Dostupni linkovi

logo-print

Mladenović: Zatvorena su mi poslednja vrata pozorišta u Beogradu


Kokan Mladenović

Kokan Mladenović

Pozorište na Terazijama je saopštilo da zbog probijanja dogovorenih rokova odustaje od premijere mjuzikla “Koštana” pod palicom poznatog reditelja Kokana Mladenovića.

“Nakon skoro godinu dana od početka usmenih dogovora o realizaciji tog projekta sa rediteljem Mladenovićem, iz Pozorišta sa žaljenjem konstatuju da nisu poštovana oba dogovorena roka (15. jun, pa zatim produženi, do kraja jula) za predaju adaptacije (libreta), kao i tekstova songova za predstavu”, piše u pismu upućenom javnosti koje se završava spremnošću da se razgovor nastavi o realizaciji projekta za kalendarsku godinu.

Reditelj Kokan Mladenović je, podsetimo, u ovom pozorištu postavio nekoliko veoma uspešnih mjuzikla: Čikago (devet sezona, 230 izvođenja), Maratonci trče počasni krug, Zona Zamfirova (nagrada na Sterijinom pozorju, Grand Prix u Jagodini-ukupno 15 nagrada).

Mladenović tvrdi za RSE da su razlozi za prekid saradnje na drugoj strani.

“Razlozi su dvojaki. Sa jedne strane, verujem da su to moji otvoreni stavovi koje iznosim na temu društva, politike, nemoralnih ljudi koji vode ovu državu, a koji, na žalost, listom odlučuju o kadriranju u kulturi. Verujem da je to nešto što Uprava Pozorišta na Terazijama ne može da ‘proguta’ radi svojih političkih interesa ovoga trenutka. Sa druge strane, ono što je za njih šokantno jeste da glavnu ulogu, Koštanu, igra jedna transrodna osoba. Božo Vrećo je divni umetnik iz BiH, čovek sa fantastičnim glasom koji je svojom pojavom, svojim načinom života, upravo ono što savremena Koštana treba da bude. Jedna oda slobodi, u svakom smislu."

RSE: Pozorište na Terazijama se poziva na to da niste poštovali rokove, da niste počeli pripreme na vreme?

Mladenović: To su mali, birokratski zakloni. Napominjem da mi radimo voloneterski sve vreme, bez ikakvih ugovora, bez ikakvih ugovorom definisanih rokova, ali potpuno spremni da premijera bude 23. decembra, kao što je najavljeno, za Dan Pozorišta na Terzijama.

RSE: Da se vratimo na prvu vašu konstataciju da stoje iza toga politički razlozi. Da li ste mislili i na nedavnu reakciju premijera Vučića na jedan vaš intervju?

Mladenović: Meni to nije iznenađujuće, ali je prilično neuobičajeno da premijer prekida konferenciju za štampu povodom odlaska ili neodlaska u Srebrenicu, da bi se pozabavio mojim intervjuom. Očigledno oni imaju opsesivnu potrebu da sve tokove u kulturi, da sve tokove javnog života drže pod kontrolom. I ne osećaju se nimalo lagodno ako im neki od tih tokova beži i ne mogu da kontrolišu. Ja, na sreću, radim to što radim i ja nemam nikakvu nameru da budem u tom mehanizmu kontrole od koga strada čitava srpska kultura i javni život. Mi smo prošli Golgotu sa predprodukcijom predstave “Julije Cezar” koju smo ovog leta uspešno izveli u Budvi, u Grad teatru. Ta predstava ima ogromnih problema oko mesta igranja u Beogradu jer se plašimo i Cezara i Šekspira i univerzalnosti političkih igara, jasno pokazanih u tom komadu koje su primenjive i na naše vreme. To je zatvaranje alterantivnih prostora Beograda. A što se mene tiče, to je zatvaranje poslednjih otvorenih vrata beogradskih pozorišta koje sam imao, a to je bilo Pozorište na Terazijama.

RSE: Dakle, vas više u Beogradu neće biti?

Mladenović: Zatvaraju se poslednja vrata. Ovo je kao metafora: u srednjem veku stojite ispred grada, a grad se zatvara sa svim svojim kapijama. S tim što Beograd kroz svoju istoriju nikada nije dobro prošao kao zatvoren grad. Beograd je i takav kakav jeste, sa milion problema, jedna ozbiljna metropola koja je bila perjanica ovog dela Evrope. Ja uglavnom radim predstave u inostranstvu koje su zapažene, to su prijatni uslovi za rad, odlična pozorišta, festivalski uspesi, ali čovek ne može da bude srećan kad je na neki način prognan. Očigledno je Beograd postao grad pozorišnog jednoumlja, osim što je grad partijskog jednoumlja.

Ja kompariram ovaj slučaj Koštane sa Bitefom najboljih dana, sa dolaskom Living teatra Džulijana Beka i svih skandal-majstora svetske golotinje, erotske provokacije u komunistički Beograd krajem 60-ih kada to Beograd pozdravlja sa ovacijama. Taj Beograd nam nedostaje. Taj veliki, svetski Beograd koji nije zatrpan estradom, kriminalom, plitkoumnom politikom. Ja verujem da on ne može biti trajno uništen.

RSE je pokušala da dobije komentar Aleksandra Đaje, upravnika Pozorišta na Terazijama, ali Pozorište je na kolektivnom godišnjem odmoru, a na mobilni telefon se ne javlja.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG