Dostupni linkovi

logo-print

Mišković, Subotić, Karić: Šta je ostalo od privilegija


Miroslav Mišković na konferenciji za novinare, Beograd, 25. juli 2013.

Miroslav Mišković na konferenciji za novinare, Beograd, 25. juli 2013.

Dva dana pošto je izašao iz pritvora, u kom je proveo više od sedam meseci, najbogatiji Srbin Miroslav Mišković pojavio se pred sedmom silom. On je prisustvovao konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni poslovni rezultati njegove komapnije „Delta holding“ u prvih šest meseci ove godine.

U atmosferi blagog grča, Mišković je delovao raspoloženo, donekle usiljeno nasmejan, izrazito brz u gestikulaciji, mahao je novinarima i zaposlenima. Napustio je prostoriju u kojoj je održavana konferencija za novinare istog trenutka kada je završena, a njegov dolazak bio je i znak da susret sa novinarima počne.

„Želimo da sa vama podelimo našu veliku radost i zadovoljstvo što je predsednik naše kompanije Miroslav Mišković ponovo na svom radnom mestu. Već njegovo samo prisustvo, verujte, nama daje veliki elan za dalji rad“, kazala je izvršna direktorka za odnose sa javnošću kompanije „Delta“ Branislava Milunov. Još je obavestila je novinare da Mišković, što i sami znaju, ne daje izjave.

Predsedavajući borda direktora Dejan Jeremić to je i obrazložio njegovom standardnom praksom. Jeremić je, ipak, njihovu radoznalost zadovoljio iznošenjem utiska koji je na njega, po povratku kući, ostavio šef:

„Mogu da vam kažem da odavno nije bio u ovako dobroj kondiciji. Sigurno mu nije prijalo, ali ako očekujete da vam bilo šta drugo kažem, nije realno“, rekao je Jeremić.

S obzriom na visoko medijsko interesovanje nije bilo moguće izbeći Miškovićevo potpuno uključivanje u diskusiju, tokom koje su demantovani i natpisi po kojima je kaucija za Miškovićevo puštanje na odbranu sa slobode uplaćena sa računa njegove firme na Kipru.

Mogu vam odgovorno reći da je kompletan iznos od 1,36 milijardi dinara, odnoso 12 miliona evra u protivdinarskoj vrednosti, na neki način plasiran u budžet Republike Srbije iz operativnog poslovanja firmi u Srbiji. Sama činjenica da smo to uradili u nepuna 72 sata samo je kompliment snazi koju ’Delta’ u ovom trenutku ima u operativnom poslovanju. Da budem potpuno jasan, nema novca sa Kipra. Ni sa Kipra, ni sa bilo koje druge destinacije. Mi kao poslovni ljudi, kao menadžeri ’Delte’ sigurno bi našli način kako da 12 miliona evra plasiramo u neki od poslova i da tu napravimo direktnu kontribuciju na poslovanje. Naravno da se prioriteti znaju i ni jednog trenutka nije bilo dileme šta će se tu raditi“, rekao je Jeremić.

On je pozitivno odgovorio i na pitanje da li su čelnici „Delte“ imali kontakt sa Miškovićem u periodu koji je proveo iza rešetaka:

Naravno da smo imali. Svake nedelje je delegacija menadžera ’Delte’ bila u prilici da određeno vreme provede u razgovoru sa našim predsednikom“.

Međutim, na pitanje koliko je takav tretman bio po pravilima koji vladaju u zatvorima, odnosno zar pritvornicima komunikacija nije ograničena samo na članove porodice i advokate, iz publike se uključio sam Mišković konstatacijom „i komunicirali smo preko advokata". Potom je ignorisao pitanja koja su usledila.

Dočekan je sa informacijama po kojima je „Delta“ u vremenu koje je proveo u pritvoru ostvarila prihod od 296 miliona evra, dok je u budžet Srbije uplatila 47 miliona evra. Ipak, pitali smo Dejana Jeremića, da li se 7 200 zaposlenih, plaše za budućnost kompanije:

„’Delta’ je kompanija koja postoji već dvadesetdve godine i koncipirana je da dugo traje. Znači, veoma pragmatično ćemo se prilagođavati okolnostima na tržištu. Trudićemo se da na bazi svog znanja i iskustva koje imamo budemo avangardni u poslovnim potezima. Na taj način duboko verujem da ćemo na tržištu biti dugoročno prisutni“, odgovorio je Jeremić.

Prvi milion u devedesetim

Stanko Subotić

Stanko Subotić

No, podsetimo, srpska javnost se u jednom danu osim Miškovića, prisetila još dvojice biznismena stasalih u vremenima potpunog državnog i socijalnog porsnuća. Za svu trojicu su zajedničke političke privilegije koje su im omogućile da devedesetih steknu takozvani „prvi milion“.

Sluačaj Mišković bila je vest broj jedan. Vest broj dva jeste da je biznismen Stanko Subotić Cane, skinut sa Interpolove poternice, na kojoj se nalazio od 2006. godine.

Vest broj tri, koja je donekle ostala u senci prve dve, jeste da je patrijarh Sprske pravoslavne crkve Irinej, tokom posete Moskvi obišao i Poslovni centar „Jefimija“ u vlasništvu Kompanije “BK” i tom prilikom pružio podršku porodici Karić, čiji se najpoznatiji član Bogoljub, u Moskvi krije od 2006. godine.

