Dostupni linkovi

Mladića skrivali Pavković i visoki vojni bezbednjak


Nebojša Pavković u haškoj sudnici, 2011.

Nebojša Pavković u haškoj sudnici, 2011.

Pred Tužilaštvom za ratne zločine Srbije u toku je postupak protiv 13 osoba

zbog pomaganja u skrivanju haškim optuženicima. Među njima se nalaze i visokopozicionirani pripadnik vojne bezbednosti u penziji, kao i dva visoka funkcionera sa lokalnog nivoa, ali u tužilaštvu nisu želeli da otkriju njihova imena. Potvrđeno je da je Nebojša Pavković omogućio skrivanje Ratka Mladića u vojnim objektima, te najavljen poziv za Radeta Bulatovića, ali samo u svojstvu svedoka.

Veliki broj novinara okupio se Tužilaštvu za ratne zločine u iščekivanju da posle godinu dana od hapšenja poslednjih haških begunaca konačno budu saopštena imena svih ljudi koji su im omogućili da godinama izbegavaju pravdu. To se, međutim, nije dogodilo.

Kada je reč o Ratku Mladiću, iz obraćanja tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića saznajemo da je u toku krivični postupak protiv šest osoba, među kojima je i jedan nekadašnji visoki funkcioner vojne bezbednosti, čije ime nije saopšteno. Ono što jeste rečeno je da je Mladić u vojnim objektima boravio uz znanje tadašnjeg načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića.

„Ratko Mladić je boravio u vojnim objektima nakon hapšenja i izručenja Slobodana Miloševića, i to sa dozvolom Nebojše Pavkovića. Pre napuštanja objekata podršku i logistiku mu daje jedan visoki funkcioner vojne obaveštajne službe“, rekao je Vukčević i odbio da kaže da li je reč o Aci Tomiću.

“Vi izvucite zaključak. Mogu da vam kažem samo da je za to lice doneta naredba za sprovođenje istrage”, kaže Vukčević.

Aco Tomić bio je u vreme dok se Mladić skrivao u vojnim objektima

prvi čovek vojne Uprave bezbednosti i više je puta poslednjih godina pozivan na informativne razgovore, ali se na tome i završavalo. Vukčević je rekao da bi postupkom, da ne služi kaznu u zatvoru u Sheveningenu, bio obuhvaćen i Nebojša Pavković.

Rade Bulatović

Rade Bulatović

Ime Vojislava Koštunica, koji je u to vreme bio na čelu države, nije spomenuto, no Vukčević je najavio da će po ovom predmetu, ali samo kao svedok, biti saslušan tadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović.

Pouzdano znamo da je iz Republike Srpske dovedeno lice koje Bulatoviću navelo 11 adresa na kojima se Mladić zaista skrivao. Bulatović tada naređuje da se uhapsi Đogova i Ristićeva grupa (jataci), i na taj način daje znak Mladiću da je mreža pomagača otkrivena. Pozvaćemo Radeta Bulatovića u svojstvu građanina da nam objasni neke stvari", navodi Vukčević, ali dodaje da nema dovoljno materijala za pokretanje krivičnog postupka.

Vukčević je rekao i da je bilo propusta u otkrivanju Ratka Mladića, kada su nadležni pretresli objekte u blizini mesta gde se skrivao. „Tada im je bio na dohvat ruke, na svega 200 metara", rekao je Vukčević i najavio da će i to biti ispitano.

Kada je reč o Radovanu Karadžiću, njemu su, prema tvrdnjama tužilaštva, pomagali samo članovi najuže familije koji se ne mogu procesuirati. Vukčević navodi da je određeni broj ljudi znao da se u Beogradu skriva kao doktor Dragan Dabić, ali da nema dokaza da su učestovali u tome. U tom smislu, pokazana je knjiga pesama za decu Mome Kapora, u kojoj je nacrtan lik čoveka koji apsolutno izgleda kao Dabić, odnosno Karadžić.

Obavešteni Hag i Bramerc

Posebnu pažnju u Tužilaštvu su posvetili Goranu Hadžiću, koji je kuću u kojoj je do tada boravio napustio u danu podizanja optužnice Međunarodnog tribunala. Vukčević tvrdi da je vest procurela upavo iz Haga, a kao ključan momenat za Hadžićevo bekstvo navodi dojavu iz tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova.

Jedna bliska i veoma poznata saradnica Karle del Ponte obavestila je uglednog beogradskog advokata o tome da se Hadžić nalazi na optužnici, a on je pozvao Hadžića u restoran hotela 'Metropol' i ponudio mu svoje usluge pred Tribunalom. Drugi momenat upozorenja je izjava jednog visokog srpskog zvaničnika o tome ko bi mogao da bude na optužnici, a treći je činjenica da je Hadžić video da ga snimaju i otkrio kameru ispred svoje kuće. Ipak, presudan momenat za bekstvo bio telefonski poziv iz Ministarstva spoljnih poslova kojim je Hadžićeva majka obaveštena o podizanju optužnice“, rekao je Vukčević

Stojan Župljanin u haškoj sudnici

Stojan Župljanin u haškoj sudnici

Odbio je, međutim, da navede imena službenika ministarstva, advokata

i službenice Haškog tribunala, navodeći da su o tome obavešteni Hag i glavni tužilac Serž Bramerc.

Stojan Župljanin imao je, kako kažu u Tužilaštvu, najorganizovaniju mrežu pomagača od kojih je procesuirano šest, a sada još četiri osobe, među kojima su i dva visoka funkcionera sa lokalnog nivoa. I o njegovom skrivanju bio je obavešten Rade Bulatović.

I dok u tužilaštvu tvrde da su ovim saznanjima potpuno razotkriveni kretanje i sve osobe koje su bile u kontaktu sa haškim beguncima, direktorka Fonda za humanitrano pravo Nataša Kandić kaže za RSE da nije saznala ništa novo, i da su izostali odgovori na ključna pitanja.

“Ne govori se o tome kako je i ko iz državnih institucija učestvovao u zaštiti. Jedino je rečeno da je informacija o optužnici protiv Hadžića procurela iz Ministrastva spoljnih poslova, ali to je opšte poznata činjenica. Tužilaštvo nam saopštava podatke koji onako zdravorazumski navode na odgovornost Radeta Bulatovića, ali nam onda kažu kako nema dovoljno dokaza i kako će biti pozvan u svojstvu građanina”, kaže Nataša Kandić.

Tužilaštvo je u javnost izašlo samo sa imenima ljudi koji, ili više nisu među živima, ili već služe kaznu u Hagu. Izuzetak je upravo Rade Bulatović, ali za njega “nema dovoljno dokaza za pokretanje krivičnog postupka”.

“Očito je da Tužilaštvo ceni da u ovakvoj situaciji kada još uvek nema vlade treba da izađe sa nekim novostima i podacima, pa makar oni bili i nedovoljno istraženi. Nema ničega u onome što su izneli”, navodi Nataša Kandić.

Zahtev za sveobuhvatnom istragom o mreži jataka haških optuženika, ponovio je prilikom prošlomesečne posete Beogradu glavni haški tužilac Serž Bramerc, koji je u tom segmentu podneo negativan izveštaj o saradnji Srbije Savetu bezbednosti. Stojan Župljanin uhapšen je 11. juna 2008. u Pančevu, Radovan Karadžić 23. jula 2008. u Beogradu, Ratko Mladić 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina, a Goran Hadžić 20. jula 2011. godine.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG