Dostupni linkovi

logo-print

MMF umanjio prognoze rasta svetske ekonomije


Sastanak direktora Međunarodnog monetarnog fonda, april 2013

Sastanak direktora Međunarodnog monetarnog fonda, april 2013

Međunarodni monetarni fond (MMF) umanjio je prognozirani globalni privredni rast za ovu godinu sa 3,8 na 3,5 odsto, uprkos velikom padu cena nafte što, međutim, nije pomoglo “neutralisanju sveprisutne ekonomske slabosti širom sveta".

Za 2016. predviđa se rast od od 3,7 procenta.

Prognoza iz oktobra je revidirana bez obzira na znatno sniženje cena nafte što je podstaklo ekonomije većine zemalja. Međutim, MMF navodi da će ovaj pozitivan učinak biti poništen delovanjem negativnih faktora, kao što su manjak investicija i smanjena trgovinska razmena, što će imati višegodišnje posledice u zemljama u razvoju.

Pesimističniji stav MMF je posledica slabije perspektive rasta u Kini, Rusiji, evrozoni i Japanu.

Ekonomski problemi u evrozoni izazivaju najviše brige. MMF očekuje nastavak njenog oporavka, ali ne snažnim tempom. Za ovu godinu prognoziran je privredni rast od 1,2 odsto, a u 2016. godini 1,4 odsto.

MMF naglašava da je primarni zadatak Evropske centralne banke sprečavanje deflacije, odnosno pad cena, koja je već započela

Evropska centralna banka ove nedelje trebalo da pokrene program otkupa obveznica, što bi trebalo da podstakne privredni rast. Međutim, prema proceni MMF, evrozona će se suočavati sa niskim nivoom investicija i slabijom tražnjom iz zemalja u razvoju.

Glavni ekonomista MMF Oliver Blanšard (Olivier Blanchard), kazao je za BBC da je deflacija zabrinjavajuća, ali da nije “nije ‘smrtonosni poljubac’… ona sama po sebi nećeonemogućiti oporavak”. Međutim, on upozorava da deflacija može da ponovo izazove dužničku krizu. Pad cena je posebno problem za dužnike, jer njihovi prihodi – ili za vlade priliv od poreza – mogu da padnu, ali ne i obaveze prema kreditorima.

Kineski privredni rast iznosiće 6,8 u ovoj a 6,3 odsto u sledećoj godini, što je osetan pad u odnosu na 7,4 u prošloj i 7,7 procenata u 2013. godini. Kineska ekonomija je beležila impresivan rast u poslednje tri decenije – u proseku 10 odsto do 2010.

Privreda Kine, pogođena sporijim rastom izvoza i krizom u sektoru nekretnina, ostvariće najsporiji tempo rasta u poslednjih 25 godina. Poslednji put je privredni rast Kine pao ispod sedam odsto 1990. godine - 3,8. Sporiji privredni rast Kine u ovoj i narednoj godini naročito će se preliti i na druge azijske države, što će rezultirati obaranjem njihovih perspektiva rasta, ocenjuje MMF.

Doduše, Blanšard ističe da je MMF “u velikoj meri uveren da će usporavanje (kineske privrede) biti kontrolom”.

Kada je reč o japanskoj privredi, ove godine će ostvariti rast od samo 0,6 odsto, a naredne godine takođe slabašnih 0,8 odsto. Stagnacija i niska inflacija i dalje izazivaju zabrinutost, što zahteva stalna monetarna popuštanja kako bi se sprečio rast kamatnih stopa, navodi MMF.

Za Rusiju je prognoziran pad za tri odsto ove godine i za jedan odsto sledeće, jer su zapadne sankcije zbog njene umešanosti u ukrajinsku krizu, u kombinaciji sa sve nižim cenama nafte, uzdrmale njenu privredu.

U oktobru prošle godine, MMF je prognozirao blagi rast ruske privrede.

I Nigerija, kao veliki izvoznik nafte, usporiće impresivan rast iz 2014. Od 6,1 na relativno još uvek visokih 4,8 odsto.

Procena za Britaniju nije menjana i ostala je na nivou od 2,7 odsto za ovu godinu, dok je za 2016. godinu neznatno umanjena na 2,4 odsto.

Ekonomija SAD se najbrže oporavlja među razvijenim zemljama. MMF očekuje da će američka privreda ove godine ojačati za 3,6 odsto, a sledeće za 3,3 odsto.

Šest godina nakon izbijanja globalne ekonomske krize, postavlja se pitanje u kojoj meri je ona prevaziđena.

Blanšard ističe da je mnogo zemalja uspelo da prevaziđe ključne ekonomske izazove, šest godina nakon izbijanja globalne krize. Međutim, on upozorava da se dosta zemalja i dalje suočava sa problemom velikih dugova, čije će rešavanje dugo potrajati. Ekstreman primer je Japan sa dugom od skoro 10,5 hiljada milijardi dolara odnosno više nego duplo u odnosu na njegov bruto društveni proizvod.

“Neki od problema se rešavaju. Za neke će biti potrebno dosta vremena. Situacija se popravlja. Ne tako brzo kako bismo želeli, ali se popravlja”, istakao je Blanšard.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG