Dostupni linkovi

logo-print
Evropska unija se zasada kloni oštrijih mera protiv Rusije zbog zavisnosti od ruskog gasa. Pri tome je Berlin previše kooperativan prema Moskvi i ponekad daje legitimitet Putinovom režimu.

"Na delu je rusifikacija nemačke ekonomije u mnogim oblastima, što je neprihvatljivo", kaže za Radio Slobodna Evropa Štefan Majster (Stefan Meister), ekspert za Rusiju u Evropskom savetu za međunarodne odnose (European Council on Foreign Relations).

Rusija je dovela sebe u situaciju iz koje se nije lako povući, naročito posle referenduma u nedelju, ističe u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Pol Ajvn (Paul Ivan) iz briselskog Centra za evropsku politiku (European Policy Centre).

"Rusija mnogo više zavisi od trgovine sa Evropskom Unijom, nego EU od Rusije. Ekonomija EU je deset puta veća od ruske. Ruska ekonomija nije veća od italijanske, jedne od članica evropskog bloka. Tu činjenicu članice EU ponekad prenebregavaju kao i kolika je njihova snaga kada su ujedinjene".

Štefan Majster ne veruje previše u delotvornost najavljenih sankcija EU protiv Rusije.

Stefan Meister

Stefan Meister

"One neće uopšte naneti štetu Rusiji. U Briselu nisu spremni da uvedu sveoubhvatnije sankcije koje bi pogodile Rusiju, ali i evropsku ekonomiju. Da bi se ugrozila ruska ekonomija potrebno je da EU prekine uvoz gasa i nafte, zatim investicije na rusko tržište, blokira bankovne račune pojedinih ruskih državljana i firmi. Takve mere bi, istovremeno, imale negativan efekat i po evropsku ekonomiju i zato u Briselu nisu spremni da ih promene. Dakle, ekonomije EU i Rusije su međuzavisne i to je problem u ovom kontekstu", ocenjuje Majster.

"Međutim, ne mislim da bi bilo koje ekonomske sankcije, osim vojne intervencije koje neće biti, sprečile Rusiju da anektira Krim. Smatram da je Kremlj već doneo takvu stratešku odluku i ne vidim šta može u tome da ga spreči", konstatuje on.

Onda se postavlja pitanje koja je svrha ovih sankcija. Da li je reč o simboličnom gestu?

"Da, najavljene sankcije su uglavnom simboličnog karaktera i treba da pokažu da su postupci Rusije neprihvatljivi, kao i da je EU ujedinjena u nameri da reaguje", ističe Majster.

Pol Ajvn smatra da će efekat sankcija u mnogome zavisiti od toga koji ruski zvaničnici će se naći na listi, kao i njhove imovine koja će biti zamrznuta.

"Sankcije će biti uvedene licima koja su imala udela u donošenju odluka Kremlja da interveniše u Ukrajini. To znači da na listi ne treba nužno očekivati i ruske oligarhe poput Abramoviča".

Rusifikacija nemačke ekonomije

Mnogi smatraju da je glavni uzrok neodlučnosti EU poziicja Nemačke koja se sve više okreće Rusiji (Ostpolitik) zbog ekonomske međuzavisnosti.

"Da, Nemačka je jedan od najvećih trgovinskih partnera Rusije. Izvozi velike količine roba i opreme na rusko tržište i, istovremeno, uvozi znatan deo energenata, oko 30 odsto. 'Ostpolitik', koju je Nemačka vodila u poslednje dve decenije je doživela neuspeh. Političari u Berlinu, koji su bili pobornici približavanja Rusiji, nisu očekivali fijasko i sada pokušavaju da pronađu alternativnu opciju", tvrdi Štefan Majster.

Majster ističe da je Nemačka možda previše zavisna od ruskog gasa, zato što nije difersifikovala snabdevanje ovim energentom.

"Stoga je Berlin previše kooperativan prema Moskvi i ponekad daje legitimitet Putinovom režimu. Na delu je rusifikacija nemačke ekonomije u mnogim oblastima, što je neprihvatljivo. Mi treba da određujemo pravila u našoj zemlji, a ne Rusi. Možda će ova kriza podstaći neophodne promene nemačke politike prema Moskvi."

Prema podacima "Kredit svis" u zapadnim bankama se nalazi oko 270 milijardi dolara ruskih firmi i zvaničnika - ili oko 13 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda Ruske Federacije.

"Ali neće biti sva zamrznuta. U svakom slučaju to će se negativno odraziti po Rusiju i može se očekivati da Vladimir Putin preduzme kontramere", kaže Ajvn.

Zapadne kompanije i banke raspolažu sa oko 250 milijardi dolara imovine. U pojedinim krugovima u Moskvi se čak pominje i zamrzavanje zapadnog kapitala.

Paul Ivan

Paul Ivan

"Rusija može u slučaju pooštravanja zapadnih sankcija da zamrzne imovinu pojedinih zapadnih firmi, zatim da napravi svoju listu evropskih zvaničnika kojima će zabraniti ulazak u zemlju", smatra Ajvn.

Postavlja se pitanje da ukoliko se situacija pogorša, da li će EU uvesti dodatne sankcije, jer ako ostane na najavljenim merama, onda Rusija može da to protumači kao slabost evropskog bloka i odluči se da nastavi svoje operacije, na primer u istočnoj Ukrajini gde takođe živi dosta Rusa. Tokom upada ruskih trupa u Gruziju 2008. reakcija Zapada se uglavnom svela na deklarativne osude, a ne na konkretnu akciju, tako da Kremlj računa na neodlučnost Zapada.

"Svakako. U Moskvi uviđaju da članice EU nisu u stanju da se dogovore o oštrijim sankcijama. S druge strane, SAD imaju ograničeni uticaj na Rusiju zbog relativno slabe ekonomske razmene. Takođe, Vašingtonu nije prioritet da se neposrednije angažuje, odnosno da interveniše. Međutim, veoma je važno da se reaguje na poteze Rusije na Krimu koji stvaraju presedan. Zato i Nemačka podržava sankcije", reči su Majstera.

Majster ipak ne veruje da EU planira da izoluje Rusiju ili da ukine bilo kakvu mogućnost razgovora sa njom, "jer u jednom trenutku mora da se pronađe format za dijalog koji će dovesti do rešenja. Rusija očito gubi uticaj u Ukrajini, što doživljava kao pretnju i zato reaguje na način, koji nije prihvatljiv sa stanovišta međunarodnog prava. Stoga mora da se zaustavi ta spirala nasilja, ali ne verujem da će na kraju sankcije dovesti do rešenja."

Pol Ajvn ističe da ni EU niti Rusija nemaju interes da pogoršaju ekonomske odnose, jer bi obe pretrpele štetu.

"Međutim, ovde je prekršen bazično međunarodno pravo, zbog čega EU mora da zauzme čvrst stav. Naravno da grupisanje trupa u zoni Crnog mora nije pogodno za ekonomsku saradnju. To utiče na smanjenje poverenja."

Rusija mnogo više zavisi od EU nego obrnuto

S obzirom da EU uvozi oko 25 odsto gasa iz Rusije, dok istovremeno Moskva plasira skoro 80 odsto ovog energenta na evropsko tržište, postavlja se pitanje da li će Rusija biti veći gubitnik u ovoj krizi u ekonomskom smislu?

"Rusija mnogo više zavisi od trgovine sa Evropskom Unijom, nego EU od Rusije. Ekonomija EU je deset puta veća od ruske. Ruska ekonomija nije veća od italijanske, jedne od članica evropskog bloka. Tu činjenicu članice EU ponekad prenebregavaju kao i kolika je njihova snaga kada su ujedinjene", tvrdi Ajvn.

Plakat u Sevastopolju

Plakat u Sevastopolju

U slučaju da Moskva ne promeni politiku prema Krimu i Ukrajini u celini, moguće su dodatne sankcije kao što su embargo na izvoz oružja iz EU u Rusiju. Doduše, Francuska insistira da na završetku ugovorene izgradnje dva nosača helikoptera za Rusiju u vrednosti od 1,7 milijardi dolara. Međutim, ova mera bila bi više simboličnog karaktera jer je veoma mali izvoz oružja iz EU Rusiju.

Kao opcija se pominje i oštrija primena postojećih pravila protiv pranja novca. Time bi se našli na udaru mnogi poslova ruskih kompanija za koje se smatra da nisu transparentni, što bi smanjilo interesovanje zapadnih banaka i investitora za saradnju sa njima.

U tom sklopu može se očekivati oštrija primena pravila o konkurenciji na energetskom tržištu, što je godinama izvor sporenja sa ruskim Gaspromom. To bi moglo da oteža izgradnju gasovoda Južni tok i produžetak Severnog toka.

Analitičari navode kao mogućnost da se ruske banke nađu na udaru širokog spektra finansijskih sankcija sličnim koje su uvedene iranskim. To znači onemogućavanje korišćenja SWIFT, odnosno međunarodnog sistema za transakcije, što bi ugrozilo njihovo funkcionisanje. Naviše bi se našle na udaru ruske banke koje servisiraju operacije ruske vlade na Krimu. Pojedini bankari u Moskvi to nazivanju "nukelarnom opcijom", što bi dovelo do toga da mnoge strane banke napuste Rusiju, i potpunog obustavljanja trgovine.

EU će smanjivati zavisnost od ruskog gasa

Jedna od opcija je da se u slučaju dramatičnog pogoršanja situacije, EU odluči da smanji uvoz gasa iz Rusije i okrene drugim tržištima i, istovremeno, sugeriše svojim kompanijama da umanje investicije i poslovanje u Rusiji. Pol Ajvn smatra da to nije realno.

"Ne verujem da će EU prestati da uvozi energiju iz Rusije. Međutim, bez obzira kako se ova kriza završi, to će biti signal za članice EU da na srednje i duže staze intenzivnije i brže diversifikuju snabdevanje energijom. Istovremeno, u slučaju eskalacije krize moguće je da EU smanji investicije u Rusiji i zamrzne imovinu pojedinih njenih preduzeća na Zapadu."

Ajvn ističe da je Rusija dovela sebe u situaciju iz koje se nije lako povući, naročito posle referenduma u nedelju.

"Međutim, i druge separatističke regije sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza održale su u više navrata referendume o nezavisnosti, kao što je Pridnjestrovlje, ali Moskva ih nije priznala."

Postavlja se i pitanje koliko bi trajale sankcije EU prema Rusiji. Ajvn podseća da je nakon rata u Gruziji 2008., Brisel uveo kaznene mere Moskvi, ali koje nisu dugo trajale.

"Situacija se normalizovala jer je EU dugoročno zainteresovana za dobre odnose sa Rusijom jer je ona najveći sused evorpskog bloka. Stoga je bitno da se obe strane angažuju u pronalaženju rešenja za ovu krizu kako bi se izbegao Drugi hladni rat čak i u blažoj formi, jer nije ni u čijem interesu."

Postavlja se pitanje da li će najavljeno smanjivanje zavisnosti EU od uvoza ruskih energenata biti vidljivo na duže staze zbog politike Nemačke, koji mnogi tumače i kao oživljavanje ideje o osovini Berlin-Moskva.

Skupovi podrške Ukrajini u Hamburgu, 22.2.2014.

Skupovi podrške Ukrajini u Hamburgu, 22.2.2014.

"Te promene su već započete. Oko 24 odsto energije u Nemačkoj se dobija iz obnovljivih izvora, a plan je da njihov udeo naraste do 40 procenata do 2020. godine. Domaće kompanije u energetskom sektoru, pogotovo nakon odluke da se odustane od nuklearne energije, u potrazi za novim poslovnim konceptom uviđaju da Rusija nije pravi partner. Ruske firme nisu fleksibilne i previše su okrenute tradicionalnom konceptu energetske politike", ocenjuje Štefan Majster.

Doduše, Majster podseća da je kompanija "Wintershall" prepustila deo poslova sa gasom "Gaspromu", na šta nije bilo reakcija u Nemačkoj.

"Smatram da je to problematična odluka jer je reč o najvećem snabdevaču gasom u zemlji. Dakle, postoje poslovni interesi koji su ponekad drugačiji od političkih kao i potrebe za energetskom bezbednošću. No, promene su u toku. Naravno, to neće voditi dramatičnom smanjenju saradnje Nemačke i Rusije. Na kraju krajeva, mnogi smatraju da je 'Ostpolitik', odnosno politika približavanja Moskvi još u vreme Hladnog rata, bila veoma uspešna. Pozicija Nemačke prema Rusije je drugačija u odnosu na Poljsku i baltičke zemlje, jer je mnogo veća od njih i, samim tim ima jaču pregovaračku poziciju. Međutim, neophodna je realističnija politika prema Moskvi. Ponekad je Nemačka reagovala naivno prema Putinu."

Da li će u slučaju dramatičnog pogoršanja situacije i proširenja sankcije EU, biti dovedeno u pitanje i funkcionisanje nedavno otvorenog gasovoda Severni tok, koji je zajednički nemačko-ruski projekat?

"Ne verujem da bi to bilo u interesu Nemačke i Rusije. Gas koji stiže Severnim tokom nije namenjen samo Nemačkoj već i ostalim centralnoevropskim zemljama. Treba imati na umu Gasprom obezbeđuje 50 odsto gasa od ukupnog kapaciteta Severnog toka, što je dobro da bi se izbeglo monopolsko ponašanje. Stoga se razmtraju dodatne opcije za snabdevanje. Međutim, u ovom trenutku prekinuta je rasprava o gradnji gasovoda Južni tok", kaže Majster.

Kada je reč o diversifikaciji snabdevanja energijom, tu ne postoji čarobni štapić, zaključuje Pol Ajvn.

"To je zahtevan poduhvat. To iziskuju različite tipove energije, u ovom slučaju gasa, različite proizvođače i snabdevače. Za to je potrebno vreme. Na primer, može se očekivati da EU zatraži od SAD da ubrza eksploataciju gasa iz škriljaca i njegov izvoz na stari kontinent, ali to se neće desiti preko noći."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG