Dostupni linkovi

logo-print

Mladi lavovi u burnoj političkoj areni


Kongres Demokratske omladine, podmlatka DS-a, 2013.

Kongres Demokratske omladine, podmlatka DS-a, 2013.

Lideri parlamentarnih partija u Srbiji imaju politički staž dug i po nekoliko decenija. Iako je većina današnjih stranačkih vođa na to mesto postavljena tokom dvehiljaditih, građani se njihovih lica sećaju sa malih ekrana još iz vremena Miloševićevog režima. No, naziru li se već sada neki novi Vučići, Dačići, Nikolići, Tadići?

U potrazi za "mladim lavovima", možda bi najpre trebalo da pođemo u srce političke arene – Narodnu skupštinu Republike Srbije, kojom predsedava Nebojša Stefanović. Osim u Domu naroda, ovaj 36-godišnji naprednjak se kao predsednik Gradskog odbora SNS-a istakao i u Beogradu, u rušenju nekadašnjeg DS-ovog gradonačelnika Dragana Đilasa u čemu mu je lider SNS Aleksandar Vučić, reklo bi se, davao odrešene ruke.

„Ne želimo promenu vlasti da bi neko rekao da mi želimo samo da zamenimo nekog na vlasti“, rekao je Stefanović, neposredno nakon smene Đilasa.

Stefanović je, treća generacija u naprednjacima i čovek kome očigledno u stranci pripada sve veća uloga. Aleksandar Vučić je nedavno došao na čelo SNS-a umesto Tomislava Nikolića, a Nikolićevog nekadašnjeg velikog političkog rivala Borisa Tadića zamenio je Dragan Đilas. Ivica Dačić već je sa dugim stažom na čelu socijalista gde je nekada samouvereno vladao Slobodan Milošević.

Tako da Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, primećuje da su političke partije iz vlasti i opozicije, podmladile svoje rukovodstvo u proteklih nekoliko godina, te da je nerealno očekivati da ćemo u skorijoj budućnosti videti neke drastičnije promene u tom smilsu.

„Kad je u pitanju Srpska napredna stranka, objektivno gledano, pozicija predsednika Republike koju je Tomislav Nikolić zauzeo dovela je do njegovog napuštanja mesta predsednika stranke. Umesto njega je došao Vučić i tu je reč o jednom mladom političaru kome opet ne možete u okviru stranke naći nekog ozbiljnijeg protivkandidata. Kod Demokratske stranke je stvar vrlo slična. U trenutku kad je Boris Tadić napustio poziciju predsednika stranke, bio je u pedeset i nekoj godini – za politiku to je čovek u najboljim godinama, ali opet ga je zamenio mlađi političar. Ne vidim ko bi Đilasu mogao da konkurira sada u demokratskoj stranci“, ističe Vuković.

Aleksandra Jerkov

Aleksandra Jerkov

Skupštinsku salu je do pre nešto više od pola godine sa već pomenutim Nebojšom Stefanovićem delila i opoziciona poslanica Aleksandra Jerkov, koja je vratila mandat kada je iz Lige socijaldemokrata Vojvodine prešla u Demokratsku stranku. U novoj partiji imenovana je za članicu Predsedništva i portparolku.

„Ja sam u politiku ušla pre svega da bih neke stvari uradila i da bih sprovela u delo ono što mislim da treba učiniti. U tom smislu mislim da DS može da uradi više od LSV“, rekla je Aleksandra Jerkov po dolsku u novu stranku.

Podmlađivanje političke scene unelo je, prema rečima Đorđa Vukovića, novu dinamiku u međustranačke odnose.

„U odnosu na neka prethodna vremena malo su pale te tenzije. S druge strane, medijska scena je kod nas poprilično zatrovana, tako da je teško dati neku zaključnu ocenu. Ali, čini mi se smo, ako ništa drugo, dobili malo pristojnije odnose kad je u pitanju komunikacija političkih lidera jednog sa drugim“, objašnjava naš sagovornik.

No, podmladjivanje političke scene ne znači i nova lica. Podsećanja radi treba reći da se vicepremijer Vučić uključio u stranački život još ’93, postavši poslanik nacionalističke Srpske radikalne stranke. Premijer Ivica Dačić takođe je postao pralamentarac ranih devedesetih. Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanivić je bio politički aktivan još od studentskih protesta devedesetih gopdina a lidersku stranačku poziciju čvrsto od 2005, kad je osnovana LDP.

Profesorka u penziji Srbijanka Turajlić kaže za naš program da na političkoj sceni ima mladih i sposobnih ljudi, ali da im se ne daje dovoljno prostora ni u strankama, niti u medijima.

„Ja vidim neke ličnosti. Evo, recimo meni prvo pada na pamet Bojan Đurić. Onda, kad pogledate po opštinskim odborima Demokratske stranke na Savskom vencu i Vračaru, videćete mlade i pametne ljude. To je ono što ja znam iz svog kraja, sigurna sam da ih ima još. Meni se čini da problem Srbije nije u tome što nema mladog i pametnog sveta. Problem je u tome što svako ko je zaseo u fotelju ne misli da je vreme da iz nje ustane“, kaže profesorka Turajlić.

Da li se onda može uopšte očekivati od mladih da se uopšte upuste u političko delovanje, ako unapred znaju da neće dobiti dovoljno prostora?

Đorđe Vuković iz CESID-a ističe da se mnogi mlađi ljudi uključuju u politiku vođeni ličnim motivima, a ne željom za samousavršavanjem.

„Jedan broj ljudi se uključuje u stranke računajući na svoju socijalnu promociju, na radnu pouiciju ili položaj u državi. Dakle, iz različitih motiva, ali nemate veliki broj mladih i kvalitetnih ljudi koji se uključuju u stranke zarad toga da bi mogli da nešto nauče i ostvare. Nije to još proces koji važi u Srbiji“, kaže Vuković.

Profesorka Turajlić smatra da je mnogo važnije da se politikom bave oni koji su za to školovani.

„Ono vreme kada su profesori i lekari masovno ulazili u politiku je verovatno prošlo. Momenat je da se shvati da je to profesija za koju se morate školovati i o kojoj nešto morate znati“, zaključuje Srbijanka Turajlić.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG