Dostupni linkovi

logo-print

Milanović otkazao posetu Beogradu zbog Šešelja


Zoran Milanović

Zoran Milanović

Haški optuženik Vojislav Šešelj na privremenoj slobodi uspeo je da svojim ratnohuškačkim govorom poremeti odnose u regionu toliko da je čak i hrvatski premijer Zoran Milanović odlučio da ne dodje u Beograd na decembarski samit 15 regionalnih premijera koji organizuje Kina. Na relaciji Beograd- Zagreb i Beograd-Brisel, nakon donošenja rezolucije u evropskom i hrvatskom parlamentu u kojima se, sa jedne strane traži da Haski sud preispita svoju odluku,a sa druge da Beograd osudi velikosrpske izjave Šešelja koje vraćaju u 90-te godine, ovih dana su razmenjene oštre reči. Da li je to poremećaj na kratki rok, uslovljen unutrašnjepolitičkim potrebama država kojih se to tiče, ili je samo ilustracija koliko je ranjiv region i dve i po decenije nakon završetka rata?

Svoju odluku da ne dodje na decembarski regionalni samit premijera koji organizuje Kina u Beogradu, hrvatski premijer Zoran Milanović ovako je objasnio:

„Ako netko ulaže mnogo energije i vremena u zaštitu srpske manjine u Hrvatskoj, i ima štete od toga, to sam ja, moja stranka i moja Vlada. Prema tome, očekujem od drugih da se bar korekto izjasne o nekim događajima. Recimo, o ponašanju uvaženog gospodina koji je izbačen iz Haškog suda. To je pitanje kulture, naročito zato što su svi ti ljudi bili isto političko društvo devedesetih godina. Sve što tražim od tebe je da kažeš – to ne valja, to je zlo i od toga se ograđujem. Vjerujem da bi to ona prethodna vlast napravila. Ova iz nekog razloga to neće. U takvim okolnostima, smiješno je da idem tamo“, rekao je Milanović.

Komentarišući Vučićevu izjavu da je rezolucija Evropskog parlamenta uvreda za Srbiju, Milanović je pojasnio da je ona napisana u „izbalansiranom tonu“.

„Na ovakve stvari treba reagirati. Treba otvoreno reći – gledajte, to je zlo koje nas je u devedesetim dovelo tamo dokle nas je dovelo i to treba osuditi. Ton kojim je to osuđeno u rezoluciji je umjeren i blag.“

Odluku hrvatskog premijera Zorana Milanovića da ne dodje na decembarski regionalni samit premijera koji organizuje Kina u Beogradu Marinko Čulić iz hrvatskog nedeljnika Novosti komentariše kao politički nezreli potez:

“Mislim da je to neozbiljno sa Milanovićeve strane, da se zbog jednog u krajnjoj liniji epizodnog političkog dogadjaja otkazuje posjet Beogradu i to ne bilateralni već širi, mislim da to nije zrelo i to dosta pesimistčno govori o trendovima u hrvatsko srpskim odnosima u bližoj budućnosti.”

Sonja Biserko

Sonja Biserko

Da li su odnosi u regionu, konkretno srpsko hrvatski, tako krhki da ih je mogao do te mere uzdrmati ratnohuškački govor mržnje haškog optuženika na privremenoj slobodi Vojsilava Šešelja. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za Srbiju na ovo pitanje odgovara potvrdno:

„Hrvatska je reagovala na način koji pre svega reflektuje činjenicu da je u predizbornoj kampanji i da podilazi nacionalistima. Međutim, ja mislim da je Šešelj simbol nečeg drugog: on je ilustracija stanja duha u regionu koji nije prevazišao svoju prošlost. Niko se nije jasno distancirao od nje, naročito Srbija. Nije došlo do prevladavanja prošlosti. Prošlo je 25 godina od početka rata. Nemačka i Francuska su 25 godina od početka drugog svetkog rata bile daleko odmakle u izgradnji međusobnog poverenja, a ovde ni kamen temljac nije postavljen.“

Sonja Biserko dalje kaže da usvajanje rezolucije u Evropskom parlamentu ne smatra „potpaljivanjem vatre“ ali dodaje:

„Oni su morali doneti generalniju rezoluciju koja bi se odnosila na čitav taj period u regionu. Mislim da iz tih ratova ipak treba da se izvuče moralni sud i da sve zemlje treba da budu obavezne da se shodno tome ponašaju. U tom smislu, mislim da Evropskom parlamentu tek predstoji pravo obraćanje regionu.“

Podsetimo, nakon izjava Vojislava Šešelja odmah po dolasku u Beograd da se ne odriče svog programa Velike Srbije, da je Vukovar “srpski grad oslobodjen novembra 1991. godine i slično, usledile su reakcije u Hrvatskoj sa najviših mesta. Predsednik Ivo Josipović je najavio da će slučaj Šešelj izneti pred Savet bezbednosti a grupa hrvatskih evropskih parlamentaraca izdejstvovala je donošenje Rezolucije u EP u kojoj se od Haga traži preistpitivanje odluke o Šešeljevom puštanju na slobodu a Srbiji da se jasniej odredi prema govoru mržnje. Hrvatski parlament je takodje usvojio rezoliciju tim povodom.

Usledile su reakcije.

Premijer Aleksandar Vučić: “Nemojte da nam predavanja o demokratiji, ljudskim pravima, regionalnoj stabilnosti drže oni koji nisu u stanju da sačuvaju deset tabli na ćiriličkom pismu.”

Šešelj je u svom stilu likovao: “Ja sam se dosetio da krenem u ribolov na somove. A oni su se odmah upecali!”

Stav vlasti u Srbiji koja je glasno ćutala ignorišući Šešeljeve provokacije, jeste da je on politilčki marginalac kome ne treba dizati rep burnim reakcijama. Na tom fonu bili su i neki evropski parlamentarci, rekavši da se stavljanjem na dnevni red problem Šešelja, čini upravo ono što ne treba činiti.

Marinko Čulić

Marinko Čulić

Marinko Čulić kaže da Šešelj poslednjih dana upravlja unutrašnjom političkom scenom Hrvatske: „Ako je Šešelj lud, kako se to ovih dana govori, onda je i Hrvatska u neku ruku politički luda. Ne kažem da nije trebalo biti nikakve reakcije, ali ova vrsta reakcije koja graniči sa histerijom pokazuje da Hrvatska nije politički zrela i da nema samopoštovanja, jer upotrijebiti cijeli politički pogon zemlje za obračunavanje sa čovjekom koji je objektivno politički marginalan može govoriti samo loše o toj zemlji."

RSE: Šta to govori o srpsko-hrvatskim odnosima i uopšte o odnosima u regionu?

Čulić: Ne govori dobro. Sad su se umnožile i pojačale prijetnje da će Hrvatska blokirati put Srbiji u EU, što je za stepenicu niži pad u odnosu na ovo što sam prije govorio, jer to praktički ugrožava ne samo odnse između Hrvatske i Srbije, nego i dovodi u pitanje nekakav zacrtani tempo normalizacije u regiji i u konačnici ulaska svih zemalja regije u EU. To je ozbiljno i govori da reakcija Hrvatske nije samo stvar nezrelosti nego sadrži u sebi i ozbiljno zrno opasnosti za odnose u regiji.

RSE: Srpska vlast je izabrala taktiku ignorisanja, smatrajući da je Šešelj politički marginalac koji nema nikakvu političku težinu danas u Srbiji. Šta mislite o toj taktici? Da li bi se išta promenilo da su vlasti bile glasne u osudi Šešelja?

Čulić: Meni je to znak da je puštanje Šešelja na privremenu slobodu više opteretio vlast u Srbiji nego u Hrvatskoj. Oko te šutnje i dežurne rečenice da mu žele dobro zdravlje, mogu reći samo to da su oni u neprilici šta da rade. Ipak su oni iz istog političkog jata, pa tu nije ni trebalo očekivati neke velike riječi osude. Meni je problematičnije to što u Srbiji, koliko i u Hrvatskoj, postoji generalno jedan hladan, ignorantski stav prema zločinima sa srpske, odnosno hrvatske strane, nevezano uz Šešelja.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG