Dostupni linkovi

logo-print
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o promenama u politici Srbije prema susedima. Sagovornici su bili Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, i Vehid Šehić, predsednik Foruma građana Tuzle. Šehić i Popov su koopredsednici Igmanske inicijative, pokreta koji okuplja 140 nevladinih organizacija iz regiona i koji radi na pomirenju i normalizaciji odnosa među državama bivše Jugoslavije.

Bilo je reči o tome šta je nateralo Vučića, Dačića i Nikolića da naprave zaokret u politici prema susedima, zašto je Bakir Izetbegović rekao da državni vrh Srbije zaslužuje podršku, kako je Nikolić korigovao svoj odnos prema Bosni i Hercegovini, kako je nova vlast u Srbiji okrenula leđa Miloradu Dodiku, da li promenjen odnos prema Dodiku podrazumeva i promenu politike prema Republici Srpskoj, da li je konačno pokopana ideja - koja je dosta raširena u nacionalističkim krugovima u Srbiji - da bi Republika Srpska trebalo da bude kompenzacija za gubitak Kosova, zašto je vlada naprednjaka i socijalista ukinula Ministarstvo za dijasporu i kakav će biti odnos te vlade prema srpskoj manjini u susednim državama.

Omer Karabeg: Sadašnja vlast u Beogradu počela je svoj mandat potezima koji su pogoršali odnose sa susedima. Setimo se samo izjava predsednika Nikolića o tome da je Vukovar srpski grad i da nije bilo genocida u Srebrenici. Međutim, za manje od godinu dana situacija se iz osnova promenila. Od pre mesec-dva slušamo pomirljive izjave lidera Srbije, pozive na dijalog i saradnju. Kako je došlo to tog preokreta?

Mislim da je Aleksandar Vučić, koji je Nikolićev najbliži saradnik, uticao na njega da promeni vokabular koji je štetio odnosima sa susedima.

Aleksandar Popov: Kada je reč o odnosima Srbije sa susedima, treba imati u vidu sledeće: sve i da je Nikolić nakon što je izabran za predsednika vodio računa o svakoj svojoj reči, odnosi bi bili loši, jer su susedi bili podozrivi prema novoj garnituri u Srbiji zbog njihove uloge u devedesetim godinama. Nikolić je svojim izjavama koje je davao na početku mandata samo pojačao to podozrenje koje je imao pre svega Zagreb, ali i Sarajevo. Moralo je da prođe izvesno vreme da se lideri u regionu naviknu na novu vlast u Srbiji. S druge strane, i Nikoliću je trebalo vremena da shvati da više nije lider samo jedne stranke i da mora itekako da vodi računa o onome šta govori. Mislim da je Aleksandar Vučić, koji je Nikolićev najbliži saradnik, u tom pogledu odigrao ključnu ulogu. Uticao je na njega da promeni vokabular koji je štetio odnosima sa susedima.

Vehid Šehić: Nisam od onih koji će takve stvari dočekati na nož. Naravno da se uvijek postavlja pitanje vjerodostojnosti takvih naglih promjena, ali ja mislim da su svi svjesni da je regionalna saradnja neminovna. Mislim da postoji i pritisak iz međunarodnih centara moći, koji od lidera u regionu traže da izbjegavaju retoriku koja će zaustavljati procese približavanja, naročito ove tri države - Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje su vezane Dejtonskim sporazumom. Očekujem da će u narednom periodu lideri te tri države, ali ne samo oni nego i drugi zvaničnici u regionu, voditi računa o onome što govore. Nisu bile problem samo izjave Nikolića, sjetimo se izjava Vuka Jeremića, bivšeg ministra vanjskih poslova Srbije, koje su u Bosni i Hercegovini bile veoma loše primljene. Međutim, moram biti iskren, ni kod nas u Bosni i Hercegovini ne postoji spremnost da se suočimo sa činjenicama. I ovdje se pozitivne izjave koje dolaze od susjeda često dočekuju sa negativnim nabojem, što ide na ruku onima koji ne žele uspostavu dobrosusjedskih odnosa u regionu.

Omer Karabeg: Čini se da je ključ svega rešenost nove garniture da se što više približi Evropi, pa zbog toga želi da ima regionalnu politiku koja će biti pozdravljena u Evropskoj uniji?

Aleksandar Popov: Naravno. Vladajuća garnitura u Srbiji učinila je značajan korak prema Evropskoj uniji. Onim što su uradili u briselskim pregovorima sa Prištinom zakoračili su na put koji ne podrazumeva samo rešavanje teškog kosovskog problema već i svega onoga što traži Evropska unija. A ona posebno zahteva dobru regionalnu saradnju. Zbog toga je sasvim logično što su nakon promene politike prema Kosovu intenzivirane posete susednim državama i što su se čule izjave koje otvaraju perspektivu da se nastavi proces normalizacije, koji je bio naglo prekinut nakon srpskih izbora prošle godine u maju.

Omer Karabeg: Verujete li da Nikolić postepeno koriguje svoj odnos prema Bosni i Hercegovini? On je nedavno Srbe u Bosni nazvao Bosancima i rekao da kleči i traži pomilovanje zbog zločina koji je počinjen u Srebrenici. Istina, on nije rekao genocid, ali je uputio izvinjenje.

To što je Tomislav Nikolić upotrebio riječ Bosanac dočekano je na nož u jednom dijelu BiH, ali u regionalnom smislu mi stvarno jesmo Bosanci i Hercegovci i od toga ne treba bježati.

Vehid Šehić: Sigurno da su takve izjave doprinos uspostavljanju dobrosusjedskih odnosa i da bude nadu da će konačno doći do istinskih prijateljskih odnosa među zemljama regiona. To što je Tomislav Nikolić upotrebio riječ Bosanac dočekano je na nož u jednom dijelu Bosne i Hercegovine, ali u regionalnom smislu mi stvarno jesmo Bosanci i Hercegovci i od toga ne treba bježati. To sigurno ni na koji način ne utiče na etničku pripadnost građana Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Verujete li da će Nikolić uskoro smoći snage da izgovori i tu reč genocid?

Aleksandar Popov: Taj problem je postojao i sa prošlom garniturom. Čini mi se da ni Boris Tadić nije upotrebio tu reč nego je rekao zločin. I u deklaraciji o Srebrenici, koju je usvojila skupština Srbije 2010. godine, nigde se ne pominje reč genocid, već se kaže da skupština najoštrije osuđuje zločin u Srebrenici na način utvrđen presudom Međunarodnog suda, a taj sud je, kao što znamo, utvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid. Mislim da će prilično teško bilo ko od zvaničnika Srbije u skorije vreme da izgovori reč genocid, mada mi iz civilnog sektora već godinama insistiramo da se stvari nazovu pravim imenom. Zbog toga nam je potreban otvoren razgovor o prošlosti. Iako je prošlo skoro dve decenije od završetka rata mi još uvek imamo niz otvorenih pitanja. Recimo, Hrvatska ulazi u Evropsku uniju, a još uvek nije rešeno pitanje njene granice sa Srbijom na Dunavu, nije zatvoreno pitanje suksecije, a da ne govorimo o problemu tužbe i protivtužbe između Hrvatske i Srbije. Teško ćemo sva ta i još mnoga druga pitanja rešiti dok političari istinito ne progovore o prošlosti i stvari nazovu pravim imenom.

Omer Karabeg: Član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Bakir Izetbegović, koji je do pre izvesnog vremena žestoko kritikovao Nikolića, nakon posete Beogradu i susreta sa Nikolićem rekao je da državni vrh Srbije zaslužuje podršku. Čak je i Željko Komšić, takođe član Predsedništva, koji je prethodno odbio da ide u Beograd na sastanak s Nikolićem, rekao da izjave koje stižu iz Srbije treba pozdraviti i otišao u Ankaru na trilateralni sastanak kome je prisustovao i Nikolić. Očekujete li da bi Nikolić uskoro mogao posetiti Sarajevo?

Vehid Šehić

Vehid Šehić

Vehid Šehić: Sigurno da očekujem. To što sada iz Sarajeva stižu drugačiji tonovi dokaz je da se bez direktnog kontakta i dijaloga malo šta pozitivno može napraviti. Može se komunicirati putem posrednika, putem izjava i saopštenja, ali to neće doprinijeti suštinskom poboljšanju odnosa. Ne vidim nikakvog razloga da predsjednik Srbije Nikolić ne posjeti Sarajevo. Sigurno je da će se u narednom periodu intenzivirati saradnja jer, ako ne možemo uspostaviti dobre odnose sa svojim prvim komšijama, kako možemo računati da ćemo biti integrisani u Evropsku uniju. Mi koji živimo u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori nemamo prepreka u komunikaciji, jer govorimo jednim jezikom koji ima četiri naziva, pa je prirodno i logično da imamo dobru saradnju.

Omer Karabeg: Nova garnitura u Srbiji ima potpuno drugačiji odnos prema Dodiku nego što je to imala prethodna vlast koju je predvodio Boris Tadić. Nema više grljenja i ljubljenja. Dodik se ne sastaje svaki čas sa zvaničnicima Srbije, a beogradski tabloid Kurir, blizak vlastima, u dva maha je optužio Dodika - povezao ga je sa švercom cigareta i sa nedavno uhapšenim narko-bosom Naserom Keljmendijem, što je Dodik ekspresno demantovao. Sve to govori o nekoj novoj atmosferi koja vlada u Beogradu, kada je reč o lideru Republike Srpske.

Mislim da je došlo do zahlađenja između vladajuće garniture u Srbiji i Milorada Dodika.

Aleksandar Popov: Mislim da se oseća jedan drugačiji odnos, da je došlo do zahlađenja između vladajuće garniture u Srbiji i Milorada Dodika. Dodik je bio najbliži sa Koštunicinom ekipom, ali nije ništa bilo drugačije ni u vreme vladavine demokrata, čemu je ton davao tadašnji ministar spoljnih poslova Jeremić koji je čak krajnje neprimereno učestvovao i u izbornoj kampanji Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata, tako da se Srbija preko svog zvaničnika direktno umešala u unutrašnje stvari druge zemlje. Mislim da je to jedan od razloga što prethodna vlast nije učinila nijedan ozbiljniji korak u pravcu normalizacije odnosa na relaciji Beograd - Sarajevo. Sve je ostalo na nivou simbolike, mada ni ona nije zanemarljiva. Ne treba zaboraviti da je u to vreme doneta deklaracija o Srebrenici, da se Tadić susreo sa Silajdžićem u Istambulu i da su nakon toga usledili sastanci sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine. To je bio nekakav početak otkravljivanja odnosa, ali on je bio praćen preterano srdačanom odnosom između Beograda i Banjaluke, što je smetalo normalizaciji odnosa sa Bosnom i Hercegovinom. Mislim da sada ti odnosi ulaze u normalniji tok, sem kada se desi nekakva omaška, pa zvaničnik Srbije izjednači Republiku Srpsku sa državom. Generalno gledano, mislim da se sada otvara perspektiva da se stvari postave na svoje mesto i da Srbija pomogne da se od Bosne i Hercegovine napravi funkcionalna država. Ovu šansu ne bi trebalo propustiti, jer je ovo poslednja šansa da se to uradi. Prethodna šansa je bio aprilski paket iz 2006. godine koji je na žalost propao, ali još ima nade da se od Bosne i Hercegovine napravi funkcionalna država, što bez pomoći njenih suseda sigurno neće ići.

Vehid Šehić: Sadašnja vlast u Srbiji sigurno ima drugačiji odnos prema Dodiku, što je rezultat njegovog učešća u predizbornoj kampanji u Srbiji na strani Tadića. Međutim, ja bih, kao građanin Bosne i Hercegovine, volio da Beograd ima dobre odnose u prvom redu sa Sarajevom kao glavnim gradom države, ali i sa Banjalukom. Disonantni tonovi ne vode ka normalizacije situacije u Bosni i Hercegovini. Ukoliko nisu dobri odnosi sa Banjalukom, neće biti dobri ni sa državom Bosnom i Hercegovinom, jer mnogi političari iz Republike Srpske participiraju kako u predsjedništvu, tako i u vijeću ministara, kao i u parlamentu Bosne i Hercegovine. Očekujem da i Zagreb, i Beograd, i Podgorica imaju prijateljski odnos prema čitavoj Bosni i Hercegovini uključujući i Sarajevo, i Tuzlu, i Banjaluku, i Mostar.

Omer Karabeg: Da li ova promena odnosa prema Dodiku podrazumeva da se Republika Srpska, rekao bih, ni u omaškama neće tretirati kao samostalna država, nego kao deo Bosne i Hercegovine.

Aleksandar Popov

Aleksandar Popov

Aleksandar Popov: Ovo pitanje treba posmatrati u kontekstu činjenice da je vlast u Srbiji konačno zagrizla najtvrđi orah, a to je da problem Kosova rešava u skladu sa kriterijumima koje je postavila Evropska unija. Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, mislim da su moguća dva scenarija. Jedan scenario, blizak onima koji smatraju da sporazum Beograda i Prištine znači definitivni gubitak Kosova, podrazumeva da se taj gubitak nadoknadi Republikom Srpskom. Drugi, a čini se da stvari idu u tom pravcu, polazi od shvatanja da Srbija nema snage da se suprodstavlja celom svetu i da mora da prihvati realnost. To je ova vlast pokazala na primeru Kosova, tako da očekujem da će njena politika prema Bosni i Hercegovini ići u pravcu stabilizacije te zemlje. Ona, kao što kaže moj kolega Šehić, treba da ima dobre odnose sa Banjalukom, ali ne na način kao što je to bilo do sada - preterano srdačni odnosi sa Banjalukom, a nikakvi sa Sarajevom. Ja mislim da će ova vlast primeniti realistički pristup i prema Bosni i Hercegovini, kao što je to uradila u slučaju Kosova, a to je da definitivno prihvati da je Bosna i Hercegovina međunarodno priznata, celovita država i da je u našem najboljem interesu da ona bude stabilna, a ne da se svaki čas pominje neki referendum i odvajanje Republike Srpske, uz namigivanje da bi ona eventualno jednog dana mogla da se ujedini sa Srbijom.

Omer Karabeg: Da li to znači da vi mislite da će ova nova vlast praktično pokopati ideju o Republici Srpskoj kao kompenzaciji za Kosovo?

Sudeći po onome kako su pristupili rešavanju problema Kosova, ja se nadam da će predstavnici ove vlasti imati hrabrosti da naprave i takav otklon prema BiH.

Aleksandar Popov: Ja sam rekao da su mogućna dva scenarija. Sudeći po onome kako su pristupili rešavanju problema Kosova, ja se nadam da će predstavnici ove vlasti imati hrabrosti da naprave i takav otklon prema Bosni i Hercegovini i da na delima pokažu da Srbija nema nikakve aspiracije prema Bosni i Hercegovini. Treba zaboraviti san o velikoj Srbiji kao i onaj o velikoj Albaniji ili bilo kojoj “velikoj“ državi na ovim prostorima. Konačno, svi smo na putu ka Evropskoj uniji, a tamo su granice mnogo manje značajne, nego što ih mi ovde doživljavamo.

Vehid Šehić: Smatram da će aspiracije prema Bosni i Hercegovini polako jenjavati, jer moramo biti svjesni da više nema promjene granica, to je zvanični stav Brisela. Baviti se time znači trošiti energiju na nešto što je neostvarivo. Ne vidim razloga zašto bi neko ulazio u avanturu i igrao se vatrom da bi ostvario nešto za šta ne može imati ničiju podršku. Želio bih da kažem još nešto. Mora se konačno shvatiti da su na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine, kako u Federaciji tako i u Republici Srpskoj, sva tri naroda - Bošnjaci, Hrvati i Srbi - ravnopravni. Niko nema ekskluzivno pravo da bilo koji dio ove države smatra svojom teritorijom. Ovdje se uvijek vodilo računa samo o teritoriji. Ratovi su se vodili radi teritorije, ne radi ljudi. Zato danas na maltene 60 posto teritorije Bosne i Hercegovine niko ne živi. Trebalo bi se konačno okrenuti čovjeku - pojedincu i vratiti mu dostojanstvo koje je izgubio u svim ovim nesrećama koje su nas zadesile. Ja se apsolutno ne želim baviti time da li neko iz Srbije ima aspracije prema Bosni i Hercegovini, uvijek će biti takvih pokušaja, ali to nije više realno.

Omer Karabeg: Zanimljivo je da nova vlast u Srbiji ima, ili se bar meni tako čini, drugačiji odnos prema manjinama od Tadićeve garniture. Ukinula je Ministarstvo za dijasporu i umesto toga otvorila kancelariju. Podpredsednik vlade, Aleksandar Vučić, prilikom nedavne posete Zagrebu nije se susreo sa predstavnicima Srba iz Hrvatske, što su do sada obavezno činili svi državnici Srbije kada su posećivali Hrvatsku. Da li to znači da nova vlast neće gledati na manjine kao na instrument nacionalne politike?

Aleksandar Popov: Potezi koje ste pomenuli ukazuju na mogućnost da se to i desi. Jer, ranije je bilo pokušaja manipulacije sa pripadnicima srpske nacije u okolnim državama. Setimo se samo da je pre dve godine uoči popisa stanovništva u Crnoj Gori Srbija vodila kampanja da se što više ljudi izjasne kao Srbi. U strategiji vlade Srbije za dijasporu, koju je pripremila prethodna vlast, traženo je da se Srbi u Hrvatskoj i Crnoj Gori tretiraju kao državotvorna nacija. To je izazvalo velike proteste u Zagrebu i Podgorici, pa je taj stav izbrisan. Mada se to od nje ne bi očekivalo, prethodna vlast je previše manipulisala sa dijasporom. Potezi sadašnje vlasti nagoveštavaju drugačiji pristup. Naravno da se mora voditi briga o Srbima koji žive u drugim zemljama, ali se oni ne smeju instrumentalizovati za dnevno-političke potrebe vladajućih garnitura u Srbiji.

Omer Karabeg: U zaključku, da li mislite da je u politici Srbije prema susedima došlo do istinskog zaokreta u pravcu pomirenja, ili je to samo trenutno poboljšanje da bi se Srbija predstavila u što boljem svetlu u očekivanju da dobije datum za početak pregovora o ulasku u Evripsku uniju?

Vehid Šehić: Mislim da je ipak došlo do istinskog preokreta u razmišljanju vladajućih političara u Srbiji, kada je u pitanju region. Oni koji su promijenili politiku moraju sada da povuku konkretne poteze kojima će se unaprediti saradnja u regionu. To je zadatak i lidera drugih zemalja regiona. Treba probuditi nadu u bolje sutra, da konačno prestanemo da živimo u strahu od toga šta će nam donijeti sutrašnji dan. Vjerujem da će političari u regionu shvatiti da smo mi mali i da samo ujedinjeni možemo ostvariti svoje interese u Evropi. Ja vjerujem da u svima nama još uvijek postoji neki osjećaj povezanosti, da ga rat nije ubio i da to treba da bude osnov na kome ćemo graditi bolju budućnost.

Aleksandar Popov: Ja mislim da je u politici Srbije prema susedima došlo do istinskog zaokreta i da je to nepovratan proces. Pri tome treba imati u vidu da je ova vlast nasledila mnoge probleme. Recimo, od 2006. godine, kada je Crna Gora proglasila nezavisnost, mi do dana današnjeg nismo normalizovali odnose sa tom zemljom. Ima poseta na raznim nivoima, ali mnoga otvorena pitanja nisu rešena. Na primer, pruga Beograd - Bar, koja povezuje Crnu Goru sa Evropom, rekonstruisana je samo u delu koji ide kroz Crnu Goru, dok je Srbija tu prugu u dobroj meri zapustila. Nije rešeno ni pitanje dvojnog državljanstva i niz drugih stvari. Verujem da će ova vlast, nakon simboličnih poteza koji otvaraju perspektivu bolje saradnje u regionu, preći i na konkretne stvari kako bismo od ovog regiona napravili jedno pristojno mesto za život.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG