Dostupni linkovi

logo-print

Mladi Romi: Zbirkom priča protiv predrasuda i diskriminacije


Grubb stories 2, zbirka priča iz života mladih Roma, promovisana je u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju uz energičan nastup mladih koji su pevali, repovali, plesali i čitali svoje kratke priče, a sve to proteklo je u maniru poznatih svetskih mjuzikla.

Muzičko-scenski spektal koji kreativnošću i atmosferom ne zaostaje za profesionalnim teatrima, utisak je posle performansa koji je pratio predstavljanje knjige čiji su autori i ilustratori mladi Romi. Pokazali su da su podjednako dobri plesači i pevači kao i pisci, izvodeći numere protkane tradicionalnim romskim melosom.

U novoobljavljenoj knjizi sabrana su i opisana očekivanja, strahovanja, želje i potrebe mladih Roma iz Beograda, Niša i Novog Sada.

„Želeo bih da dobijem poklone, slatkiše, telefon na dodir i malog terijera. Njega bih dao mom bolesnom bratu, on ima Daunov sindrom. Najviše od svega bih voleo da moj brat ozdravi. Deda Mraze, voleo bih da mojoj porodici daš sreću i zdravlje.“

Delić je objavljenog pisma dvanaestogodišnjeg Jovana Anđelkovića Deda Mrazu koje je uz malu tremu pročitao javno. Posle ovog prvenca, kako nam je rekao, nestrpljivo čega nove radionice kreativnog pisanja jer želi da uveća svoju zbirku.

„Pisao sam pismo Deda Mrazu zato što sam mislio da je stvaran. Srećan sam i veseo kada pišem i voleo bih da to radim još. Trenutno ne pišem nijednu jer za to moramo da idemo na radionice“, rekao nam je Jovan.

„Predrasude“ i „Beg“ dve su priče sedamnaestogodišnje učenice Kristine Mustafić. Kristina kaže da je svojim pisanjem želela da se suprotstavi stereotipima o Romima za koje smatra da su i dalje duboko u svesti ovdašnjih ljudi. Stereotipi ne smeju biti kriterijum procene čoveka, upozorava mlada spisateljica.

„Mnogi ljudi kada čuju reč Rom imaju već predrasude da je to čovek koji smrdi, laže, krade, nešto sve najgore. Ja tu spominjem i pričam da to nije tako. Da ih treba upoznati, pričati, družiti provoditi vreme sa njima i uvideti da to nije tačno. I ostali ljudi kradu i lažu, nije bitna boja kože ili bilo šta drugo“, smatra Kristina.

Dela ovih mladih umetnika prevedena su i objavljena na engleskom, nemačkom i francuskom jeziku, što ih je učinilo dostupnim širokom auditorijumu.

Nena Milojković, jedna od profesorki koja radi sa ovim mladim Romima, kaže da im to mnogo znači jer su pokazali da su deo sveta, a ne marginalizovana kategorija u koju ih društvo i dalje smešta

„Trudimo se da im pomognemo da ostanu u školi. Da postignu što bolji uspeh i da nastave svoje školovanje jer to je nešto za šta mi kao nacija, ali i svi ostali smatramo da nije karakteristično za njih. Mnogi ih ne vide ni na kakvim visokim pozicijama, a oni pokazuju da itekako mogu završiti školu, nastaviti školovanje i biti značajan deo našeg društva“, podvlači Nena Milojković.

Drugu po redu, slobodno se može reći, antologiju mladih pisaca prate fotografije iz zbirke „Iza pruge“ čiji su autori dečaci i devojčice. Fokus su slike železničke pruge koja simbolizuje put iz centra grada do romskih naselja. Tajne fotografije deca su učila od Feranta Ferantija, francuskog fotografa i arhitekte.

„Toliko su zračili energijom i istovremeno bili spremni da slušaju i uče. A to je moguće samo ako sve delite sa ljudima. Zajedno smo proveli vreme, objasnili su mi šta je njihov život. Ostavili smo klišee iza sebe i dali sebe jedni drugima“, rekao nam je Feranti.

Uz pisanje i fotografiju, muzika i ples su takođe edukativni programi u Grubb fondaciji čiji je cilj obrazovanje Roma. Odabrani su kao oruđa kojim se, mladi pripadnici jedne od najugroženijih manjinskih grupa, najbolje mogu izraziti kako bi ih ostatak društva čuo, objašnjava Dobrila Karaulić iz Grubb-a.

„Deca su pokazala da vrlo brzo uče, da su izuzetno kreativna i interesovanje. Pokazala su i da papir sve trpi. Da mogu da kažu, da ih niko neće osuditi, da im se niko neće smejati. Da mogu da kažu sve što hoće. Značajno je da ih čujemo, i oni su deca kao i sva druga i ljudi kao i svi drugi. I imaju puno toga lepog da kažu“, smatra Dobrila Karaulić.

To potvrđuje i razmišljanje jedne od naših sagovornica, mlade autorke, Kristine Mustafić.

„Moje priče, kao i priče ostalih mojih drugova svi mogu da čuju i pročitaju. Da vide i shvate da iako smo Romi možemo da pišemo i budemo maštoviti i kreativni“, zaključuje Kristina.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG