Dostupni linkovi

logo-print

Mencinger: Varufakisov potez gest kompromisa sa EU


Jože Mencinger

Jože Mencinger

Ako bi popustila Grčkoj, Evropska unija se može suočiti sa sličnim zahtevima, kaže u razgovoru za RSE slovenački ekonomista Jože Mencinger. Na drugoj strani, ukoliko dogovor ne bio postignut napravila bi se još veća šteta evropskoj monetarnoj uniji, kaže naš sagovornik. No, najpre se osvrće na ostavku koju je jutro posle referenduma podneo grčki ministar finansija Janis Varufakis:

“Čini mi se da to znači gest kompromisa ka Evropskoj uniji. Njima je očigledno Varufakis bio jedna smetnja kao i Siriza. Mislim da je napravio potez u korist Grčke”.

RSE: Da li je potpuno jasno čemu su Grci rekli ne?

Mencinger: Pre svega zahtevima koji za pet godina nisu nigde doveli nego su još više upropastili Grčku. Grci tačno znaju da to ne mogu platiti, što znači da to znaju i u Evropskoj uniji. U Evropskoj uniji se pre svega radi o političkom pitanju jer Grčka ekonomski ne može ugroziti samu Evropsku uniju, odnosno evro područje. Dok je sa strane Evropske unije pre svega prisutan strah šta će se desiti u Španiji i tako dalje. Tako da smatram da je ovo ipak uspeh onoga što se naziva radikalna levica, mada tu ništa nije radikalno.

RSE: Kakve odluke od strane bankara posle grčkog referenduma treba očekivati?

Mencinger: Odlučujuću odluku sada ima Evropska centralna banka. Njena dužnost je da obezbedi likvidnost grčkih banaka i daleko je najznačajnija za ono što će se u ovom trenutku dešavati u Grčkoj. Da li će se usuditi da ide protiv Grčke, teško je reći. Oni će se izgovarati na neka od pravila, ali pravila su u Evropskoj uniji dosta puta različita.

RSE: Koliki je trenutno manevarski prostor EU u odnosu na grčko pitanje?

Mencinger: Evropska unija se ipak plaši da bi ovo moglo značiti početak rasipanja evro područja, mada je po mom mišljenju evropodručje od samog početka pogrešno postavljeno, jer su unutar njega ubacili zemlje koje nikako nisu ispunjavale uslove za ono što se naziva optimalno monetarno područje. Nisu ispunjavali ni uslove koji su bili dati za ulazak. Grčka je, na primer, ulazila u evropsku monetarnu uniju sa dugom od sto odsto društvenog proizvoda. Prema pravilima to bi trebalo biti šezdeset, sedamdeset odsto. I Italija i Belgija su ulazile u monetarnu uniju kada su imale dugove daleko veće od tih šezdeset odsto.

RSE: Da li je Evropa spremna za varijantu izlaska Grčke iz evrozone, smatrale li to mogućim i realnim korakom?

Mencinger: Može se dogoditi da izađe, mada Grčka to ne želi. Bila je greška što je Grčka ušla. Da je ostala pri drahmi ne bi došla u ovakav položaj u kom se našla kada sama ne kreira količinu novca. Imala bi nisku inflaciju, što je bolje nego da ti odjednom ponestane novca. Sada je ipak na strani Evropske unije da spašava, ako hoćete, politički obraz. S jedne strane ona je u poteškoćama, jer ako sada popusti Grčkoj može se naći sledeći koji bi isto tražio, a ako ne popusti, onda će napraviti još veću štetu monetarnoj uniji.

RSE: Da li posle referenduma slede još teži pregovori ili referendum olakšava pregovarački proces?

Mencinger: Pošto je pobeda bila dosta visoka, mislim da olakšava. Jer da je pobeda bila mala, onda bi položaj bio teži. A sa 60 posto “ne” mislim da će olakšati, pa će lideri Evropske unije prikazati čitavu stvar kao da su oni ipak odgovorniji i da rade za dobro Grčke. Mada ako pogledate nastanak duga, jasno se vidi po bankama i to grčkim i stranim, da je tek veoma mali deo pomoći išao za ono što se prikazivalo kao pomoć grčkom narodu i tako dalje.

RSE: Da li pad koji beleži evro očekivan i da li je kratkoročan?

Mencinger: Ja bih rekao da je kratkoročan, ukoliko ne dođe do toga da se nešto drugo ruši u Evropskoj uniji. Sam pad ima dve strane. Pad evra znači na neki način i povećanje izvoza.

RSE: Vidite li ozbiljan i kosenkventan program reformi koje nudi grčka Vlada?

Mencinger: Reforme su iznuđene. Grčka bi mogla uraditi dosta više, samo to se ne može raditi preko noći. Reforme treba raditi na period od nekih petnaest godina. Može se nešto uraditi kod penzijske reforme, mada problem nije toliko u penzijama koliko u tome što nema dovoljno potražnje za proizvodima. Uz to treba znati da Grčka nema ni neki izvoz. Znači, priče o tome kako da poveća konkurentnost je neosnovana jer, na primer, koliko mi je poznato, prosečan Grk izvozi hiljadu evra mesečno, dok, na primer, prosečni Slovenac izvozi deset hiljada.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG