Dostupni linkovi

logo-print

Mišković porez od prodaje "Delta sitija" plaća u Srbiji


Miroslav Mišković

Miroslav Mišković

Nakon prodaje tržnih centara “Delta siti” u Beogradu i Podgorici južnoafričkom fondu Hiprop za 202,75 miliona evra, kompanija “Delta holding” Miroslava Miškovića najavljuje da će novac od prodaje investirati u dalji razvoj poslova sa nekretninama, u agraru i distribuciji. Iako su vlasnici "Delta sitija" firme sa Kipra, koje nisu poreski obveznici Srbije, “Delta holding” je objavio da će svi postojeći porezi po osnovu prodaje šoping molova biti plaćeni u Srbiji, kao što je učinjeno i prilikom prodaje trgovinskog lanca “Maksi”. Mišković, koji već neko vreme nije u milosti establišmenta, očito ni ovoga puta ne želi ništa da rizikuje pa se odlučuje za plaćanje višemilionskih suma na ime poreza iako ga zakon na to ne obavezuje.

U vreme pregovora oko prodaje tržnih centara “Delta siti” na Novom Beogradu i u Podgorici predsednik kompanije “Delta holding” Miroslav Mišković je objasnio u razgovoru za jedan beogradski dnevnik da se takvi potezi povlače “jer nije dobro da sva jaja budu u jednoj korpi”.

Sada iz kompanije navode da su sa ovom poslednjom transakcijom Deltini prihodi od prodaje kompanija dostigli iznos od 1,8 milijardi evra.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da mogu biti dva razloga za prodaju tržnih centara u Beogradu i Podgorici.

“Jedan može da bude da mu treba novac pa da delimično prodaje kapital da bi sa tom gotovinom koju će dobiti ispomogao druga poslovanja i unapredio svoj rezultat”, smatra ekonomista Kovačević.

Takođe se može dogoditi da prodaje da bi započeo nove poslove, kaže Kovačević,“jer akvizicija i prodaja kapitala preduzeća spada u najkrupnije i vrlo lukrativne poslove. Znamo da je isti ovaj vlasnik prodao banku i još nekoliko značajnih investicija. Pa je prešao jednim delom u agrar i neke druge poslove. Drugim rečima, to znači jedno strateško premeštanje iz nekih poslova u neke druge poslove”, naveo je Kovačević.

Iz “Delta holdinga” je saopšteno da će novac od prodaje investirati “u najveće najavljene projekte: šoping mol Delta planet, hotel InterContinental i novu poslovnu zgradu u Beogradu. Delta je spremna da, odmah nakon dobijanja građevinskih dozvola, uloži 250 miliona evra.

Podsetimo, kompanija “Delta holding” u vlasništvu Miroslava Miškovića prodala je šoping molove “Delta siti” u Beogradu i Podgorici južnoafričkom fondu Hiprop, koji je specijalizovan za akviziciju razrađenih tržnih centara, za 202,75 miliona evra. Hiprop je, prema zvaničnom saopštenju, postao vlasnik 60 odsto udela, dok je ostatak kupila kompanija Houmsted grup holdings limitid, povezana sa Luisom Norvalom, koji je jedan od direktora kompanije Hiprop.

Odmah po objavljivanju vesti o prodaju “Delta sitija” krenula su u medijima licitiranja da li će Mišković platiti porez od ove transakcije u Srbiji pa je “Delta holding” ubrzo objavio da će “u skladu sa kompanijskom praksom svi postojeći porezi po osnovu prodaje šoping molova biti plaćeni u Srbiji.” Međutim, nije navedeno na koji način će to biti urađeno. U saopštenju kompanije je takođe navedeno i da je u poslednjih deset godina, u budžet Srbije po osnovu poreza i doprinosa uplaćeno dve milijarde evra.

Između političkog pritiska i negativnog imidža

Mediji podsećaju da je Mišković vlasnik "Delta sitija" preko dve kompanije na Kipru i navode da je jedini način da plati porez u Srbiji taj da se transakcija obavi preko neke firme u Srbiji, kao što je to urađeno kada je prodao trgovinski lanac “Maksi” 2012. godine iako “Hemslejd”, formalni vlasnik „Maksija“, nije bio poreski obveznik Srbije. Tada je u Srbiji formirana firma "Delta kapital" i tako je stvoren pravni okvir za plaćanje višemilionskog poreza u Srbiji.

“Tada smo imali razloga da verujemo da je to ipak učinjeno pod izvesnim pritiskom”, podseća ekonomska novinarka Tanja Jakobi. “S obzirom da je potpuno jasno da najveći deo svojih aktivnosti, pa i prihoda, Mišković ostvaruje u Srbiji čini mi se da je veliki odijum javnosti bio da se ništa od tih poreza, koje bi on trebalo da plati, ne vraća Srbiji. Ja mislim da je prošli put to delimično bio i deo političkog pritiska ili pretežno politički pritisak i deo ovoga što to zapravo stvara negativni imidž u trenutku kada Mišković nije za javnost omiljena figura”.

Problematično poslovanje velikih kompanija preko ofšor firmi i poreskih rajeva razlog je zbog kog su kritikovani i pojedini svetski giganti iako se ne radi o nezakonitim poslovanjima.

I mnogo veće korporacije, uključujući i neke najveće američke, rade to isto što i Mišković, kaže Tanja Jakobi, ali napominje da ako postoji veliki deo kapitala koji je u Srbiji, a faktički funkcioniše kao da je strani kapital, to znači da i dalje postoji nesigurnost na srpskom tržištu.

“Međutim, moramo ipak da kažemo da veliki deo poreza ovakve firme plaćaju u Srbiji zato što su njihovi radnici u Srbiji, njihove nekretnine su u Srbiji, ako se ostvaruje izvestan porez na promet ili bilo koji drugi porezi po tom osnovu onda se svi plaćaju u Srbiji. Znači, to što on ne plaća ovakve neke poreze, koji u ovom slučaju mogu biti veliki jer je reč o porezu na kapitalnu dobit, to ne znači da on druge poreze ne plaća u Srbiji”, kaže Jakobi.

Ako Mišković pre nekoliko godina nije želeo da rizikuje odijum javnosti, pre svega kod vlasti, pa je platio porez iako to po zakonu nije morao još manje bi se očekivalo da tako nešto rizikuje sada nakon što je bio hapšen i dok traje sudski proces protiv njega zbog optužbi da je sa saradnicima oštetio putarska preduzeća u Srbiji za skoro 30 miliona evra.

Miroslav Mišković se svojevremeno nalazio i na Forbsovoj listi najvećih svetskih bogataša. Veruje se da je uticao na formiranje nekih srpskih vlada. Prve nesuglasice sa establišmentom izbijaju u vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić da bi u nemilost vlasti definitvno pao u vreme kada je u Vladu Srbije ušao Aleksandar Vučić. Pre nekoliko dana Mišković je proslavio četvrt veka postojanja “Delta holdinga” a na iznenađnje mnogih proslavi je prisustvovao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, inače blizak Vučićev saradnik.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG