Dostupni linkovi

logo-print

Mirovni pregovori sa talibanima upitni


Predsednik Avganistana Hamid Karzai

Predsednik Avganistana Hamid Karzai

Avganistanski zvaničnici ističu da nisu dovoljni ustupci talibana u promeni naziva njihovog predstavništva u Kataru da započnu mirovni pregovori. U međuvremenu je američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) pozvao, kao inicijator ovih razgovora, predsednika Avganistana Hamida Karzaija u nastojanju da se smanje tenzije koje mogu ugroziti višegodišnja nastojanja da se talibani dovedu za pregovarački sto.

Keri je kazao Karzaiju da su talibani uklonili zastavu iz svoje kancelarije u Kataru kao i da su natpis “Islamski emirat Avganistana” - što je bio zvanični naziv zemlje dok su bili na vlasti od 1996. do 2001. - zamenili sa oznakom “Biro za mirovne razgovore”.

Avganistanski predsednik je zapretio u sredu da će bojkotovati razgovore između SAD i talibana, i, istovremeno saopštio da suspenduje pregovore sa Vašingtonom o paktu čiji je cilj definisanje odnosa ove dve zemlje nakon 2014. godine kada se povuku američke borbene trupe. U Avganistanu bi i nakon tog datuma trebalo da ostane nekoliko hiljada američkih vojnika, ali to treba precizirati bilateralnim sporazumom o bezbednosti.

Karzai je saopštio da SAD nisu ispunile obećanje da talibani neće dobiti bilo kakav zvanični status. On se protivi bilateralnim razgovorima Vašingtona i talibana i upozorio je da njegova vlada neće učestvovati u razgovorima sve dok ne pređu u nadležnost avganistanskog Visokog mirovnog saveta, koji je osnovan 2010. kako bi inicirao pregovore sa talibanima.

Karzai je 2008. ponudio garancije bezbednosti vrhovnom vođi talibana Mula Omaru, ako prihvati mirovne pregovore – ali to nije bilo dovoljno podsticajno za militante.

Jedan američki zvaničnik je izjavio da će se predstavnici SAD i talibana sastati u narednih nekoliko dana u Kataru. Međutim, nije najjasnija kakvu će ulogu imati zvanični Kabul u tim razgovorima.

Predstavnici SAD i talibana tajno su se sastali u Kataru 2011, ali će ovo biti njihov prvi zvanični susret.

Bela kuća je insistirala na dva preduslova: da talibani saopšte da podržavaju mirovni proces, kao i da se protive korišćenju avganistanske teritorije za pretnju drugim državama. Militanti su prihvatili da to učine.

SAD i talibani su najavili u utorak da će se predstavnici dve strane sresti u Dohi u cilju pokretanja mirovnog procesa kako bi se okončao 12-o godišnji rat militanata i snaga koje predvode SAD.

“Državni sekretar Keri je ponovio tokom razgovora sa predsednikom Avganistana Karzaijem da mi ne priznajemo ime ‘Islamski emirat Avganistana’. On je ukazao da je Vlada Katara preduzela neophodne mere da se natpis na kancelariji promeni u ‘Političko predstavništvo avganistanskih talibana’”, kazala je portparolka Stejt departmenta Džen (Jen) Psaki.

Muhamad Naem

Muhamad Naem

Istovremeno, predstavnik militanata Mohamad Naem izjavio je za Radio Slobodna Evropa, da su spremni da razgovaraju o podeli vlasti i, evenutalno, sa Karzaijevom vladom.

“Naš lider mula Mohamad Omar je u više navratio istakao da želi formiranje vlade u koju će biti uključeni predstavnici svih Avganistanaca. Ona bi trebalo da pruži nadu da radi u interesu svih Avganistanaca i da ova zemlja svima njima pripada”.

Na pitanje da li su talibani spremni da pregovaraju sa predstavnicima Hamida Karzaija, Naem je kazao da prihvataju da “razgovaraju sa svim Avganistancima koji dođu u naše predstavništvo u Kataru”.

Talibani su prethodno odbijali da priznaju Karzaijevu vladu, optužujući je da je marioneta stranih sila.

Analitičari ističu da kancelarija talibana, koja je otvorena u Kataru u utorak, znači da oni nisu više samo vojna grupacija već da imaju i svoje političko krilo. Kancelarija je otvorena istoga dana kada su avganistanske snage preuzele od međunarodnih kontrolu nad bezbednošću, po prvi put od zbacivanja talibana 2001. Militanti su dugo insistirali na poptunom povlačenju stranih trupa kao uslovu da učestvuju u pronalaženju političkog rešenja.

Inače, jedan od predstavnika talibana u Dohi je kazao Asošijeted presu (AP) da su spremni da oslobode jednog američkog vojnika koji je zatočen 2009. godine u zamenu za pet njihovih pripadnika koji su u američkom zatvoru Gvantanamo.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG