Crna Gora je smatrana do pre nekoliko godina zatvorenom sredinom za inovativne, mlade ljude, željne afirmacije. Rođačke, partijske veze prilikom zapošljavanja, neprilagođeni obrazovni sistem potrebama tržišta rada, nisu podsticajni za one koji veruju da sopstvenim radom i sposobnošću mogu ostvariti svoj potencijal i doprineti boljitku. I dok mladi u Evropi pokazuju visok stepen nezavisnosti, znanja, konkurentnosti i samostalnosti, te svesti da traže ono što im treba i zastupaju svoje interese, ove osobine kod njihovih vršnjaka u Crnoj Gori postoje tek u tragovima.
Miloš Milošević je završio digitalni dizajn u Milanu. Po izbijanju ekonomske krize došao je u Crnu Goru i pokrenuo agenciju „Fleka” koja se bavi razvojem web i mobilnih platformi. Ovaj 29-godišnjak, u sredini iz koje je ponikao, susreo se sa tradicionalnim, mentalitetskim okovima i ograničenjima, uglavnom uvriježenim predrasudama da nije dovoljno star i iskusan za sopstvenu šansu, posao i uspjeh:
„Crnogorsko društvo, samo po sebi, pati malo od tradicionalnog naslijeđa. I sada ono kao takvo, u prvi mah, ne dozvoljava dovoljno mladim ljudima da se iskažu, da i oni daju neki doprinos. Smatraju da mladi suštinski ništa ne znaju i da treba da se uče jer se to tako radi kod nas.“
Boris Džuvera, diplomirao je fiziku, ali nije našao uhljebljenje u zanimanju za koji se školovao. U agenciju Fleka dovela ga je ljubav ka novim tehnologijama i želja za učenjem. Uprkos otporu najbliže okoline, pa i uvriježenog mišljenja sredine da čovjek treba da se bavi onim za šta se školovao, Boris se javio na oglas za posao i počeo iz početka:
„Ako se nekada odlučite za nešto i onda shvatite da to nije za vas, okolina vas čudno gleda. U principu vrlo malo ljudi zna da sam ja ono drugo, no što sam sada, da sam školovan u nekom totalno drugačijem smjeru. Ta znanja su mi mnogo pomogla u ovome što sada radim. Nije to bilo ništa surovo i nije to bio neki ogroman otpor, ali ljudi ponekada ne razumiju neke stvari. U principu, postoji nerazumijevanje za nove tehnologije.“
Rasprostranjeni nepotizam, neusaglašenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, te neuvažavanje potencijala mladih zaposlenih u državnim institucijama, samo su neka od ograničenja društva. Ekspertkinja u oblasti omladinske politike, Slađana Petković, koja je radila sa nekoliko generacija mladih ljudi u Crnoj Gori, kao prvu od prepreka na putu razvoja mladih ljudi u samostalne osobe, spremne da doprinose društvenoj promjeni, navodi stereotipe i obrasce kojima pribjegavaju roditelji:
„Stereotip na Balkanu je da mi mislimo da je pomoć učiniti nešto umesto mlade osobe, postaviti je na neku poziciju i sada misliti da će ona tu da ostane zauvek. Prosto su to medveđe usluge koje ne doprinose razvoju mlade osobe. Nepotizam takođe ne doprinosi, koliko god kratkoročno donosio neku dobit.“
Iskustva psihološkinje Petković u radu sa mladim ljudima u Crnoj Gori pokazuju da su oni koji rade u institucijama, uglavnom eksploatisani.
„Jako su stručni i jako su zapošljavani. To apsolutno ne liči na uvažavanje njihovog potencijala, nego liči na to da dva posto mladih ljudi, koji umeju da rade svoj posao, vuku 80 posto ljudi koji su paraziti u sistemu. Mislim da ni to nije dobra poruka.“
Kaskanje za svijetom
Nefleksibilnost državnog aparata i tolerisanje nesposobnosti, odbijaju Miloša i Borisa od rada u državnoj službi. Oni preporučuju privatnu inicijativu i biznis „jer brže prolaze kroz tranziciju i ostavljaju veći prostor za profesionalnu realizaciju”:
„Nije niko spreman da na duže vrijeme zapošljava nesposobne ljude, bez obzira na veze. Možda je takvo zapošljavanje u državnim upravama i slično. Inače sam protiv toga da ljudima to bude cilj, da se zaposle u državnoj službi. Treba ići u privatne kompanije. Mislim da je to prva adresa i da tu definitivno dolazi do filtriranja ljudi koji su kvalitetni.“
Naši sagovornici, ipak primjećuju da tempo razvoja diktira i brže promjene u načinu razmišljanja, koje ne mogu da zaobiđu ni manje razvijene i na promjene otporne sredine, poput crnogorske. To shvata i „stara garda”, pa teren prepušta mlađima, iskustvo je web dizajnera Miloša Miloševića:
„To je toliko brz tempo razvoja društva i načina razmišljanja zadnjih godina, tako da i one stare garniture više ne mogu da uhvate korak i daju određeni prostor mladim ljudima. Sada oni dobijaju mogućnost da se iskažu. Definitivno je to proces i tome treba vremena, ali to vidim u nekom pozitivnom smjeru.“
I dok mladi u Evropi pokazuju visok stepen nezavisnosti, znanja, konkurentnosti i samostalnosti, svijesti da traže ono što im treba i da zastupaju svoje interese, ove osobine kod njihovih vršnjaka u Crnoj Gori postoje tek u tragovima, zapažanje je eskpertkinje Petković. Ona ukazuje da je za šire društvene promjene potrebno mnogo vremena i rada, pa ohrabruje mlade ljude da doprinosu razvoju sopstvenih potencijala i životne putanje:
„Potpuno je pohvalno da omladina, pogotovo studentska, i mladi koji su u nevladinim organizacijama, konačno u Crnoj Gori posljednjih godina, počinju da se bune i da javno nastupaju i zastupaju svoje interese. Dugoročno mlad čovjek mora da shvati da je jedino on taj koji može da doprinese razvoju sopstvenih potencijala.“
Miloš Milošević je završio digitalni dizajn u Milanu. Po izbijanju ekonomske krize došao je u Crnu Goru i pokrenuo agenciju „Fleka” koja se bavi razvojem web i mobilnih platformi. Ovaj 29-godišnjak, u sredini iz koje je ponikao, susreo se sa tradicionalnim, mentalitetskim okovima i ograničenjima, uglavnom uvriježenim predrasudama da nije dovoljno star i iskusan za sopstvenu šansu, posao i uspjeh:
„Crnogorsko društvo, samo po sebi, pati malo od tradicionalnog naslijeđa. I sada ono kao takvo, u prvi mah, ne dozvoljava dovoljno mladim ljudima da se iskažu, da i oni daju neki doprinos. Smatraju da mladi suštinski ništa ne znaju i da treba da se uče jer se to tako radi kod nas.“
Boris Džuvera, diplomirao je fiziku, ali nije našao uhljebljenje u zanimanju za koji se školovao. U agenciju Fleka dovela ga je ljubav ka novim tehnologijama i želja za učenjem. Uprkos otporu najbliže okoline, pa i uvriježenog mišljenja sredine da čovjek treba da se bavi onim za šta se školovao, Boris se javio na oglas za posao i počeo iz početka:
„Ako se nekada odlučite za nešto i onda shvatite da to nije za vas, okolina vas čudno gleda. U principu vrlo malo ljudi zna da sam ja ono drugo, no što sam sada, da sam školovan u nekom totalno drugačijem smjeru. Ta znanja su mi mnogo pomogla u ovome što sada radim. Nije to bilo ništa surovo i nije to bio neki ogroman otpor, ali ljudi ponekada ne razumiju neke stvari. U principu, postoji nerazumijevanje za nove tehnologije.“
Rasprostranjeni nepotizam, neusaglašenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, te neuvažavanje potencijala mladih zaposlenih u državnim institucijama, samo su neka od ograničenja društva. Ekspertkinja u oblasti omladinske politike, Slađana Petković, koja je radila sa nekoliko generacija mladih ljudi u Crnoj Gori, kao prvu od prepreka na putu razvoja mladih ljudi u samostalne osobe, spremne da doprinose društvenoj promjeni, navodi stereotipe i obrasce kojima pribjegavaju roditelji:
„Stereotip na Balkanu je da mi mislimo da je pomoć učiniti nešto umesto mlade osobe, postaviti je na neku poziciju i sada misliti da će ona tu da ostane zauvek. Prosto su to medveđe usluge koje ne doprinose razvoju mlade osobe. Nepotizam takođe ne doprinosi, koliko god kratkoročno donosio neku dobit.“
Iskustva psihološkinje Petković u radu sa mladim ljudima u Crnoj Gori pokazuju da su oni koji rade u institucijama, uglavnom eksploatisani.
„Jako su stručni i jako su zapošljavani. To apsolutno ne liči na uvažavanje njihovog potencijala, nego liči na to da dva posto mladih ljudi, koji umeju da rade svoj posao, vuku 80 posto ljudi koji su paraziti u sistemu. Mislim da ni to nije dobra poruka.“
Kaskanje za svijetom
Nefleksibilnost državnog aparata i tolerisanje nesposobnosti, odbijaju Miloša i Borisa od rada u državnoj službi. Oni preporučuju privatnu inicijativu i biznis „jer brže prolaze kroz tranziciju i ostavljaju veći prostor za profesionalnu realizaciju”:
„Nije niko spreman da na duže vrijeme zapošljava nesposobne ljude, bez obzira na veze. Možda je takvo zapošljavanje u državnim upravama i slično. Inače sam protiv toga da ljudima to bude cilj, da se zaposle u državnoj službi. Treba ići u privatne kompanije. Mislim da je to prva adresa i da tu definitivno dolazi do filtriranja ljudi koji su kvalitetni.“
Naši sagovornici, ipak primjećuju da tempo razvoja diktira i brže promjene u načinu razmišljanja, koje ne mogu da zaobiđu ni manje razvijene i na promjene otporne sredine, poput crnogorske. To shvata i „stara garda”, pa teren prepušta mlađima, iskustvo je web dizajnera Miloša Miloševića:
„To je toliko brz tempo razvoja društva i načina razmišljanja zadnjih godina, tako da i one stare garniture više ne mogu da uhvate korak i daju određeni prostor mladim ljudima. Sada oni dobijaju mogućnost da se iskažu. Definitivno je to proces i tome treba vremena, ali to vidim u nekom pozitivnom smjeru.“
I dok mladi u Evropi pokazuju visok stepen nezavisnosti, znanja, konkurentnosti i samostalnosti, svijesti da traže ono što im treba i da zastupaju svoje interese, ove osobine kod njihovih vršnjaka u Crnoj Gori postoje tek u tragovima, zapažanje je eskpertkinje Petković. Ona ukazuje da je za šire društvene promjene potrebno mnogo vremena i rada, pa ohrabruje mlade ljude da doprinosu razvoju sopstvenih potencijala i životne putanje:
„Potpuno je pohvalno da omladina, pogotovo studentska, i mladi koji su u nevladinim organizacijama, konačno u Crnoj Gori posljednjih godina, počinju da se bune i da javno nastupaju i zastupaju svoje interese. Dugoročno mlad čovjek mora da shvati da je jedino on taj koji može da doprinese razvoju sopstvenih potencijala.“
