Dostupni linkovi

Model dve Nemačke nezanimljiv kosovskim strankama


Spomenik u centru Prištine postavljen povodom nezavisnosti Kosova

Spomenik u centru Prištine postavljen povodom nezavisnosti Kosova

Normalizacija odnosa Kosova i Srbije na osnovu modela dve Nemačke iz '70-tih godina je nepotrebna, smatraju političke partije u Prištini. Ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj za lokalne medije izjavio je da je taj model interesantan, dok za ostale političare u zemlji model dve Nemačke nije poželjan.

Sa druge strane, direktor kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika, Ilir Deda, navodi da bi taj model omogućio učlanjenje Kosova u UN bez međusobnog priznanja Kosova i Srbije.

Na osnovu modela dve Nemačke, dve zemlje bi trebalo da razviju dobrosusedske odnose i da se uzdrže od sile, ali poštujući novonastalu situaciju. Međusobno priznanje nije potrebno, ali Kosovu bi se omogućilo da postane deo međunarodnih institucija, uključujući Ujedinjene nacije.

Šef parlamentarne grupe vladajuće Demokratske partije Kosova, Adem Grabovci, navodi da je pre svega potrebno da se prilikom normalizacije odnosa mora poštovati Ustav Kosova i rezolucija usvojena u Skupštini.

„Živimo pod demokratskim uslovima i od svakog možemo čuti razne ideje, ali ono što je važno jeste poštovanje Ustava Republike Kosova. Moramo poštovati naše prijatelje, SAD i EU, i treba da budemo samouvereni jer je Kosovo od Rambujea, Beča pa sve do danas izašlo kao pobednik“, kazao je Grabovci, ali ne pružajući konkretan odgovor na model Federalne i Istočne Nemačke.

Novine prenose da je ministar spoljnih poslova Kosova, Enver Hodžaj, takođe iz vladajuće DPK-a, kazao da bi model dve Nemačke bio interesantan pošto bi on omogućio uspostavljanje normalnih odnosa između dve zemlje, Srbija ne bi morala da prizna Kosovo već bi trebalo da pronađe način da pristupi Kosovu na osnovu realnosti na terenu. Prednost za Kosovo po ovom modelu, kazao je on, nije samo u uređenju odnosa već i članstvu u UN-u, jer su obe Nemačke bile članice UN-a.

Privremeno rešenje

Iz najveće opozicione partije, Demokratskog saveza Kosova, kažu da nema potrebe za takvim modelom.

„Mi imamo Ustav koji je proizašao iz Ahtisarijevog plana. Kosovo ima ustavno uređenje i ne vidimo ikakav razlog da sada otkrivamo modele. Sutra će neko drugi da izađe sa nekim drugim modelom“, istakao je Ismet Beqiri, šef parlamentarne grupe DSK-a.

Ilir Deda

Ilir Deda

Iz Alijanse za budućnost Kosova upozoravaju da kosovske institucije moraju biti oprezne kada su u pitanju modeli u slučaju Kosova i Srbije, i to zbog posledica koje mogu uslediti nakon recipročne normalizacije odnosa. Ardian Gjini, šef parlamentarne grupe iz redova ove partije dodaje:

„Mislim da je još uvek rano da se na početku ovog procesa pominju konačni modeli koji se mogu postići. Ovaj proces bi trebalo da dovede do priznanja Kosova i Srbije. Sad smo ušli u ovaj proces i treba da budemo oprezni o bilo kojoj ideji koje možda, i neće pomoći situaciji“.

A da međunarodna zajednica želi da iznese ideju dve Nemačke u slučaju Kosova i Srbije, u intervjuu za RSE je prvo pomenuo direktor kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika, Ilir Deda, pre dve godine.

On danas dodaje da ljudima treba da bude jasno da se ovaj model u Nemačkoj nije upotrebio za njeno ujedinjenje, već za podelu. Model je međutim njima omogućio da se učlane u UN i u ostale međunarodne organizacije.

„U kontekstu Kosova i Srbije, ovim modelom države ne bi priznale jedna drugu, ali bi uspostavile odnose kao dve nezavisne zemlje, a Kosovu bi se otvorio put za članstvo u UN i ostale organizacije. A da bi se to postiglo, potrebna je konstruktivnost Srbije“, navodi Deda.

On međutim dodaje da je do toga teško doći, ali da presudnu ulogu u tome može da odigra pritisak međunarodne zajednice.

„To bi bilo privremeno rešenje sve do onog trenutka kada bi Srbija postala članica EU i kada će morati da prizna Kosovo. To je jedna druga faza regulisanja odnosa Kosova i Srbije. Ona može potrajati 10-15 godina, ali Kosovu bi se omogućilo funkcionisanje kao državi sa punim međunarodnim legitimitetom“, naglašava Deda.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radila kao dopisnik Radiotelevizije Kosovo. Radiju Slobodna Evropa se pridružila u maju 2010. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG