Dostupni linkovi

logo-print

Međunarodni dan Roma: Još uvek osuđeni na bedu i diskriminaciju


Romi u Prokuplju, foto: Miloš Ivanović

Romi u Prokuplju, foto: Miloš Ivanović

Na Međunarodni dan Roma, koji se nizom manifestacija obeležava i u Srbiji, romska populacija suočava se sa brojnim problemima, među kojima su najupečatljivije socijalna i radna diskriminacija. Uprkos tome što je Strategija za poboljšanje položaja Roma, usvojena 2009, dala izvesne rezultate, statistike su i dalje porazne. Više od 90 posto Roma u Srbiji nema stalan posao, a otežana im je i socijalna zaštita.

Najveći problemi Roma u Srbiji su diskriminacija i siromaštvo. Svoj praznik, Svetski dan Roma, mnogi od njih dočekuju na buvljim pijacama, gde rade kako bi preživeli. Na jednoj od njih, naš Branko Vučković razgovarao je sa građanima romske nacionalnosti:

Iako su određeni pomaci tokom 2000-tih postignuti na nivou zakonodavstva, problem je još uvek implementacija, pokazuje „Izveštaj o sprovođenju Strategije za unapređivanje položaja Roma“, koji je predstavljen u Medija centru.

Afirmativne mere za uključivanje romske dece u obrazovni sistem dale su rezultate, ali su nastale i određene zloupotrebe, kaže Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

„Najbolji vidljivi rezultat u obrazovanu su te afirmativne mere koje smo sproveli zajedno sa Ministarstvom prosvete i Kancelarijom za ljudska i manjinska prava, oko obezbeđivanja stipendija za učenike i studente. Ono što smo kasnije doživeli je to da je ova mera ’napadnuta’ u smislu da su tu meru počeli da koriste i građani koji su pripadnici većinskog naroda, pa čak i pripadnici drugih nacionalnih manjina“, kaže Mihajlović.

Ivana Stanković, članica organizacije „Praxis“ koja se bavi zaštitom ljudskih prava, kaže da je diskriminacija prema Romima prisutna u gotovo svakoj sferi.

„Praksa pokazuje da su službenici često nesenzitivisani, da vam niko ne garantuje da u školi nećete biti diskriminisani, da nećete biti diskriminisani svaki put kad pokušate da pronađete zaposlenje ili da će mediji izveštavati o vama na neki adekvatan način. Ako odete i posetite neko neformalno naselje i probate da ocenite šta je urađeno sa aspekta svakodnevnog života pojedinaca u naselju, videćete da svi zajedno još puno moramo da radimo“, objašnjava Stankovićeva.
Sa konferencije za novinare o položaju Roma, 8. april 2014, foto: Vesna Anđić

Sa konferencije za novinare o položaju Roma, 8. april 2014, foto: Vesna Anđić

Pojedini stručnjaci kažu da je napravljen je iskorak po pitanju zdravstvenog stanja Roma. Zaštitnik građana Saša Janković podseća da je pitanje zdravstvene zaštite romske populacije delimično rešeno uvođenjem zakonskog člana kojim ova populacija obezbeđuje zdravstveno osiguranje na osnovu etničke pripadnosti.

Međutim, Janković dodaje da je i na tom nivou stanje samo delimično uspešno:

„Devedeset četiri odsto članova romskih domaćinstava koje smo posetili imaju zdravstvene knjižice. Sjajno. Kada ih pitamo, da li u domu zdravlja imate zdravstveni karton, procenat pada na manje od 90 posto. Da li ste ikad koristili boničko lečenje – 38 posto. Da li ste kojim slučajem koristili pravo na banjsko lečenje – 6,7 posto. Podaci koje sam izneo potpuno su neproporcijalni objektivnim zdravstvenim potrebama. Poznato je da su Romi posebno izloženi bolestima zbog siromaštva i nehigijenskih uslova u kojima, nažalost, dobar deo te zajednice živi.“

Prema zvaničnim podacima, do sada je u Srbiji evidentirano oko 750 romskih naselja, od kojih su 160 nehigijenska. Oko 20 odsto njih nema vode, 40 odsto kanalizaciju, a 10 odsto je bez struje.

Ivana Stanković kaže da nisu iskorišćene sve mogućnosti za ostvarivanje socijalne zaštite za romsku populaciju.

„Procedure za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđivanje porodice su isuviše komplikovane. Nekada je potrebno podneti i po 16 dokumenata da bi se dobilo novčano obezbeđenje. Pored svega toga, novi Zakon o socijalnoj zaštiti je uveo obavezu podnošenja tužbe protiv srodnika koji su obavezni na izdržavanje. Kada imate u vidu da i dalje nemamo zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, veliki broj pripadnika romske zajednice, među kojima ima ljudi koji žive u jako lošim uslovima, u neformalnim naseljima i funkcionalno nepismenih – zbog jedne takve odredbe su onemogućeni u pristupu pravima“, napominje Stankovićeva.

Podaci koje je izneo Vitomir Mihajlović kažu da je 95 odsto romske zajednice praktično nema stalno zaposlenje, a 90 odsto njih su korisnici materijalnog obezbeđenja.

Srđan Šajn, predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma Vlade Republike Srbije smatra da je potrebno ubuduće insistirati na korporativnoj odgovornosti prilikom zapošljavanja Roma.

„To znači da, na primer, ukoliko u Staru Pazovu dođe neka velika kompanija, otvori 100 radnih mesta i dobije od države besplatan plac, uslov mora da bude da od tih stotinu radnih mesta, 5-8 bude rezervisano za Rome“, ističe Šajn.

Evropska unija je do sada izdvojila preko 50 miliona evra za programe pomoći romskoj zajednici u Srbiji, rekao je Majkl Devenport, šef delegacije EU u Beogradu. Stoga će, dodao je, odnos prema Romima biti parametar na koji će EU posebno obratiti pažnju tokom pregovora sa Srbijom.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG