Dostupni linkovi

logo-print

Šamari Vojvodini: Politički obračun ne jenjava


Sa protesta u Novom Sadu, 12. april 2013.

Sa protesta u Novom Sadu, 12. april 2013.

Ni novosadski miting koji je održan u petak, niti kampanja prikupljanja potpisa za rušenje vojvođanskog rukovodstva i ostavku premijera Bojana Pajtića, za sada, nisu pokolebali predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora. Bez obzira na pritisak kom je izložen Pastor je saopštio da neće raspisati prevremene pokrajinske izbore.

Umesto toga, ove nedelje će obaviti konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa i u dogovoru sa njima odrediti datum prve naredne sednice na kojoj će biti i Predlog kontroverzne deklaracije o pravima Vojvodine. U okolnostima u kojoj demokrate optužuju da su izazvali krizu, a naprednjake da su reagovali upravo onako kako nije trebalo, atmosfera dobrim delom zaista podseća na onu s kraja osamdesetih i prve korake koji su vodili u brutalni raspad države.

Dobro bi bilo ukoliko bi jedan TV duel mogao sve da reši. A na sučeljavanje stavova na nekoj od nacionalnih frekvencija gradonačelnik Novog Sada i naprednjak Miloš Vučević poziva Bojana Pajtića, samo jutro nakon što je ovaj obećao da će iz teksta deklaracije da ukloni rečenicu koja glasi:

"Autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom Vojvodina je u sastavu Srbije“.

Brisanje ovih reči nedovoljno je za spuštanje strasti, barem za naprednjake. Gest predsednika vojvođanske Vlade Vučević opisuje kao izraz namere da se “dobije na vremenu, kako bi Pajtić još koji mesec ili godinu ostao na vlasti“. U otvorenom pismu on nastavlja:

„Uostalom, sve druge rečenice i jesu samo vaše pilićarenje, priča o foteljama koje su vam uvek bile najdraže i najvažnije, svakako mnogo važnije od države. Fotelje koje nemaju veze ni sa Ustavom, ni sa zakonima, ni sa funkcionisanjem naše zemlje. Ja sam mali i običan čovek, drznuo sam se da živim u Novom Sadu i da ne budem ljubitelj vašeg lika i dela. Pozivam vas na televizijski duel, bilo gde, bilo kad, na bilo kojoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, da nas vide i čuju i ljudi u Vojvodini i ljudi u Vranju, a vi slobodno povedite i vaše putujuće analitičare i novinare da vam u toj emisiji pomognu. S nestrpljenjem očekujem vaš odgovor“.
Ištvan Pastor

Ištvan Pastor


A u centru Novog Sada postavljeni su štandovi na kojima se od nedelje prikupljaju potpisi. Traži se da Bojan Pajtić, inače potpredsednik Demokratske stranke podnese ostavku na čelu Vlade Vojvodine (što je uz vlast u Beogradu najviši nivo koje su demokrate uspele da sačuvaju posle prošlogodišnjeg izbornog sunovrata), te da se raspišu vanredni izbori. Presednik pokrajinske Skupštine Ištvan Pastor takve akcije opisuje kao legitimne, ali i obaveštava da uslovi za raspisivanje pokrajinskih izbora nisu ispunjeni.

“U proteklim danima ideja autonomije Vojvodine, ustavna kategorija koja se zove ustavno-pravni položaj autonomije Vojvodine, postao je poligon političkog obračuna. Tako je toj ukupnoj ideji i toj ustavnog kategoriji nanet takav šamar, kakav, recimo u poslednje dve decenije nije dobila”, kaže Pastor.

I sve je duži spisak onih koji ukazuju da se situacija može još više zakomplikovati. Koalicija nevladinih organizacija „Građanska Vojvodina“ pozvala je političke aktere da odmah prestanu sa produkovanjem političke krize koja, kako se navodi, može da ima veoma opasne, nesagledive posledice po bezbednost građana. Tu traže da nadležni pod hitno ispitaju ko stoji iza plakata na kojima se poziva na likvidaciju Bojana Pajtića i, kako na njima piše, „njegovih poslušnika“. Rešavanje političkih pitanja potrebno je odmah vratiti u institucije sistema i odustati od rata mitinzima, pozivima na smrt, pamfletima i plakatima.

Da nikome više nije svejedno, ne kriju ni Novosađani sa kojima smo razgovarali:



Fabrikovanje problema

Optimizam našeg poslednjeg sagovornika ne deli portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov. Ona podvlači da je Vlada Vojvodine najpre odustala od rasprave u pokrajinskoj Skupštini prvobitno planirane za prošlu sedmice, a potom se odlučila za izmenu teksta deklaracije upravo kako bi spustila tenzije. To, strahuje ona, za naprednjake nije dovoljno:

“Očigledno da smirivanje strasti i spuštanje tenzija nije svima u cilju. Ceo ovaj problem je fabrikovan kako bi se skrenula pažnja sa nesposobnosti Vlade Republike Srbije. Tako da ne očekujem da što se tiče Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije neće vredeti čak ni korak koji je učinila Vlada Vojvodine, izmenom teksta deklaracije, a koji je napravljen uprako kako bi se strasti smirile”, kaže Jerkov.

Zaista, pitanje je da li potpredsednik naprednjaka i Vojvođanin Igor Mirović veruje u spuštanje strasti ukoliko drugog dana skupljanja potpisa na peticiju kojom se traži Pajtićevo povlačenje, njega naziva, u izjavi za agenciju Beta, diktatorom i ponavlja:

“Rekli smo ‘Pajtiću odlazi’. Mislili smo na njegov odlazak sa mesta predsednika Vlade”.

Dalje stavlja do znanja da naprednjaci o deklaraciji kao temi neće razgovarati: “Zahtev je da se deklaracija odmah povuče iz skupštinske procedure. Mi nismo spremni da ulazimo u bilo kakve razgovore o njenom tekstu jer bi to značilo da priznajemo nedemokratski metod putem kog je ušla u skupštinsku proceduru, da priznajemo separatističku notu koja u njoj postoji i da priznajemo neistine i brojne neargumentovane stvari koje su kao tehnička podrška deklaraciji ušle u njen sastav”.

Uz ikonografiju dobro poznatu na sličnim skupovima s kraja osamdesetih i u devedesetim, zahtevi koje Mirović pominje objavljeni su na mitingu u Novom Sadu, na koji su (takođe kao nekad) učesnici dovođeni i organizovanim prevozom.

Gradonačelnik Vučević će to ovako prokomentarisati: “Gradsko saobraćajno preduzeće je iznajmilo autobuse za prevoz građana koji žive u prigradskim naseljima u Novom Sadu. Za to je plaćena naknada od strane onih koji su iznajmili autobuse. Znači, ništa nije koštalo građane Novog Sada taj protest. Mnogo nas više košta svaki sekund koji gospodin Bojan Pajtić na vlasti u pokrajinskoj Vladi”.

No, zahvaljujući slikama sa tog skupa teško je bilo izbeći asocijacije na čuvenu “Jogurt revoluciju”, obaranje vladajuće klike u Vojvodini ’88. godine, što je bio jedan od ključnih događaja Miloševićevog populističkog uspona.

Uz to predvođeni liderom Mladenom Obradovićem, okupili su se i pripadnici zabranjenog “Obraza”, koju je sama policija, u vreme Vlade Vojislava Koštunice, označila kao klerofašističku. Naprednjaci se od ove grupe nisu ogradili, čime su samo ojačali strahove da upravo skreću na opasni put kojim su kao bivši radikali nekada tako sigurno koračali. I ne samo to, nego celokupan način na koji su reagovali na spornu deklaraciju, potpuno je u drugi plan potisnuli raspravu o tome da li je potez Vlade Vojvodine bio samo provokacija upućena republičkoj vlasti od strane demokrata u rovitim političkim okolnostima u Srbiju. To se činilo osnovanim i pošto DS-ovi koalicioni partneri tvrde da nisu znali za deklaraciju, što, pak, Aleksandra Jerkov demantuje:

“Tu deklaraciju Skupštini Vojvodine nije predložila poslanička grupa Demokratske stranke nego je to učinila Vlada Vojvodine, nakon sednice Vlade na kojoj su za deklaraciju glasali svih stranaka u koaliciji, članovi Vlade koji dolaze iz svih stranaka. Tako da se ne može govoriti o nekakvom samostalnom projektu Demokratske stranke, nego o dokumentu koji je predložila Vlada Vojvodine”.

No, naprednjačke optužbe za separatizam, prihvatanje pomoći ekstremista i slični potezi iz starog “radikalskog” repertoara pruža ključni argumenat pokrajinskoj vlasti da ne pristane na povlačenje, što po mišljenju Aleksandra Popova iz Centra za regionalizam, ne bi smela ni da učini, sve dok ima većinu u Skupštini Vojvodine.

„Mislim da pokrajinska vlast, dokle god ima većinu u parlamentu ima legitimitet jednako kao i vlast u Beogradu. Odluku o tome da li će raspisivati vanredne izbore mora doneti pokrajinska skupština, kako i stoji po Ustavu i zakonu. Nije dobro ako se to može isposlovati preko ulice. Videli smo do čega je dovela Jogurt revolucija i mislim da takav potez urušava ustavno - pravni poredak kod nas ali i generalno odnose u Vojvodini. Jednako tako, može da ugrozi evropski put jer Brisel sigurno neće gledati blagonaklono na takve načine pokušaja rušenja pokrajinske vlasti“, zaključuje Popov.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG