Dostupni linkovi

logo-print

Mladi iz jugoistočne Srbije: Studiraju u Bugarskoj, nadaju se da će ostati u EU


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Ove godine više od 60 maturanata, bugarskog porekla, iz Bosilegrada, Dimitrovgrada, Niša, Leskovca, Surdulice, Vranja idrugih mesta u jugoistočnoj Srbiji upisaće se na studije na fakultete u Republici Bugarskoj.

Njihova je želja da nakon sticanja diplome posao dobiju u Evropskoj uniji.

Stefan Stojkov, zamenik predsednika Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji kaže za Radio Slobodna Evropa da maturanti bugarske nacionalnosti, koji se odluče za studije u Bugarskoj, imaju niz pogodnosti koje im obezbeđuje Republika Bugarska, uključujući i polaganje prijemnog ispita u Bosilegradu.

„Druga povoljnost je što se polažu samo bugarski jezik i bugarska istorija za sve fakultete. Pored toga, studenti imaju i stipendije od 55 evra mesečno, a smeštaj u studentskim domovima se plaća oko 30 evra pa studenti s tom stipendijom plaćaju dom i gradski prevoz što je za njih veoma povoljno.Uz sve to, i overa semestra je tri puta jeftinija nego kod nas“, kaže Stojkov.

Prema ranije sprovedenoj anketi najveći broj maturanata iz Gimnazije u Bosilegradu odlučio se za studije medicine, farmacije, stomatologije, informatike, istorije i geografije.

Nataša Stoilkov izabrala je studije na Medicinskom fakultetu u Sofiji i nada se da će uz dobre pripreme položiti prijemni ispit i upisati želejni fakultet.

Kaže da se većina maturanata iz njene generacije odlučila za studije u Bugarskoj zbog blizine fakulteta sa druge strane granice i mogućnosti zaposlenja u Evropskoj uniji.

“Kada se studiranje u bugarskoj uporedi sa studijama u Srbiji, i nije nešto mnogo jeftinije, ali zbog dobrih pogodnosti za studiranje, blizine i boljih mogućnosti za posao, uglavnom se odlučujemo za studije u Bugarskoj. Svaki student, dobija stipendije oko 50 evra, češće mogu da dolazim kući… Naša opština organizuje pripreme za polaganje prijemnih ispita iz bugarskog jezika i bugarske istorije”, kaže Stoilkova.

Njena vršnjakinja Nataša Dimitrov, namerava da studira na Ekonomskom fakultetu u Sofiji, gde često odlazi i gde ima dosta prijatelja, pa smatra da će se tamo najbolje uklopiti.

“Najbolje mi ide matematika i tu se najbolje pronalazim pa sam se zbog toga odlučila za ekonominu. Inače, volim Bugarsku, i najviše sam želela u Sofiji da studiram pošto tamo imam najviše prijatelja i mislim da ću se tamo najbolje uklopiti”, kaže Dimitrova.

Stojkov se nada da će se bar deo studenata, nakon završenih studija u Bugarskoj vratiti u ovu siromašnu, pograničnu opštinu na krajnjem jugoistoku Srbije, koja nema dovoljno stručnih kadrova, tim pre što im odmah nakon sticanja akademskog zvanja, lokalna samouprava nudi šansu za posao u rodnom mestu.

“Postoji jedna izuzetno pozitivna odluka Opštine Bosilegrad da bukvalno svakog mladog čoveka koji je zvaršio fakultet, nije bitno da li u Srbiji ili Bugarskoj, s tim ako je završio u Bugarskoj, mora da nostrifikuje diplomu, dobija od opštine mogućnost od 15 meseci propravničkog staža, uz mesečnu nadoknadu od 15.000 dinara. Noramalno, ko se dobro pokaže dobija radno mesto i ostaje kod nas. Mi ih na taj način, čim završe fakultete, vraćamo u Bosilegrad”, kaže Stojkov.

Međutim, naše sagovornice imaju drugačije poslovne i životne ambicije za budućnost, a prema njihovim rečima, šanse za povratak u Bosilegrad su minimalne.

„Ako nađem posao ovde u Srbiji, mogu i u Srbiji da ostanem, ali mogu da ostanem i u Bugarskoj, ako tamo dobijem posao. Sve zavisi od toga. A opcija je i Evropska unija“, kaže Stoilkova.

„Ja bih volela najviše da se ne vraćam. Ako se dobro snađem, nađem posao i osamostalim se, da ostanem tamo. Tako da su šanse za povratak, samo u krajnje nepovoljnom slučaju, inače nemam to u planu“, kaže Dimitrova.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG