Dostupni linkovi

logo-print

Mekalister za RSE: Srbija će približiti spoljnu politiku EU


Srbija je na putu ka Evropskoj uniji, iako se njena spoljna politika prema Rusiji ne poklapa sa EU. To je, između ostalog, u intervjuu za RSE izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, nakon što se u Beogradu susreo sa srpskim predsednikom i premijerom Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. On je pozdravio nedavni sporazum između Beograda i Prištine o pravosuđu na Kosovu, ali napominje da će Srbija moći da otvori prvo poglavlje u pregovorima s EU tek kada počnu da se i sprovode postignuti dogovori.

Mekalister se osvrće i na goruće pitanje velikog broja imigranata sa Kosova, i poručuje da je stav Nemačke jasan, dok komentarišući pitanje medijskih sloboda u Srbiji – navodi da se „neće mešati u unutrašnje stvari ove države“.


„Generalno gledano, rekao bih da je Srbija napravila veliki napredak u poslednjih nekoliko godina. Dve hiljade četrnaeste imali smo zvanični početak pregovora i mislim da je ovo godina kada bi trebalo da budu otvorena prva poglavlja“, kaže Dejvid Mekalister.

RSE: Kada je reč o amandmanima podnetim u Evropskom parlamentu na Vaš izveštaj, njih je mnogo, a veliki broj je iz Hrvatske. Jeste li zabrinuti da bi se ovo moglo pretvoriti u neku vrstu regionalnog prepucavanja?


Mekalister: Moj izveštaj je dobio 222 amandmana. Izveštaj gospođe Lunaček, izvestiteljke zadužene za Kosovo, ima 212 amandmana, a izveštaj o Makedoniji ima skoro 300. Nije ovo ništa posebno. Razlika između Evropskog parlamenta i nacionalnog parlamenta je u tome što svaki parlamentarac može podneti amandman, ako želi. Sada je moj zadatak da pronađem kompromise.

Od 222 amandmana, mislim da je 25 podneto od strane kolega iz Hrvatske. Tako da ne možemo govoriti o nekom ogromnom broju amandmana iz Hrvatske. Naravno, neke amandmane ćemo jednostavnije rešiti, drugi su malo komplikovaniji. Moraćemo da sednemo iduće sedmice sa „izvestiocima iz senke“ i voleo bih da izveštaj o Srbiji dobije široku podršku, jer razvoj Srbije nije stranačko pitanje u Evropskom parlamentu.

Svima nam je u interesu da Srbija bude stabilna zemlja Zapadnog Balkana. Mislim da Srbija ima još mnogo posla da uradi, dugačak je put do Evropske unije, ali važno je da je Srbija donela odluku da se pridruži evropskom putu i moramo joj pomoći gde god možemo.

RSE: Rekli ste da nedavni dogovor između Beograda i Prištine o pravosuđu na Kosovu nije dovoljan korak da Srbija otvori prvo poglavlje u pregovorima sa EU. Šta je, po Vašem mišljenju, potrebno da Srbija uradi?


Mekalister: Prvo, odluku o tome da li će i kada prvo poglavlje biti otvoreno ne donosi izvestilac niti Evropski parlament, čak ni evropski komesar nije odgovoran za to. To je odluka koju će morati da donose Savet 28 zemalja-članica. Lično, mislim da 2015. treba da bude godina kada bi prva poglavlja mogla biti otvorena.

Pregovori sa Srbijom tiču se najpre ključnih tema: poglavlja 23, 24 i 35 krucijalna su u ovoj ranoj fazi. Govorimo o pravosuđu, ljudskim pravima, građanskim slobodama. Naravno, tu spada i poglavlje 35, koje se tiče normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Mislim da je dijalog održan 9. februara bio uspešan, napravili smo korak napred, iako znam da to nije bilo lako nijednoj od dve strane. Sada se dogovor mora primeniti. Želimo da vidimo stvaran progres ne samo na papiru već i u praksi. Mislim da su obe strane spremne to da učine.

RSE: Kada govorimo o poglavlju 35, čini se da mnogi u Beogradu vide Nemačku kao zemlju kojoj je veoma stalo da se poglavlje o Kosovu otvori pre bilo čega drugog. Nije li to trčanje pred rudu? Zašto je toliko bitno rešiti to pitanje sada kada nisu čak ni sve zemlje EU priznale status Kosova?


Mekalister: Najpre, nemačka vlada deli stavove drugih članova EU da Srbija mora najpre rešiti bazična pitanja. U ovoj fazi, najvažnija pitanja su 23, 24 i 35. Ne bih želeo da ih rangiramo značaju i mislim da sva tri morate posmatrati kao deo iste grupe.

Predstavnici Srbije i Kosova na pregovorima u Belgiji, 9. februar 2015

Predstavnici Srbije i Kosova na pregovorima u Belgiji, 9. februar 2015

Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je krucijalna i mislim da govorimo o svakodnevnom napredovanju. U utorak i sredu sam boravio na Kosovu. U utorak sam razgovarao sa kosovskim Srbima, u utorak popodne i u sredu sam razgovarao sa predstavnicima vlasti i opozicije na Kosovu. Važno je da obe strane pokažu napredak, ne samo kroz sporazume, već i kroz svakodnevni rad.

RSE: Rekli ste da je poglavlje 23 među krucijalnima. U tom kontekstu, moramo pomenuti najnoviji pritisak na pravosuđe koje je ucinio predsednik Tomislav Nikolić kritikujući tužioca za ratne zločine a zbog slučaja načelnika Generalštaba. Imali ste sastanak s predsednikom Nikolićem. Šta ste o ovome čuli od njega i šta ste mu Vi rekli?


Mekalister: Ja sam izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i moja je dužnost da jednom godišnje toj instituciji podnesem izveštaj o napretku Srbije. Nisam ličnost iz ovdašnje politike, stoga ne želim da komentarišem neka pitanja iz svakodnevne politike Srbije.

Pratio sam tu debatu, pročitao sam komentar predsednika Nikolića i reakcije koje su usledile, ali, ponavljam – nisam deo srpske politike i neću ovo javno komentarisati.

RSE: Ipak, informisani ste o ovom pitanju. Po Vašem mišljenju, je li ovo pritisak na pravosuđe?


Mekalister: Još jednom – imam svoje mišljenje o tome, ali ga neću javno iznositi.

RSE: Kako biste opisali trenutnu poziciju Nemačke prema Srbiji. Pitam Vas to kao osobu koja ima prijateljske odnose sa kancelarkom Angelom Merkel?


Mekalister: Ja sam nemački član Evropskog parlementa, ali naravno, član sa Hrišćansko-demokratske unije (CDU), blizak sam sa Anegelom Merkel i tesno sarađujemo u nemačkoj Vladi. Ipak, ja nisam portparol Vlade, ja sam član EP-a i na meni je da prenosim evropsko stanovište.

Ako me pitate kako vidim nemačko-srpske odnose, rekao bih da su konstruktivni. Angela Merkel i Vučić se redovno viđaju. Gospodin Vučić je bio u Minhenu pre nekoliko sedmica na konferenciji o bezbednosti. Angela Merkel mi je rekla da ima veliko poštovanje prema napretku koji je Srbija napravila, da se ovdašnja Vlada nosi sa socijalno-ekonomskim izazovima. Mi želimo Srbiji uspeh.

Vlada Nemačke poštuje što Srbija predsedava OEBS-om u 2015. godini. To je veliki izazov i pokazuje da je Srbija spremna da pokaže odgovornost na međunarodnom nivou. Nemačka zna da je Srbija od ključnog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana.

Nemačka Vlada će i dalje ohrabrivati ne samo vlasti u Srbiji, nego i na Kosovu, da nastave međusobni dijalog.

RSE: Ovo je drugi put da boravite u Srbiji, zar ne?


Mekalister: Tako je.

RSE: Jedan nemali broj ljudi ovde misli da prisustvujemo stvaranju kulta ličnosti Aleksandra Vučića. Delite li taj utisak?


Dejvid Mekalister

Dejvid Mekalister

Mekalister: Aleksandar Vučić je premijer vaše zemlje. Osvojio je ogromnu podršku na poslednjim izborima i dobro je rangiran u anketama, iako sprovodi veoma komplikovane reforme, naročito kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima. Mislim da radi dobar posao, poštujem njegov rad i neću se mešati u domaću politiku. Naravno da premijer dobija veliku medijsku pažnju. Važno je da Vlada, ali i opozicija imaju pažnju medija, jer demokratija podrazumeva različite ideje i načine sprovođenja politike.

RSE: Neki tvrde da premijer zloupotrebljava svoju moć i medije da bi izgradio taj kult ličnosti?


Mekalister: Ponoviću - to je pitanje unutrašnje politike Srbije i to neću komentarisati, jer ja sam izvestilac EU i posmatram šta se dešava na terenu.

RSE: Jeste li primetili da se to dešava?


Mekalister: Ja nisam u Srbiji toliko često da bih davao moj sud o takvim pitanjima.

RSE: Ali razgovarate sa predstavnicima opozicije, nevladinog sektora, vlasti...


Mekalister: To je dobra stvar. Kada dođem u Beograd i Srbiju, slušam šta mi ljudi govore. I naravno da mi predstavnici vlasti i opozicije govore različite stvari. Onda je na meni da se odlučim gde je tu istina.

Želim da predstavim izbalansiran izveštaj o Srbiji, koji će, kada je reč o unutrašnjoj politici, biti nestranački. Jer ključno pitanje, da li će Srbija pristupiti EU ili ne, je rešeno u srpskoj politici. Sada govorimo samo o detaljima.

RSE: Kada je reč o Kosovu, teško je ne osvrnuti se na to da desetine hiljada ljudi preko Srbije pokušavaju da dođu do Evropske unije. S obzirom na to da ste juče posetili Kosovo, da li Vas to zabrinjava?


Mekalister: To što na stotine hiljada građana Kosova napušta zemlju iz nedelje u nedelju jeste veliki problem. To je pitanje koje zaista interesuje Nemačku i Nemce, jer najveći broj ljudi koji napuštaju Kosovo ide prema Austriji i Nemačkoj.

Ljudi sa kojima sam razgovarao u Prištini nisu baš imali objašnjenje zašto je taj broj ove godine toliko porastao. To je verovatno spoj nekoliko razloga. Na Kosovu postoji veliki stepen siromaštva i visoka stopa nezaposlenosti. S druge strane, veliki broj ljudi, naročito u mlađoj populaciji, nema veru u budućnost. Novi fenomen predstavlja to što zemlju ne napuštaju samo siromašni ljudi, već i srednja klasa.

Možda je jedan od razloga za toliki broj azilanata to što sa kosovskom ličnom kartom kroz Srbiju imaju lakši pristup do granice sa prvom granicom Šengen zone, ali mislim da to ima dosta veze i sa glasinama. Na društvenim mrežama se šire glasine da je sada lakše dobiti azil u zemljama Evropske unije. Naravno, postoje trgovci ljudima koji zarađuju novac na tim glasinama, koje bude očekivanja koja je nemoguće ispuniti.

Poruka Nemačke je jasna: skoro 99 odsto zahteva za azil je odbijeno u Nemačkoj. Ti ljudi nemaju šanse da ostanu u Nemačkoj. Moja poruka je: ne napuštajte svoju zemlju, ne pokušavajte to, jer nećete uspeti.

Tragično je što ljudi prodaju svoja imanja, pakuju torbe i dolaze u Nemačku, da bi nekoliko nedelja kasnije bili vraćeni na Kosovo. Obradovalo me je što je predsednica Kosova rekla građanima: ostanite. Federalna vlada Nemačke je najavila da će pokrenuti info kampanju u Prištini i drugim mestima kako bi obavestila ljude da nema smisla da dolaze u Nemačku ili druge članice Unije.

Dejvid Mekalister

Dejvid Mekalister

U međuvremenu, nemačke vlasti su reagovale, razmatramo da ubrzamo proces za dobijanje azila. Kada nemački sud presudi da neko ne ispunjava profil tražioca azila, brzo će biti vraćen na Kosovo.

Međutim, ovaj problem možemo rešiti samo ako se ekonomska situacija na Kosovu popravi. Nadam se da će nova kosovska vlast sprovesti neophodne ekonomske reforme. Potrebna je veća sigurnost za strane investitore. Strani investitori i Unija su spremni da pomognu Vladi Kosova. Mislim da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mogao biti potpisan ovog leta. Onda bi išao u Evropski parlament na jesen i možda bi mogao da počne da se primenjuje početkom iduće godine.

RSE: Ipak, ne mislite li da je tolika poroznost prve granice ka EU u ovom regionu prilično iznenađujuća?


Mekalister: Uvek je postojao visok nivo migracije sa Kosova ka zemljama EU. No, ovoliki broj je neviđen do sada. Ipak, postoji mnogo načina da se stigne do EU. Ako ne idete kroz Srbiju do Mađarske, možete ići drugim putem. Ali, mislim da nam je potrebna efikasnija kontrola srpsko-mađarske granice i Nemačka je najavila da će prvih 20 graničnih policajaca doći na granicu da pomognu svojim kolegama.

RSE: Nakon sto je evropski komesar Johanes Han izjavio da nema dokaza o ugrožavanju slobode medija u Srbiji, može li se reći da i iz EU dolaze konfuzne ocene po tom pitanju?


Mekalister: Ono što je EU istakla u izveštaju o napretku koji je potpisao komesar File 2014, a što je i u nacrtu mog izveštaja ove godine, je identično: sloboda medija je krucijalna za funkcionisanje medija. Priznajemo da je srpski parlament razmatrao legislativu koja se tiče transparentnosti o vlasništvu i strukturi medija. To je važno. Smatram, kao i gospodin Han, a to je da je pozicija EU ista kao i u prethodnim izveštajima.

Sloboda medija je izuzetno važna i zainteresovani smo za to da mediji imaju sve mogućnosti da rade svoj posao, jer je to ključno za demokratiju.

RSE: Neki predstavnici nevladinog sektora i medija, poput Balkanske istraživačke mreže, žale se na pritiske na medije u Srbiji. Da li delite taj zaključak?


Mekalister: Razgovarao sam sa novinarima, predstavnicima nevladinih organizacija, opozicije, ali i vlade. Tako sam formulisao svoj izveštaj o Srbiji, koji, po mom mišljenju, daje izbalansiran pogled. Ponoviću: sloboda medija je važna za demokratiju i na srpskoj vladi je da garantuje pravni okvir u kojem će mediji raditi.

Ali neću se mešati u unutrašnju politiku Srbije. Na meni je da procenim da li je sloboda medija zagarantovana i znamo da tu ima još posla.

RSE: Nećete da se mešate u unutrašnju politiku, i to je uredu. Međutim, pre nekoliko sedmica, premijer Vučić je optužio EU da finansira neke nevladine organizacije i medije koji pišu kritički o ovoj Vladi. Nije li to blaga reakcija sa vaše strane?


Mekalister: Ne mogu to da komentarišem, jer ne znam sve detalje. Mislim da je najbolje da vam predstavnik EU u Beogradu gospodin Majkl Devenport odgovori na to pitanje. Ipak, mogu vam pokazati moj izveštaj. U njemu sam napisao: „EU pozdravlja usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i poziva na njihovu primenu. Evropski parlament iznosi svoju zabrinutost o pogoršanju uslova za potpuno izražavanje slobode izražavanja u Srbiji i naglašava da je potrebna kompletna transparentnost u vlasništu medija. Evropski parlament izražava svoju zabrinutost zbog pretnji upućenih novinarima.“

To sam napisao u svom izveštaju i sa čime se slažu svi „izvestioci iz senke“.

RSE: Da li ste o tome razgovarali sa premijerom Vučićem na sastanku?


Mekalister: Razgovarali smo o svim temama, ali smo se dogovorili da to ne komentarišemo javno. Ali, uveravam vas da smo razgovarali o svim problemima koje su značajni za moj izveštaj.

RSE: Neki analitičari sugerišu ubrzavanje evrointegracija, bez obzira na sve drugo, kako bi se ovaj regon zaštitio od ruskog uticaja. Da li su u tom svetlu i Vaše sugestije evropskim parlamentarcima?


Mekalister: Evropska unija je otvorena za nove članice. One moraju biti geografski u Evropi, moraju deliti naše vrednosti i moraju ispuniti veoma detaljne kriterijume. U tome je suština procesa pregovora. Srbija će se pridružiti Uniji kada bude spremna. Niko trenutno ne može navesti tačan datum, ali ako Srbija nastavi sa dobrim poslom, jedno po jedno poglavlje može biti otvoreno, a kada jednom proces pregovora bude završen, prva poglavlja će biti zatvorena.

Žan Klod Junker je svojevremeno rekao da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica. To nije bilo veliko iznenađenje, jer to je bilo prilično očigledno. Ako pogledate zemlje koje su u procesu pregovora trenutno, to nisu zemlje koje će biti spremne za ulazak do 2019. Dakle, to se neće dogoditi u periodu od 2014. do 2019, i to nema nikakve veze sa uticajem drugih država na ovaj region.

Znam da Srbija ima posebnan odnos sa Rusijom. Možda Srbija može da iskoristi bolje kontakte sa Moskvom tokom predsedavanja OEBS-om. Naravno, mi u Evropskoj uniji delimo zajedničke vrednosti. Prema poglavlju 31, neophodno je da zemlja članica prilagodi svoju spolju politiku, korak po korak. Vidim da Srbija i EU dele zajedničke ideje i vrednosti u pogledu mnogih stvari u spoljnoj politici. Imali smo različite poglede na odnos prema Rusiji posle aneksije Krima, ali bih još jednom naglasio koliko toga imamo zajeničkog.

RSE: Srbija se nije priključila Evropskoj uniji u sankcijama koje su uvedene Rusiji. Koliko neusklađenost srpske spoljne politike sa EU udaljava Beograd od evrointegracija?


Mekalister: Pozivam Srbiju da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku prilagodi politici Evropske unije. To uključuje i politiku prema Rusiji. Evropski parlament je primetio da se Srbija nije priključila kada je Savet primenio restriktivne mere prema Rusiji. Znamo da postoji razlika između 28 zemalja-članica i Srbije, ali sam siguran da će Srbija korak po korak približiti svoju poziciju Evropskoj uniji u narednih nekoliko godina.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG