Nacionalistički ispadi, fašističke pojave u regionu mnoge podsećaju na devedesete. U tom ambijentu netrpeljivosti i nacionalističke histerije pojavili su se mediji, koji su pokušali da se suprotstave ratnim i ratnohuškačkim idejama i procesima nudeći političku i kulturnu alternativu. Jedan od takvih je nedeljnik Nezavisni, koji je izlazio u Vojvodini kao i „Arkzin“, list koji je nastao kao otpor tim procesima u Hrvatskoj. Danas, dvadeset godina kasnije na kioscima u Hrvatskoj ponovo je dostupan „Arkzin“.
Iako se radi o jednokratnoj medijskoj akciji, antiratni list „Arkzin“ ponovo se pojavio u susednoj Hrvatskoj kao dodatak listovima „Novosti“, „Le Monde diplomatique“ i „Zarez“. Posebno izdanje je štampano i za Novi Sad. Tema je ista: vraćaju se devedesete.
Saradnik Multimedijalnog Instituta „Mi2“ Tomislav Medak govoreći o razlozima ponovnog štampanja „Arkzina“ kaže da se u Hrvatskoj opet naglašava jedinstveni poredak države, nacije i vere, i to izuzetno podseća na ideologiju devedesetih.
„Razmišljanje o „Arkzinu“ kao o jednom radikalno heterogenom projektu koji je pokušao naglasiti raznolikost društva koju je hrvatski državni vrh pokušao svesti pod jedne nacije, jednog jezika, jedne religije. To su bile devedesete. Ove godine Hrvatska prolazi kroz jednu obnovu nacionalizma, mržnje prema LGBT zajednici, prema Srbima i ćiriličnom pismu, kao i kroz hiperkatolicizam“, smatra on.
Jedan od urednika „Arkzina“ Dejan Kršić kaže da je situacija ipak drugačija u odnosu na devedesete.
„Situacija je bitno drugačija nego devedesetih. Problem je u tome da ne možemo jasno reći šta je drugačije danas. Nažalost nemamo ni jasnu sliku šta je bilo devedesetih, posebno je nemoguće uspostaviti konsenzus u širem društvu. Mislim da nam danas fali neki novi medij koji bi nam objasnio šta nam se događa, šta je ova konzervativna kontrarevolucija“, naglašava Kršić.
Jedan od retkih antiratnih glasova na medijskoj sceni devedesetih bio je list „Nezavisni“, koji je izlazio u Vojvodini. List je pokrenulo Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Predstavnik ovog udruženja Nedim Sejdinović kaže da je veliko pitanje zašto danas nemamo slične listove na tržištu.
„Danas nema ‘Arkzina’ i ‘Feral Tribunea’, ne izlaze ni ‘Nezavisni’, ni ‘Naša borba’. Iz sadašnje pozicije bilo bi dobro postaviti sebi pitanje, kako je to bilo moguće da su u tom periodu izlazili ti listovi, a danas više ne postoje?“
Filozof Boris Buden kaže da devedesetih mnogi su napadali te listove optužujući ih da ne neguju profesionalne standarde, međutim, postavlja se pitanje može li se boriti protiv retrogradnih pojava tako što poštujemo svaki segment profesionalnosti.
„Ta iluzija da se u komunikativnom javnom prostoru na profesionalan način mogu stvari promeniti na bolje, poginula je sa Đinđićem“, kaže Buden.
Dodao je da ne samo da su se devedesete godine vratile, nego su danas i puno opasnije.
Iako se radi o jednokratnoj medijskoj akciji, antiratni list „Arkzin“ ponovo se pojavio u susednoj Hrvatskoj kao dodatak listovima „Novosti“, „Le Monde diplomatique“ i „Zarez“. Posebno izdanje je štampano i za Novi Sad. Tema je ista: vraćaju se devedesete.
Saradnik Multimedijalnog Instituta „Mi2“ Tomislav Medak govoreći o razlozima ponovnog štampanja „Arkzina“ kaže da se u Hrvatskoj opet naglašava jedinstveni poredak države, nacije i vere, i to izuzetno podseća na ideologiju devedesetih.
„Razmišljanje o „Arkzinu“ kao o jednom radikalno heterogenom projektu koji je pokušao naglasiti raznolikost društva koju je hrvatski državni vrh pokušao svesti pod jedne nacije, jednog jezika, jedne religije. To su bile devedesete. Ove godine Hrvatska prolazi kroz jednu obnovu nacionalizma, mržnje prema LGBT zajednici, prema Srbima i ćiriličnom pismu, kao i kroz hiperkatolicizam“, smatra on.
Jedan od urednika „Arkzina“ Dejan Kršić kaže da je situacija ipak drugačija u odnosu na devedesete.
„Situacija je bitno drugačija nego devedesetih. Problem je u tome da ne možemo jasno reći šta je drugačije danas. Nažalost nemamo ni jasnu sliku šta je bilo devedesetih, posebno je nemoguće uspostaviti konsenzus u širem društvu. Mislim da nam danas fali neki novi medij koji bi nam objasnio šta nam se događa, šta je ova konzervativna kontrarevolucija“, naglašava Kršić.
Jedan od retkih antiratnih glasova na medijskoj sceni devedesetih bio je list „Nezavisni“, koji je izlazio u Vojvodini. List je pokrenulo Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Predstavnik ovog udruženja Nedim Sejdinović kaže da je veliko pitanje zašto danas nemamo slične listove na tržištu.
„Danas nema ‘Arkzina’ i ‘Feral Tribunea’, ne izlaze ni ‘Nezavisni’, ni ‘Naša borba’. Iz sadašnje pozicije bilo bi dobro postaviti sebi pitanje, kako je to bilo moguće da su u tom periodu izlazili ti listovi, a danas više ne postoje?“
Filozof Boris Buden kaže da devedesetih mnogi su napadali te listove optužujući ih da ne neguju profesionalne standarde, međutim, postavlja se pitanje može li se boriti protiv retrogradnih pojava tako što poštujemo svaki segment profesionalnosti.
„Ta iluzija da se u komunikativnom javnom prostoru na profesionalan način mogu stvari promeniti na bolje, poginula je sa Đinđićem“, kaže Buden.
Dodao je da ne samo da su se devedesete godine vratile, nego su danas i puno opasnije.