„Generalno, meni se čini da je to potvrda činjenice da svaka politička opcija ima svog biznismena. U zavisnosti od toga koja je na vlasti, neki od njih bivaju izvučeni na površinu ili gurnuti na dno“, primećuje povodom te tri vesti ekonomski novinar Mijat Lakićević.

Istovremeno, politički analitičar Dejan Vuk Stanković, povodom Miškovića i Subotića primećuje „da jedan ima 12 miliona evra da plati kauciju, a drugi 538.000 evra da plati jemstvo i da se brani sa slobode“.

Šalu na stranu, što se Miškovića tiče „tu je, mislim, negde ispoštovana procedura uz naravno, još jednom ponavljam jako visoko jemstvo. Naravno, niko ne garantuje da će on biti osuđen, ali je očigledno da će se ići na postupak, dakle da se neće izbeći to da se njemu sudi za sve ono što mu je pripisano. On je relativno dugo, ako posmatramo vreme, ostao u pritvoru. Ali, videćemo koliko je cela ta konstrukcija tužilaštva nešto što se može dokazati“, kaže Stanković i dodaje da je Stanko Subotić druga i vrlo zanimljiva tema.

„S obzirom na činjenicu da je on tek godinu dana nakon što je prethodna politička garnitura zamenjena došao u priliku da se i on oslobodi. Tu ne mogu da kažem da negde indirektno, nema neke politike. E sada, videćemo šta će se dalje dešavati sa njim. On je biznismen kao i mnogi tranzicioni biznismeni, vrlo sumnjivog karaktera. Da li ima uticaja politike ili ne, ne bih mogao direktno da kažem, za to nemam prosto dokaze, ali je očigledno da postoji neka drugačija politička i medijska klima kada je reč o Stanku Subotiću“, dodaje Stanković.

Na ovu tezu se nadovezuje ekonomski novinar Mijat Lakićević, koji ukazuje da je u slučaju Subotića moguće i da se radi o nekoj vrsti dogovora sa vlastima.

Naša vlast od te poternice nema nikakve koristi. Možda se sada pravi neki dil u kome bi on, eventualno, sada došao ovde i svedočio protiv nekoga protiv koga bi to vlast mogla da iskoristi, dakle protiv nekih ljudi iz bivših vlasti“, rekao je Lakićević.

Politika i biznis

Akter prve priče, Miroslav Mišković, čovek koga nazivaju najbogatijim Srbinom i čiji se lik svojevremeno našao i na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi sveta, u pritvoru je bio od 12. decembra prošle godine, kada je optužen da je zloupotrebama oštetio putarska preduzeća za oko 150 miliona evra, a državni budžet za nešto više od četiri miliona.

Slika aktera druge priče, Stanka Subotića, na crvenoj interpolovoj poternici se nalazila gotovo sedam godina, nakon što je optužen da je vodio grupu koja je švercovala cigarete tokom ’95. i ’96. godine iz Makedonije u Srbiju. On u Srbiju sada može slobodno da dođe, a njegov advokat tvrdi i da će se pojaviti na sudskom ročištu, zakazanom za 17. septembar.

Bogoljub Karić na predizbornom skupu svoje stranke, Beograd, januar 2006

Bogoljub Karić na predizbornom skupu svoje stranke, Beograd, januar 2006

Bogoljub Karić, biznismen koji se oprobao i u politici, čija je supruga Milanka Karić danas partner u Vladi Srbije, a brat Dragomir Karić poslanik, u Moskvu je pobegao malo nakon izbijanja afere „Mobtel“, komapnije koju je prema optužnici oštetio za 60 miliona evra, a koja se nalazi i na listi od 24 sporne privatizacije čije rešavanje traži EU i kojom se trenutno bave nadležni organi Srbije.

Za svu tojicu je, osim sudskog postupka, zajedničko i to da su svoje imperije začeli u smutnim vremenima diktature Slobodana Miloševića, kada su najuspešniji bili biznismeni sa privlegijama. Šta je od tih privilegija ostalo danas?

„Tu je privilegija napravljena kod tog prvog miliona, posle vam više i ne trebaju neke specijalne privilegije. Prosto, zahvaljujući novcu vi imate osnovu da radite posao. Kao što smo videli, mali je broj ljudi od svih tih koji su kod nas biznismeni kojima je taj novac zaista i oduzet, a to bi bilo ključno. Tako da, dovoljno je da imate privilegiju jednom, kao što su oni imali devedesetih godina, a posle vam privilegije više nisu ni potrebne“, primećuje Mijat Lakićević.

Srpska vlada je borbu protiv korupcije stavila u sam vrh svojih prioriteta, ambiciozno se najavljuje da će sve 24 sporne privatizacije biti rešene do kraja godine, a od međunarodnih institucija su stigle brojne pohvale za zaokret koji je napravljen na polju iskorenjivanja korupcije. Ipak, analitičar Dejan Vuk Stanković, strahuje da će sprega politike i krupnog biznisa u Srbiji uspeti da opstane.

Prosto, dva centra moći ne mogu da funkcionišu bez toga da se međusobno dogovaraju, a pravi problem jeste koliko se kroz te dogovore krše zakoni i neke osnovne norme koje važe u civilizovanom svetu“, zaključuje Stanković.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG