Meštani Banje Koviljače u strahu od azilanata

Meštani Banje Koviljače, naselja na zapadu Srbije, za nedelju su najavili protest, nezadovoljni velikim brojem tražilaca azila i ilegalnih migranata koji borave u tom mestu.

Šetajući Banjom Koviljačom, gradskim naseljem opštine Loznica, u zapadnoj Srbiji, gotovo je nemoguće ne primetiti ljude koji su iz geografski dalekih Avganistana, Pakistana, Somalije, Libije ili Irana, bežeći od rata i neizvesne budućnosti, došli upravo u to malo mesto.

Prema podacima lozničke policije, trenutno ih je oko 2500. Većina spava na klupama u parkovima ili napuštenim vagonima, kaže predsednik Saveta mesne zajednice Miroslav Vukosavljević.

“Žao je nama tih ljudi što su došli, ali je ova situacija jednostavno neodrživa. Ljudi spavaju u neuslovnim uslovima, u napoštenim vagonima, spava po njih 10, 20 ili 30 u kućama bez grejanja ili kupatila. Jednostavno, kao lokalna zajednica nismo sposobni da taj problem rešimo sami” , navodi Vukosavljević.

Strah stanovnika Banje Koviljače od stranaca koje viđaju po gradu, pojačan je nakon što je grupa momaka iz Avganistana optužena za silovanje gošće Banje iz Velike Britanije. Meštani su nakon toga najavili protest sa zahtevom da se imigranti izmeste, a neki roditelji su odlučili da do rešenja problema, decu ne šalju u školu.

„Građani Banje Koviljače će u nedelju održati protest sa ciljem da se nadležnim organima u Beogradu uputi apel da se situacija u Banji Koviljači sa prekobrojnim brojem ljudi koji su smešteni mimo centra za azil reši što pre“ kaže Vukosavljević koji je i jedan od organizatora protesta.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, rekao je da će policija učiniti sve da obezbedi red i mir, ali je istovremeno dodao i da je Srbija u obavezi da za azilante obezbedi prihvatilište.

„Sada možda ljudi vide kako je Evropljanima, kada dođu azilanti iz Srbije, pošto mi nismo imali razumevanja za njihove žalbe... To je jedno od osnovnih ljduskih prava – pravo na azil. Srbija je u obavezi da omogući prihvatilište za azilante. Drugo je pitanje kako održavati red i mir. Sa te strane ja razumem građane i policija će učiniti sve da se red i mir obezbedi. Ali, tim ljudima koji traže azil u Srbiji, po svim međunarodnim konvencijama se boravak u Srbiji mora obezbediti“, rekao je ministar policije.

U Komesarijatu za izbeglice, telu Vlade Srbije u čijoj je zbrinjavanje azilanata nadležnosti, potvrđuju da se broj tražilaca azila konstantno povećava, te da je u poslednjih godinu dana uveliko premašio kapacitete centra u Banji Koviljači, koji prima oko 85 ljudi.

Otkloniti predrasude

Ivаn Gerginov, pomoćnik komesаrа, objašnjava da je zbog toga, pre oko pola godine, u mestu Bogovađa otvoreno još jedno prihvatilište, ali da je i ono postalo premalo.

“Taj centar je osnovan 20. juna i do sada je kroz njega prošlo 350 lica. Na žalost, priliv tražilaca azila je suviše veliki za taj kapacitet i mi ulažemo napore da obezbedimo jednu zgradu u državnom vlasništvu, koja bi imala značajnije veći kapacitet i tako trajno rešili taj problem. Na žalost, za sada nismo došli u posed takvog objekta, ali činimo sve da to u što skorijem vremenu učinimo”, kaže Gerginov i dodaje da se većina ljudi koji trenutno žive na ulicama Banje Koviljače, nije ni prijavila Centru za azilante, odnosno da nije tražila smeštaj.

“Sav taj narod koji se nalazi u Banji Koviljači nije tražilac azila. Dobijam dnevne izveštaje o stanjima u centru i mogu vam sa sigurnošću potvrditi da je u zadnjih dvadesetak dana broj ljudi koji se žele smestiti u Centrima između 120 i 160 lica. To su dakle oni koji traže smeštaj u Centrima. Ostali, zaista nemam mandat da pričam ko su, da li su legalni i ilegalni migranti, ili nešto drugo“, rekao je Gerginov.

Da treba napraviti jasnu razliku između tražilaca azila i ilegalnih migranata, ukazuje i Radoš Đurović, izvršni direktor nevladine organizacije “Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila”.

On objašnjava da su i statistički gledano, ljudi koji su legalnim putem tražili azil, retko ti koji izazivaju probleme, ako ni zbog čega drugog, onda da ne bi sebi ugrozili šanse za dobijanje pozitivnog odgovora. I osumnjičeni za silovanje zbog koga je situacija proključala je, kako tvrdi Đurović, u Srbiji je boravio ilegalno.

“Tražilac azila je lice koje je zatražilo azil i ima pravni osnov boravka ovde. Legalno je na teritoriji Republike Srbije, ima utvrđen identitet i ličnu kartu i čeka završetak migratornog postupka. Pored tih ljudi, tu su i oni koji samo prolaze… Koriste iste migratorne rute, iste krijumčare, koriste lokalnu sredinu i već uspostavljene veze. Površno borave ovde i vrlo brzo nastavljaju dalje. Ti ljudi, vrlo verovatno, onda nisu vezani nekim pravilima ponašanja, poštovanja reda i zakona u ovoj zemlji, svesni činjenice da ovo područje napuštaju vrlo brzo i teško da će odgovarati za ono što urade. Država treba da se potrudi da razgraniči ilegalne migrante od tražilaca azila – kroz pojačano prisustvo u sredinama gde je veća koncentracija stranaca, kroz legitimisanje, trebalo bi proširiti smeštajne kapacitete i možda ubrzati azilni postupak. Veći angažman države mora da bude prisutan i u graničnim regijama gde je ta migracija toliko pristuna”, kaže Đurović.

On dodaje da trenutnu situaciju u Banji Koviljači vidi kao zabrinjavajuću i upozorava da se u ovom trenutku, neopravdano žigošu svi stranci koji borave u tom mestu, te da bi, usled neodmerenih postupaka i izjava, moglo doći i do neke vrste “lova na veštice”. U tom smislu, Đurović ukazuje da je potrebno da i lokalne vlasti porade na uklanjanju predrasuda.

“Kroz pozitivne primere, kroz razgovore, kroz organizovanje radionica i druženja lokalnog stanovništva i tražilaca azila, bi se otklonile sumnje, predrausde i netrpeljivosti”, zaključio je Đurović.