Dostupni linkovi

logo-print

Merkel dolazi u Beograd: Sa Vučićem lakše nego sa Tadićem


Aleksandar Vučić i Angela Merkel u Berlinu, juni 2014.

Aleksandar Vučić i Angela Merkel u Berlinu, juni 2014.

Kakvi su plodovi ambicije vlasti u Srbiji da u evrointegracijama dobije oslonac u najjačoj zemlji Evropske unije, zvanični Beograd saznaće po skorom dolasku kancelarke Nemačke Angele Merkel. Iako datum posete nije preciziran, već se naziru blaži tonovi nego pre četiri godine kada je najmoćnija žena sveta delila packe zbog politike prema Kosovu.

Predstojeću posetu Angele Merkel Beograd iščekuje kao dobar đak jer je Berlin pohvalio ekonomske reforme koje sprovodi kabinet premijera Aleksandra Vučića.

Ivan Mrkić, bivši šef srpske diplomatije, kaže za RSE da očekuje dobre vesti.

“Ne bih znao da predvidim, ali sasvim sam siguran da će ova poseta biti obojena drugačijim tonovima nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina. To znači da će to biti jedna vrlo prijatna poseta", konstatuje Mrkić.

Pored toga što je postala ključni privredni partner Srbije, Nemačka se nametnula i kao zemlja kojoj se Beograd okreće po pitanju najvažnijih političkih odluka. O politici, odnosno o statusu Kosova koje je za Nemačku najvažnije pitanje, tokom posete nemačkog ministra za saradnju Gerda Milera, koja je upriličena pred dolazak Merkelove, pred novinarima nije bilo reči ali je gost poručio da su on i kancelarka zadovoljni reformama.

“Srbija može da se ponosi uspesima koje je postigla u ekonomiji. Deficitom od tri odsto i privrednim rastom kojim bi se ponosile i pojedine članice Evropske unije. Dive vam se i nemački privrednici. To je posledica jedne hrabre politike i koraka od kojih će koristi imati svi građani. To se beleži kod nas. I mi smo uz vas", poručio je Miler.

Ekonomija je ono u čemu su Berlin i Beograd našli zajednički jezik. Nemačko-srpska privredna saradnja traje petnaest godina, nemačke investicije od 1,2 milijarde evra su na visokom četvrtom mestu, a ukupna trgovinska razmena je 3,2 milijarde. Ovih dana u Beogradu potpisano je i pismo o namerama Nemačke i Srbije za jačanje saradnje, održivi rast i zapošljavanje.

Premijer Aleksandar Vučić, koji je svojevremeno izrazio želju da njegova valada funkcioniše kao Bajern iz Minhena, zahvalio se Nemačkoj jer, kako je rekao, bez njene pomoći Srbija ne bi uspela.

“Ovo je predvorje za dolazak kancelarke Merkel. Do sada smo pokazali da smo spremni da i teškim merama u našoj ekonomiji podržavamo, i podržavamo, sve ono što je Nemačka radila na mnogo višem, boljem i odgovornijem nivou. Srbija će tako nastaviti i biće ekonomski zdrava i uspešna zemlja. I kada postane članica EU svakako neće biti najsiromašnija država evrozone", rekao je premijer.

O ekonomiji Merkel u Beogradu 2011. nije govorila, već je tadašnjem predsednku Borisu Tadiću ostavila listu zahteva i pred kamerama mu u lice rekla da Nemačka traži da ukine paralelne institucije na severu Kosova. Od tada je briselski dijalog odmakao, a Srbija je postala pouzdan partner Nemačke na Balkanu. Kooperativnost nove vlasti, koja ispunjava postavljene zadatke, sve je očiglednija iako se obe strane i danas slažu u čemu se ne slažu – da imaju suprotne stavove o nezavisnosti Kosova.

Nije pitanje "ili-ili"

Da li je u pitanju prirodan tok stvari ili je Srbija izabrala Nemačku, pitali smo Ivana Mrkića.

Ivan Mrkić

Ivan Mrkić

„Normalno je da se razvija jaka saradnja između nas i glavnih evropskih sila, među kojima je i Nemačka, jer mi smo se opredelili da uđemo u Evropsku uniju. Ali nikakvi okreti i zaokreti nisu u pitanju. Mi smo postojani u tome da čuvamo svoje interese, da ih štitimo kako aktuelno vreme zahteva. I samo to i činimo", naveo je Mrkić.

Srpska diplomatija ovih dana obeležava 176. godišnjicu, i u dobrom delu svih tih godina Nemačka je bila važan „igrač“ i u spoljnoj politici Srbije.

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, nije za RSE želeo da kaže da li je upravo Nemačka odabrana za najvažnijeg partnera ali je na proslavi u državnom parlamentu rekao da se Srbija više ne lomi gde joj je mesto.

„To je Srbija koja sebi više ne može da dozvoli romantičarske snove o istoku zapada i zapadu istoka. To je Srbija sa jasnim mestom u svetu, evropska država, poštovana i uvažena. I dovoljno kredibilna da može sama, zarad svojih interesa, da održava odnose sa celim svetom koji će joj omogućiti dugoročni mir i prosperitet", ocenio je Dačić.

Majkl Kirbi, ambasador SAD u Beogradu, kaže za RSE da su za Srbiju na evropskom putu važni odnosi sa mnogo zemalja i da se ne radi o pitanju „ili – ili“.

„Nemačka je jedna od najvećih zemalja i najjača ekonomija Evropske unije, vrlo je važna ali nije jedina država u njoj. Da bi Srbija dospela u EU potrebno joj je 28 'DA'. Ako imate samo jedno 'NE' to se neće dogoditi. Srbija svakako treba da se posveti odnosima sa Nemačkom, ali takođe treba i da stekne prijatelje među ostalih 27 članica", naveo je Kirbi.

Koliko se vlast u Beogradu oslanja na nemačka iskustva, na njihovo znanje i sistem rada, govori i činjenica da dvoje predstavnika nemačke vlade, stručnjaci za investicije i borbu protiv organizovanog kriminala, rade u Vučićevom kabinetu.

Da li su baš svi u vladajućoj koaliciji zadovoljni činjenicom da je Srbija u Nemačkoj našla mentora pitanje je na koje političari iz manjih stranaka u Vladi nerado odgovaraju, pogotovu oni iz Socijalističke partije.

Radomir Diklić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj, zaključuje za RSE da je jasno zašto je premijer Aleksandar Vučić okrenut Nemačkoj.

“Nemačka je nesporno lider u Evropi. Ono što ne odobri Bundestag neće odobriti niko drugi. Ali ima i ostalih zemalja o kojima valja voditi računa. Treba imati bar dva ili tri jaka partnera ako hoćemo u Evropsku uniju", komentariše Diklić.

Koje uslove Nemačka ima po pitanju Kosova, šta zvanični Berlin misli o platformi Tomislava Nikolića, kao i da li jedna od najjačih država EU od Srbije zahteva da smanji nivo odnosa sa Republikom Srpskom, ovdašnja javnost imaće priliku da sazna od Angele Merkel 7. ili 8. jula kada, po još nepotvrđenim informacijama, dolazi u Srbiju.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG