nije došlo do povlačenja srpskih bezbednosnih struktura kao što je bilo traženo, već će one biti uključene u kosovski sistem.
Vladimir Todorić: Ne znam. Mislim da je to jedna isforsirana analogija koju je još 2007. godine predložio nemački diplomata Volfgang Išinger, kada je bio predstavnik Evropske unije u pregovorima o statusu Kosova. U tom modelu se radilo o jednom narodu i dve ideologije, a ovde je to potpuno drugačije, ovde su dva naroda - Srbi i Albanci. Inače, taj sporazum između dve Nemačke pratila je rezolucija parlamenta Zapadne Nemačke koja je govorila da, bez obzira na sporazum, Zapadna Nemačka smatra Istočnu svojom teritorijom i učiniće sve da je vrati u maticu, što je i ostvareno nakon pada Berlinskog zida. Mislim da povodom ovog sporazuma u srpskom parlamentu neće biti izražene nikakave teritorijalne pretenzije.
Iljir Deda: Ni ja ne vidim paralelu sa modelom dve Nemačke. Taj sporazum je bio jasniji što se tiče međunarodnog subjektiviteta obe Nemačke. Jedna od tačaka sporazuma bila je da obe zemlje postaju članice Ujedinjenih nacija. Kosovo je želelo da to postigne tačkom 14 koja je trebalo da glasi da nijedna strana neće blokirati drugu prilikom učlanjivanja u međunarodne organizacije što bi značilo prijem Kosova u Ujedinjene nacije i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju. Srpska strana to nije prihvatila i ta tačka je preformulisana. Međutim, pošto je briselskim sporazumom došlo do priznanja pravne posebnosti Kosova i kosovskih zakona, mislim da to eventualno može poslužiti Kosovu za još jednu rundu međunarodnih priznanja. Nama je to preko potrebno jer je međunarodni legitimitet Kosova pod velikim znakom pitanja. Za polovinu država Kosovo je nezavisna država, a za drugu polovinu nije. Kosovske reprezentacije ne mogu učestvovati pod zastavom Kosova ni na jednom regionalnom ili međunarodnom takmičenju. Naši sportisti se takmiče pod zastavama drugih država, najviše Albanije. Sve to frustrira ljude na Kosovu.
Vladimir Todorić: Srbija nije eksplicitno priznala Kosovo niti je s njim uspostavila diplomatske odnose, ali se u sporazumu, koji je parafiran, spominju pravni sistem Kosova i ustav Kosova. Ukoliko potpišete takav sporazum sa vladom Kosova i ukoliko priznajete njihov ustav i zakon kao relevantan pravni izvor za tumačenje tog sporazuma, treće strane imaju pravo da to posmatraju kao priznanje Kosova. Biće veoma zanimljivo videti kako će pet zamalja koje nisu priznale Kosovo da tumače ovaj sporazum.
Iljir Deda: Srbija je priznala teritorijalni integritet Kosova sporazumom o granicama iz decembra 2011. godine. To je bio prvi korak, a drugi je priznanje Kosova kao posebanog pravnog subjekta, što se čini sadašnjim briselskim sporazumom. To, naravno, nije eksplicitno priznanje nezavisnosti Kosova. Pošto naši lideri samouvereno izjavljuju da je Kosovo priznato od strane Srbije, ja bih im savetovao da odmah apliciraju za članstvo u Ujedinjenim nacijama i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnjnu, pa da vidimo da li je to tako. Posle svake runde razgovora mi smo imali izjave o priznanju, a istina je da su priznate granice i pravni suverenitet Kosova.
Vladimir Todorić: Zavisi šta podrazumevamo pod normalizacijom. To je još jedna od igrarija rečima koju koristi Brisel. Te nisu pregovori nego je dijalog, te ne razgovaraju Srbija i Kosovo nego Beograd i Priština, te nije priznanje nego je normalizacija. Normalizacija nije pravni termin. Ukoliko se pod njom podrazumeva prekid neprijateljstva - to već odavno imamo, ukoliko je to integracija severa Kosova u kosovski politički sistem - to se sada polako dešava. Sve zavisi od implementacije briselskog sporazuma i da li će Beograd imati dovoljno legitimiteta da uveri kosovske Srbe da je ovaj sporazum u njihovom interesu.
Iljir Deda: Ovo nije sporazum o normalizaciji, već o integraciji severa Kosova u sistem Kosova i o obavezi dve strane da se ne blokiraju u daljim evrointegracijama. Sporazum o normalizaciji bi bio potpuno drugačije napisan i predvideo bi kako bi institucionalno i funkcionalno ta normalizacija izgledala. Mnogi u Prištini su očekivali takav sporazum, a ne ovo što smo dobili.
Vladimir Todorić: Ne znam da li će biti referenduma. Ne verujem da postoji kapacitet za tako nešto. Oni sigurno nisu oduševljeni sporazumom. Oni smatraju da treba da budu građani Srbije, a ne Kosova i ne žele da priznaju autoritet Prištine. Imaju osećaj da ih Beograd prisiljava da to prihvate da bi Srbija mogla nastaviti put ka Evropskoj uniji od čega oni nemaju ništa. Nejasno je kako će ih ubediti u tako nešto jer bi oni mogli da odgovore: “Kako bi bilo da vi iz Beograda dođete da živite na Kosovu i lično iskusite to što tražite od nas“. Treba ipak sačekati i videti kako će sve to ići i kako vlada Srbije namerava da ih ubedi. Ja mislim da je taj problem čak i teži nego što su bili ovi pregovori u Briselu. Inače, za uspostavljanje poverenja najbolje bi bilo da kosovski privrednici poput Bedžeta Pacolija nađu ekonomski interes da investiraju na severu Kosova, da se napravi nešto zajedničko, da Srbi i Albanci zajedno privređuju, da u tome nađu zajednički interes, da jedni drugima budu kolege.
Iljir Deda: Srbi sa severa nemaju mogućnost odluke o tome. Predsednici opština na severu Kosova dali su sebi ulogu koja njima ne pripada. Oni na kraju krajeva moraju izvršavati zaključke srpske vlade. Sve zavisi od toga da li će Srbija da iskoristi svoj kapacitet da ubedi kosovske Srbe na severu da krenu u implementaciju ovog sporazuma. Srbija za to ima mehanizme. Nigde na Balkanu ne postoje opštine koje mogu vladi reći ne, a, ako to urade, onda postoje konsekvence za one koji neće da se povinuju odlukama. Zato mislim da je pitanje da li će oni prihvatiti sporazum - preforsirano.
Bilo je reči o tome da li sporazum nudi kosovskim Srbima više ili manje od Ahtisarijevog plana, da li vodi ka etničkoj podeli Kosova, u kojoj meri će zajednica srpskih opština biti samostalna u odnosu na centralnu vlast u Prištini, ima li ta zajednica neke elemente Republike Srpske, da li se u odnosima Srbije i Kosova uspostavlja model dve Nemačke, da li se ukidaju takozvane paralelne strukture na severu Kosova, da li je briselskim sporazumom Srbija indirektno priznala nezavisnost Kosova i šta će se desiti ako Srbi sa severa Kosova odbace sporazum.
Omer Karabeg: Da li dogovor, koji je postignut u Briselu, nudi Srbima sa Kosova više ili manje od Ahtisarijevog plana, ili je to u stvari ono što je bilo predviđeno tim planom?
Po meni je ovo samo šminkanje Ahtisarijevog plana koji je već predviđao poseban status za srpsku zajednicu na severu Kosova.
Iljir Deda: Ovaj sporazum nema veze sa Ahtisarijevim planom. Ovo je kraj izgradnje Kosova kao multietničkog društva i početak Kosova koje će funkcionisati po etničkom principu. Sporazum omogućava potpunu institucionalnu segregaciju Srba sem u centralnim institucijama gde će njihovi predstavnici sedeti zajedno sa pripadnicima ostalih političkih partija sa Kosova. Srbi će u potpunosti sami upravljati sobom. Moram reći da je ovo poraz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država i njihovih napora da se na Kosovu sagradi multietničko društvo.
Omer Karabeg: Mislite li da sporazum vodi ka etničkoj podeli Kosova?
Iljir Deda: On cementira etničku podelu Kosova i u njegovoj primeni biće velikih problema.
Ovaj sporazum cementira etničku podelu Kosova i u njegovoj primeni biće velikih problema.
Omer Karabeg: Da li je ovim sporazumom Srbija praktično priznala ustav i zakone Kosova?
Vladimir Todorić: Implicitno da. Čim potpisujete međunarodni sporazum - to jeste priznanje, iako se ovde tvrdi da je to u skladu sa nekim ustavnim zakonom. Mislim da je srpska javnost bila dosta dugo pripremana za to od strane onih koji su vodili pregovore. Relativizovali su ustav, odnosno njegovu preambulu, govorili su da ne možemo živeti samo po ustavu, već moramo gledati ono što je realni život.
Omer Karabeg: U kojoj meri će zajednica srpskih opština biti samostalna u odnosu na centralnu vlast u Prištini?
Iljir Deda: Zajednica će dobiti pravne garancije i od Kosova i od Srbije. U sporazumu se kaže da će pravne garancije biti predviđene zakonom, tu se misli na Kosovo, i ustavnim zakonom, tu se misli na Srbiju, pošto na Kosovu ne postoji mogućnost da se usvoji nekakav ustavni zakon. Zajednica će imati punu nadležnost u ekonomiji, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i u urbanom i ruralnom planiranju. Ona se uspostavlja kao zasebno telo, koje će predstavljati kosovske Srbe u centralnim institucijama. Pravi se pravni presedan stvaranjem regiona od četiri opštine na severu. Policijski komandant na severu Kosova bira se dogovorom zajednice i četiri gradonačelnika na severu. Formira se panel apelacionog suda koji će se baviti samo opštinama gde su kosovski Srbi u većini. Sve je to u potpunoj koliziji sa postojećim kosovskim ustavom. Postoji rizik da u narednim godinama dođe do potpune institucionalne podeljenosti Kosova i veoma jake posebnosti srpskih institucija na Kosovu. Do sada to nije bilo tako. Do sada smo imali dva nivoa uprave na Kosovu - centralni i lokalni, a sada se stvara i treći nivo.
Vladimir Todorić: Nema trećeg nivoa vlasti, mada ja ništa ne bih imao protiv toga. Nema nikakvih izbora za zajednicu srpskih opština, ona neće imati direktno izabranog predsednika, niti premijera. Zajednica neće imati nikakva drugačija ovlašćenja od onih koja imaju opštine. Ona služi kao neki poštanski sandučić. A što se tiče ustava, ako kosovska strana insistira na doslednom poštovanju svog ustava, onda to isto može da radi i Srbija, pa onda neće biti nikakvog sporazuma. Niti će Srbija dobiti datum za početak pregovora, niti će Kosovo dobiti sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ako se budemo doslovno držali oba ustava, ostaćemo tu gde smo - ukopani u balkanskom blatu.
Omer Karabeg: Ima li zajednica srpskih opština elemente Republike Srpske?
Vladimir Todorić: Ma ne. Paralela sa Republikom Srpskom je prilično paušalna. Republika Srpska je entitet koji je priznat međunarodnim sporazumom, koji ima direktne izbore, obuhvata 49 posto teritorije Bosne i Hercegovine, ima dva miliona stanovnika i samoodrživu ekonomiju, dok je sever Kosova teritorija od 40.000 stanovnika, što je polovina jedne veće beogradske ulice, a zajednica srpskih opština se sastoji od samo četiri opštine i imaće organe koji neće biti direktno birani.
Ja mislim da je bosnizacija Kosova veoma moguća.
Omer Karabeg: Kako tumačite stav u sporazumu da nijedna strana neće blokirati napredak druge ka Evropskoj uniji? Šta to znači za Kosovo, a šta za Srbiju?
Sudbina Kosova kao multietničkog društva ne zavisi ni od kakvog sporazuma, već od uspostavljanja poverenja između dva naroda.
Postoji mnogo toga što i Priština i Severna Mitrovica mogu da učine da se uspostave odnosi poverenja, ali za to je, bojim se, potrebna jedna nova generacija političara u Prištini koja ne vuče svoj legitimitet iz 1999. godine, odnosno iz vremena sukoba. Treba da dođu ljudi koji zasnivaju svoj legitimitet na viziji budućnosti. Bitno je kako će se razvijati stvari na Kosovu - da li će doći do jačanja nacionalizma i onih političkih opcija koje su za ujedinjenje sa Albanijom, što bi kod kosovskih Srba stvorilo otpor prema integraciji u kosovski politički sistem. Ukoliko dođu na vlast partije poput Samoopredeljenja Albina Kutija, to neće ohrabriti Srbe da učestvuju u kosovskom političkom sistemu. Ako na vlasti budu oni koji se zalažu za građansku opciju, onda će sigurno ojačati saradnja između Srba i Albanaca na Kosovu.
Omer Karabeg: Da li ovaj sporazum postavlja osnove za uspostavljanje poverenja između albanske i srpske zajednice?
Iljir Deda: Nije samo sporazum taj koji će uspostaviti poverenje, a ovaj papir definitivno ne uspostavlja puno poverenje. Normalizacija nije samo papir od 15 tačaka nego pre svega drugačija klima i retorika i u Prištini i u Beogradu. Poverenje će se izgraditi kada dođe do promene političke elite i u Srbiji i na Kosovu, jer su te elite slične. Poverenje se može izgraditi samo novom politikom i s novim ljudima. Moja najveća zamerka Briselu je što nije vodio računa o tome kakva je retorika nosilaca dijaloga Beograd-Priština koji je počeo pre tri godine. Njihova retorika je pothranjivala nepoverenje i tvrde stavove. Na žalost, to Briselu nije bilo važno i zbog toga ovaj proces pregovaranja nije stvorio klimu poverenja među Albancima i Srbima.
Omer Karabeg: Da li briselski sporazum podrazumeva ukidnje srpskih paralelnih struktura na severu Kosova?
Vladimir Todorić: On to eksplicitno ne predviđa, ali mislim da ne ostavlja prostor za bilo kakvu nedoumicu oko toga da li će one biti ukinute ili ne.
Nije došlo do povlačenja srpskih bezbednosnih struktura kao što je bilo traženo, već će one biti uključene u kosovski sistem.
Omer Karabeg: Može li se reći da se u odnosima Srbije i Kosova uspostavlja takozvani model dve Nemačke koji podrazumeva saradnju u svim oblastima bez međusobnog priznanja dve države?
Vladimir Todorić: Ne znam. Mislim da je to jedna isforsirana analogija koju je još 2007. godine predložio nemački diplomata Volfgang Išinger, kada je bio predstavnik Evropske unije u pregovorima o statusu Kosova. U tom modelu se radilo o jednom narodu i dve ideologije, a ovde je to potpuno drugačije, ovde su dva naroda - Srbi i Albanci. Inače, taj sporazum između dve Nemačke pratila je rezolucija parlamenta Zapadne Nemačke koja je govorila da, bez obzira na sporazum, Zapadna Nemačka smatra Istočnu svojom teritorijom i učiniće sve da je vrati u maticu, što je i ostvareno nakon pada Berlinskog zida. Mislim da povodom ovog sporazuma u srpskom parlamentu neće biti izražene nikakave teritorijalne pretenzije.
Iljir Deda: Ni ja ne vidim paralelu sa modelom dve Nemačke. Taj sporazum je bio jasniji što se tiče međunarodnog subjektiviteta obe Nemačke. Jedna od tačaka sporazuma bila je da obe zemlje postaju članice Ujedinjenih nacija. Kosovo je želelo da to postigne tačkom 14 koja je trebalo da glasi da nijedna strana neće blokirati drugu prilikom učlanjivanja u međunarodne organizacije što bi značilo prijem Kosova u Ujedinjene nacije i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju. Srpska strana to nije prihvatila i ta tačka je preformulisana. Međutim, pošto je briselskim sporazumom došlo do priznanja pravne posebnosti Kosova i kosovskih zakona, mislim da to eventualno može poslužiti Kosovu za još jednu rundu međunarodnih priznanja. Nama je to preko potrebno jer je međunarodni legitimitet Kosova pod velikim znakom pitanja. Za polovinu država Kosovo je nezavisna država, a za drugu polovinu nije. Kosovske reprezentacije ne mogu učestvovati pod zastavom Kosova ni na jednom regionalnom ili međunarodnom takmičenju. Naši sportisti se takmiče pod zastavama drugih država, najviše Albanije. Sve to frustrira ljude na Kosovu.
Omer Karabeg: Hašim Tači tvrdi da briselski dogovor garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, dok Aleksandar Vučić kaže da su to izmišljotine i da Srbija ovim sporazumom nije priznala nezavisnost Kosova. Gde je istina?
Ukoliko potpišete takav sporazum sa vladom Kosova i ukoliko priznajete njihov ustav i zakon, treće strane imaju pravo da to posmatraju kao priznanje Kosova
Iljir Deda: Srbija je priznala teritorijalni integritet Kosova sporazumom o granicama iz decembra 2011. godine. To je bio prvi korak, a drugi je priznanje Kosova kao posebanog pravnog subjekta, što se čini sadašnjim briselskim sporazumom. To, naravno, nije eksplicitno priznanje nezavisnosti Kosova. Pošto naši lideri samouvereno izjavljuju da je Kosovo priznato od strane Srbije, ja bih im savetovao da odmah apliciraju za članstvo u Ujedinjenim nacijama i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnjnu, pa da vidimo da li je to tako. Posle svake runde razgovora mi smo imali izjave o priznanju, a istina je da su priznate granice i pravni suverenitet Kosova.
Omer Karabeg: Da li ovaj sporazum vodi ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine?
Vladimir Todorić: Zavisi šta podrazumevamo pod normalizacijom. To je još jedna od igrarija rečima koju koristi Brisel. Te nisu pregovori nego je dijalog, te ne razgovaraju Srbija i Kosovo nego Beograd i Priština, te nije priznanje nego je normalizacija. Normalizacija nije pravni termin. Ukoliko se pod njom podrazumeva prekid neprijateljstva - to već odavno imamo, ukoliko je to integracija severa Kosova u kosovski politički sistem - to se sada polako dešava. Sve zavisi od implementacije briselskog sporazuma i da li će Beograd imati dovoljno legitimiteta da uveri kosovske Srbe da je ovaj sporazum u njihovom interesu.
Iljir Deda: Ovo nije sporazum o normalizaciji, već o integraciji severa Kosova u sistem Kosova i o obavezi dve strane da se ne blokiraju u daljim evrointegracijama. Sporazum o normalizaciji bi bio potpuno drugačije napisan i predvideo bi kako bi institucionalno i funkcionalno ta normalizacija izgledala. Mnogi u Prištini su očekivali takav sporazum, a ne ovo što smo dobili.
Omer Karabeg: Srbi sa severa Kosova najavljuju da neće prihvatiti briselski sporazum. Šta ako ga oni odbace na referendumu?
Vladimir Todorić: Ne znam da li će biti referenduma. Ne verujem da postoji kapacitet za tako nešto. Oni sigurno nisu oduševljeni sporazumom. Oni smatraju da treba da budu građani Srbije, a ne Kosova i ne žele da priznaju autoritet Prištine. Imaju osećaj da ih Beograd prisiljava da to prihvate da bi Srbija mogla nastaviti put ka Evropskoj uniji od čega oni nemaju ništa. Nejasno je kako će ih ubediti u tako nešto jer bi oni mogli da odgovore: “Kako bi bilo da vi iz Beograda dođete da živite na Kosovu i lično iskusite to što tražite od nas“. Treba ipak sačekati i videti kako će sve to ići i kako vlada Srbije namerava da ih ubedi. Ja mislim da je taj problem čak i teži nego što su bili ovi pregovori u Briselu. Inače, za uspostavljanje poverenja najbolje bi bilo da kosovski privrednici poput Bedžeta Pacolija nađu ekonomski interes da investiraju na severu Kosova, da se napravi nešto zajedničko, da Srbi i Albanci zajedno privređuju, da u tome nađu zajednički interes, da jedni drugima budu kolege.
Iljir Deda: Srbi sa severa nemaju mogućnost odluke o tome. Predsednici opština na severu Kosova dali su sebi ulogu koja njima ne pripada. Oni na kraju krajeva moraju izvršavati zaključke srpske vlade. Sve zavisi od toga da li će Srbija da iskoristi svoj kapacitet da ubedi kosovske Srbe na severu da krenu u implementaciju ovog sporazuma. Srbija za to ima mehanizme. Nigde na Balkanu ne postoje opštine koje mogu vladi reći ne, a, ako to urade, onda postoje konsekvence za one koji neće da se povinuju odlukama. Zato mislim da je pitanje da li će oni prihvatiti sporazum - preforsirano.
