Dostupni linkovi

logo-print

Merkel: Nemačka ne može sama da reši izbegličku krizu


Granica između Makedonije i Grčke

Granica između Makedonije i Grčke

Evropska komisija predlaže da Nemačka primi 40 hiljada izbeglica a Francuska 30 hiljada od ukupno 160 hiljada, prenosi Rojters iz Brisela.

U međuvremenu, Nemačka je izdvojila šest milijardi evra za rešenje izbegličke krize i nastaviće da pomaže, ali se ne može dozvoliti da najveći deo tereta podnese samo nekoliko zemalja u Evropi, izjavila je kancelarka Angela Merkel. Francuska je spremna da prihvati 24 hiljade izbeglica u naredne dve godine.

Istovremeno, mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da EU treba finansijski da podrži Tursku i ostale zemlje izvan Unije u zbrinjavanju migranata i izbeglica koji pokušavaju da dođu u Evropu, što je po njegovom mišljenju, smislenije rešenje.

Turski premijer Ahmet Davutoglu optužuje Evropu da je postala hrišćanska tvrđava za izbeglice.

Samo 16 odsto Poljaka smatra da njihova zemlja treba bez ikakvog uslovljavanja da primi izbeglice.

Francuska prima 24 hiljade izbeglica

Francuska je spremna da primi 24.000 izbeglica u okviru plana EU o zbrinjavanju više od 100.000 ljudi u naredne dve godine, izjavio je francuski predsednik Fransoa Oland.

On je ponovio na konferenciji za novinare da, kao i nemačka kancelarka Angela Merkel želi, da EU podrži plan prema kojem će svaka članica ovog bloka biti obavezna da preuzme svoj deo tereta u zbrinjavanju 120.000 migranata.

Fransoa Oland

Fransoa Oland

"Ovo je kriza i to dramatična. Ona može biti dovedena pod kontrolu i to će biti učinjeno", rekao je francuski predsjednik.

Merkelova se zahvalila svima koji su tokom vikenda pomogli u prihvatanju velikog broja umornih migranata, ali je naglasila da je hitno potreban evropski odgovor na izbegličku krizu.

"Iza nas je potresan vikend, koji je na momente oduzimao dah", rekla je Merkelova i dodala da napori običnih Nemaca da pomognu hiljadama izbeglica stvaraju sliku o Nemačkoj na koju njeni građani mogu biti ponosni.

Ona i potpredsednik Vlade Zigmar Gabrijel napomenuli su na konferenciji za novinare da se ne može dozvoliti da najveći deo tereta ove krize podnese samo nekoliko zemalja u Evropi.

"Nemačka je zemlja koja želi da primi ljude, ali izbeglice treba da budu primljene u svim zemljama EU tako da mogu da pronađu utočište od građanskog rata i gonjenja", preneo je AP.

Nemačka kancelarka je ocenila i da aktuelna evropska politika azila ne funkcioniše rekavši da temeljna reforma te politike predstavlja veliki korak.

Merkelova je naglasila da će ona pružiti zaštitu svima kojima je potrebna, ali da će oni bez šanse za azil brzo biti vraćeni u svoje domovine.

"Mi želimo da ta promena bude pozitivna i verujemo da možemo da je ostvarimo", rekla je kancelarka pošto je samo tokom vikenda u Nemačku stiglo 20.000 izbeglica.

Nemačka izdvojila šest milijardi evra za izbeglice

U međuvremenu, Vlada Nemačke je izdvojila još tri milijarde evra za pokrajine i opštine da bi im pomogla used ovogodišnjeg rekordnog priliva izbeglica i migranata, saopštila je vladajuća koalicija.

Lideri koalicije su posle petočasovnog sastanka objavili seriju mera, poput ubrzavanja procedure za azilante i olakšavanje gradnje centara za azilante.

Pored tri milijarde evra za pokrajine i opštine, Vlada Nemačke izdvojiće još tri milijarde evra za finansiranje sopstvenih troškova, poput plaćanja beneficija za lica koja su zatražila azil, navodi se u saopštenju.

Angela Merkel

Angela Merkel

Dogovorom je predviđeno da stanovnici Kosova, Albanije i Crne Gore ubuduće nemaju pravo da dobiju azil u Nemačkoj, jer se smatra da je okruženje u kojem žive bezbedno. Na ovoj listi od ranije su Srbija, Makedonija i BiH.

Cilj ovih mera jeste ubrzanje procedura za azilante i ekstradicije migranata iz jugoistočne Evrope, kako bi se Nemačka fokusirala na izbeglice iz ratom zahvaćenih zemalja, poput Sirije, Iraka i Avganistana.

Odluka kancelara Angele Merkel da dozvoli hiljadama izbeglica da dođu iz Mađarske u Nemačku izazvala je u vladajućem bloku spor sa konzervativcima iz Bavarske. Oni smatraju da je Merkelova poslala migrantima "potpuno pogrešan signal".

Nemački zvaničnici očekuju da će tokom dana u Bavarsku stići još 2.500 novih azilanata.

Krištof Hildenbrand, visoki zvaničnik administracije u Bavarskoj, rekao je da vlasti čine sve što mogu da osiguraju smeštaj za ove ljude, ali da se već došlo do ivice mogućnosti.

Rojters ocenjuje da se čini da su nemački i austrijski zvaničnici zatečeni brojem migranata koji i dalje stižu iz Mađarske.

Hildenbrand je rekao novinarima na glavnoj železničkoj stanici u Minhenu da su vlastima na raspolaganju autobusi za prevoz 1.000 ljudi u severne gradove, poput Dortmunda, Hamburga, Braunšvajga i Kila, ali da migranti dolaze i peške iz centara za privremeni smeštaj.

"Više je nemoguće razmišljati o registrovanju svih tih ljudi", rekao je ovaj zvaničnik.

Nemačka je ranije objavila da očekuje da će ove godine azil u ovoj zemlji zatražiti 800.000 ljudi, što je daleko više od bilo koje druge članice EU i skoro četiri puta više nego prošle godine.

Austrija: Intenzivna potraga za krijumčarima

Austrijska policija će na istoku zemlje, na graničnom prelazu sa Mađarskom, intezivirati potragu za krijumčarima ljudima, ali neće pojačati pograničnu kontrolu.

"Neće biti pogranične kontrole. To bi bilo protiv šengenskog sporazuma", rekao je portaprol policije Helmut Marban i dodao da će biti intezivirane potrage za krijumčarima ljudi, koje će biti mnogo vidljivije, izjavio je, preneo je Rojters.

Tokom ovog vikenda u Austriju je iz Mađarske ušlo 15.000 izbeglica, koji su većinom nastavili put ka Nemačkoj, potvrdio je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Karl-Hajnc Grindbek.

Svega 90 osoba je podnelo zahtev za dobijanje azila, navelo je Ministarstvo.

Austrijski kancelar Verner Fajman izjavio je da je vreme da se postepeno ukinu vanredne mere koje su omogućavale nesmetan priliv hiljada migranata iz Mađarske u Austriju i Nemačku.

Stotine izbeglica provelo noć na punktu Reske

Oko 500 migranata i izbeglica provelo je noć kod centra za registrovanje na prelazu Reske, na južnoj granici Mađarske, izvestio je mađarski kanal M1.

Između brojnih šatora postavljenih oko registracionog centra zapaljene su logorske vatre, a oni koji nisu imale šatore proveli su hladnu noć ležeći na zemlji, umotani u ćebad, ili u vrećama za spavanje.

Većina izbeglica je tražila od volontera ćebad i vreće za spavanje, kao i medicinsku pomoć, pošto su mnoga deca prehlađena i imaju temperaturu, pa mnogi kašlju.

Još od rane zore na prelaz Reske pristiže sve veći broj izbeglica i migranata, koje policija sprovodi do novog centra za registrovanje koji je otvoren proteklog vikenda, kao i do kampa koji je i ranije postojao, navodi mađarska agencija.

Policija novi punkt naziva Centrom za strance i kaže da ima 100 vellikih šatora za 1.000 ljudi.

Otvoren je za vikend i nalazi se blizu ranijeg kampa, u kom su se proteklih dana migranti pobunili, rušeći drvene pregrade i bežeći na obližnji autoput.

Migranti su se žalili na uslove u starom kampu koji je često bio krcat.

U protekla 72 sata, policija Mađarske registrovala je 5.386 ilegalnih prelazaka granice i uhapsila 38 krijumčara izbeglica.

Grčka spasava izbeglice, ali traži pomoć

Grčka je u ponedeljak zatražila humanitarnu pomoć od EU za rešavanje izbegličke krize, dok obalska straža ove zemlje nastavlja da spašava migrante iz mora.

U ponedeljak ujutro je iz vode kod ostrva Lezbos izvučena 61 osoba, među kojima je bilo 14 dece, uključujući jednomesečnu bebu.

Takođe, sa ovog ostrva je do luke Pirej prevezeno skoro 2.500 migranata, tako da je u proteklih sedam dana više od 15.000 njih prebačeno sa grčkih ostrva na kopno.

Na hiljade ljudi još čeka da bude registrovano i trajektima prevezeno do Atine kako bi nastavili put ka drugim evropskim zemljama, prenosi Rojters.

Izbeglice na grčkom ostrvu Lezbos

Izbeglice na grčkom ostrvu Lezbos

Od početka godine u Grčku je stiglo više od 230.000 izbeglica i migranata, a velika većina njih ne želi da ostane u ovoj zemlji već nastoji da stigne do prosperitetnijih evropskih zemalja.

Grčka je zatražila da EU aktivira mehanizam civilne zaštite, koji predstavlja odgovor Unije na krizu, da obezebdi osoblje, lekove, odeću i opremu, saopštilo je grčko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans i komesar za migracije Dimitris Avramopulos već su obećali Atini 33 miliona evra pomoći za rešavanje izbegličke krize.

Orban: Platimo drugima da zbrinu migrante

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da EU treba finansijski da podrži Tursku i ostale zemlje izvan Unije u zbrinjavanju migranata i izbeglica koji pokušavaju da dođu u Evropu.

Orban je u obraćanju diplomatama u Budimpšeti rekao da je diskusija o kvotama za prijem migranata preuranjena dok Unija ne bude u stanju da brani svoje spoljne granice.

"Mnogo je smislenije da EU osnuje fond iz kojeg bi se, u dogovoru sa državama koje su nam važne, poput Turske, pružala podrška za rešavanje problema izbeglica u tim zemljama", rekao je mađarski premijer.

Orban je ocenio da su ljudi koji masovno dolaze u EU imigranti, a ne izbeglice, jer oni teže “nemačkom stilu života, i odbijaju da ostanu u prvoj bezbednoj zemlji u kojoj se nađu”, smatra mađarski premijer.

Davutoglu: Evropa hrišćanska tvrđava za izbeglice

Turski premijer Ahmed Davutoglu kritikovao je danas "smešno mali broj" izbeglica koji je Evropa spremna da primi ocenjujući da je evropski kontinent "hrišćanska tvrđava" za izbeglice.

"Sama Turska je prihvatila više od dva miliona izbeglica iz Sirije i Iraka i stvorila tampon zonu između haosa i Evrope", rekao je Davutoglu u intervjuu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung u izdanju od ponedeljka.

Davutoglu je ocenio da je "mali" finansijski doprinos Evropske unije Turskoj po pitanju izbeglica.

"Izgleda da je zgodno prebaciti problem izbeglica Turskoj i izgraditi hrišćansku tvrđavu", rekao je turski premijer.

Davutoglu je naveo da je takav stav prema izbeglicama u suprotnosti s evropskim vrednostima dodajući da se Turska, kao zemlja kandidat za prijem u EU, "nije nadala da će to većina Evropljana podržati".

Valensa želi da primi izbeglice u kuću, većina Poljaka ne

Bivši predsednik Poljske Leh Valensa apelovao je na Poljake da primaju izbeglice i rekao da bi i on pružio utočište Sirijcima u svojoj kući, samo da se dogovori sa suprugom.

Takve apele Poljaci ignorišu, a dve trećine njih u najnovijoj anketi za dnevnik Žečpospolita kazalo je da izbeglicama nikako ne bi pomogli tako što bi ih primili u svoju kuću.

Nekadašnji vođa otpora Poljaka komunističkom totalitarnom režimu naglasio je da zemlje Evrope moraju zajedno da pomognu bez obzira što je neko bogatiji a neko siromašniji.

"Treba sa njima podeliti poslednju koricu hleba. Ljudi smo. Oni su u tragičnoj situaciji. Treba li da ih pobiju", upitao je Valensa.

Za razliku od Valense, svega 16 odsto Poljaka smatra da bi njihova zemlja trebalo bez ikakvog uslovljavanja da primi izbeglice iz sadašnjeg talasa pred kapijama Evropske unije.

Da bi Poljska trebalo da prima izbeglice izjavilo je 37 odsto Poljaka u anketi agencije IRBIS, ali pod uslovom da UN ili EU pošalju novac za smeštaj i integraciju izbeglica.

Oko 10 odsto Poljaka postavlja uslov da njihova zemlja primi samo hrišćane, a još je manja spremnost da oni lično pomognu tako što bi primili izbegličke porodice u svoje domove.

Poljaci su kao i susedi Česi spremni da im se ukine sloboda kretanja u okviru šengenskog prostora, ako bi to zaustavilo izbeglički i imigrantski talas.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG