Dostupni linkovi

logo-print

Milenijumski susret pape i ruskog patrijarha


Papa Franja i patrijarh Kiril

Papa Franja i patrijarh Kiril

Na Kubi se u petak, po prvi put u istoriji, sreću poglavari Rimokatoličke i Ruske pravoslavne crkve – papa Franja i patrijarh Kiril. Ovaj susret mogao bi da se tumači kao prekretnica u hiljadu godina dugom jazu između dve crkve. Kako je najavljeno, centralna tema sastanka trebalo bi da bude progon hrišćana na Bliskom istoku.

Zašto Kuba

Ova ostrvska zemlja ispostavila se kao idealna tačka "milenijumskog susreta" iz više razloga. Jedan od njih je taj što ruski patrijarh Kiril boravi u Južnoj Americi od 11. do 22. februara, u isto vreme kada na tom kontinentu boravi i papa Franja zbog posete Meksiku.

Osim toga, Kuba ima još jednu prednost: daleko je od Starog kontinenta na kome je i došlo do rascepa Crkve još 1054. godine.

Sastanak je isposredovao kubanski predsednik Raul Kastro, koji je papu prošle godine ugostio na Kubi, a Vatikan je sa svoje strane pomogao približavanje zvaničnog Vašingtona i Havane.

Predviđeno je da dvojica verskih poglavara provedu nekoliko sati u privatnom razgovoru u VIP salonu aerodroma "Jose Marti International" u Havani, a potom će se obratiti javnosti i potpisati zajedničku deklaraciju.

"Neka mu je Bog na pomoći…"

Očekivanja od ovog susreta su velika sa obe strane. Ipak, to i dalje ne znači saniranje svih bolnih tačaka.

Ruska pravoslavna crkva je svojevremeno optužila Rimokatoličku da pokušava preobratiti pravoslavne vernike nakon raspada SSSR-a početkom devedesetih godina prošlog veka. Tu optužbu je Vatikan odbacio.

Jedna od potencijalno gorkih tema mogla bi biti i sudbina crkvenih poseda koje je sovjetski diktator Jozef Staljin konfiskovao od Istočne grkokatoličke crkve i predao je Ruskoj pravoslavnoj. Nakon pada komunizma, ukrajinski grkokatolici su vratili mnogo takvih poseda, uglavnom u zapadnoj Ukrajini.

Mitropolit Ilarion

Mitropolit Ilarion

Rukovodilac Odelenja za spoljne poslove Ruske pravoslavne crkve, mitropolit volokolamski Ilarion, izjavio je ranije da će dugatrajne razlike između dve crkve svakako o(p)stati, posebno zbog aktivnosti Ukrajinske grkokatoličke crkve koja je u savezu sa Rimom.

Ilarion je rekao da je spor oko Ukrajine "i dalje na dnevnom redu i da to ostaje nezaceljena rana koja i dalje kvari odnose između dve crkve". Međutim, kako je rekao, ta tema će biti ostavljena po strani, kako bi patrijarh i papa mogli zajedno da rade protiv progona hrišćana od militanata na Bliskom istoku.

"Situacija koja se događa danas na Bliskom Istoku, u Severnoj i Centralnoj Africi i još nekim regionima gde ekstremisti, praktično, vrše genocid nad hrišćanskom populacijom, zahteva hitne mere i bolju saradnju između hrišćanskih crkava", rekao je Ilarion.

Raskol

Do rascepa hrišćanstva došlo je 1054. godine. Rimski papa i poglavar konstantinopoljski su tada jedan drugoga anatemizovali. Oba krila su se otuđila i vekovima vode raspravu o tome ko je pravi i autentični naslednik Crkve u hrišćana osnovane od apostola Isusa Hrista. Vremenom, odnosi između rimske i ostalih grana Pravoslavne crkve su otoplili. Anatema je bila skinuta tek 1965. godine i tada su se, prvi put, sreli tadašnji rimski papa i konstantinopoljski patrijarh. Oni su 1993. potpisali dokument kojim su proglasili dve crkve sestrinskim.

Za razliku od konstantinopoljskog patrijarha, ruski je do sada odbijao da se sretne sa papom. Što se tiče Ruske pravoslavne crkve (najuticajnije u istočnim narodima), distanca je, opstala do sada. Inače, razne pravoslavne crkve broje između 260 i 300 miliona vernika, a samo ruski ogranak ima 165 miliona. Poređenja radi, Katolička crkva tvrdi da ima milijardu i 200 miliona vernika širom sveta.

"Moramo da stavimo po strani naša interna neslaganja u ovo tragično vreme i da udružimo napore da spasimo hrišćanstvo u regionima gde su hrišćani izloženi ogromnom progonu", dodao je.

Sa druge strane, ima i tumačenja da je ovaj susret jedan od načina da se Rusija približi Zapadu, sada kada je u zategnutim odnosima zbog situacije u Ukrajini i Siriji, te da ovaj susret nema samo versku, već i političku pozadinu.

Tako je ruski ambasador u Vatikanu, Aleksandar Avdejev, rekao agenciji TASS da ovaj susret pokazuje da bi Rusija mogla odigrati važnu ulogu u oblikovanju hrišćanstva.

"U uslovima sankcija Zapada, sastanak dvojice verskih poglavara je potvrda o tome koliko je Rusija važna za hrišćansku civilizaciju", ocenio je Avdejev.

Ukrajinska pravoslavna crkva kijevskog patrijarhata je među onima koji su pozdravili ovaj potez, uz komentar da "Moskva sada, izgleda, traži svaku mogućnost da obnovi odnose sa ostatkom civilizovanog sveta".

Naglašavajući da govori u svoje ime, portparol ove crkve je rekao: "Ako papa misli da vrati Kremlj u okrilje zdravog razuma, međunarodnog prava i civilizovanih odnosa, neka mu je Bog na pomoći".

Ispružena ruka

O mogućnosti susreta između dva verska poglavara počelo je da se govori još 2012. godine, ali je zvanična Rusija isticala da to "ne sme biti protokolarni susret, već da se valja potpisati neki važan dokument".

Susret pape Franje i patrijarha Bartolomeja, Istanbul, 2014.

Susret pape Franje i patrijarha Bartolomeja, Istanbul, 2014.

Papa Franja je još od svog ustoličenja 2013. godine pokazao spremnost na izgrađivanje boljih odnosa sa ostalim crkvama, kada je kao prioritet naveo unapređenje odnosa između rimskog katoličanstva i ostalih religija. Od kako je postao papa, dva puta se sreo sa patrijarhom Bartolomejem u Istanbulu.

U novembru 2014. pomolio se pored velikog istanbulskog muftije Ramija Jarama u jednoj od najznačajnijih džamija Sultana Ahmeta iz 17. veka.

Prošlog meseca viđen je kako posećuje sinagogu u Rimu, a najavljeno je da planira i posetiti Švedsku u oktobru ove godine, gde će prisustvovati komemoracijama kojima će početi obeležavanje 500 godina od protestantske reformacije.

Papa Franja je još 2014. godine poručio patrijarhu Kirilu "pozovi me i doći ću".

Njegovi prethodnici, Bendikt i Jovan Pavle su, takođe, pokušavali da sa patrijarhom Kirilom i njegovim prethodnicima postignu dogovor da dođe do razgovora kojim bi se omogućilo veće jedinstvo u hrišćanskom svetu. Bezuspešno. Do sada.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG