Dostupni linkovi

logo-print

Medijska slika Srbije: Suzbijanje kritike i tabloidizacija medija


Naslovne strane štampe nakon utakmice Srbija - Albanija

Naslovne strane štampe nakon utakmice Srbija - Albanija

Suzbijanje kritičke svesti i skoro potpuna tabloidizacija većine medija – to je sumorna slika javne sfere u Srbiji. Politički i ekonomski pritisci postali su potpuno uobičajeni, kritičari vlasti se blate i optužuju u njoj bliskoj žutoj štampi, dok se većina urednika pravi da je sve u redu, čulo se između ostalog od učesnika tribine “Klizavi teren javne reči” koju je, o položaju medija i novinara u Srbiji, organizovao Libertarijanski klub Libek.

Poslednji primer koji pokazuje u kolikoj meri je erodirala medijska scena i šta se tretira kao udarna vest u Srbiji je objavljivanje potpuno proizvoljnih navoda na naslovnoj strani jednog beogradskog dnevnika kojima se poznati beogradski glumac optužuje za pedofiliju.

Nije mnogo trebalo da to postane top tema ovdašnjih tabloida, koji osim formalnih opomena, nikada ne odgovaraju za plasiranje takvih informacija ukoliko se ispostave kao netačne.

To je kontekst u kome je, smatra Slobodan Georgijev novinar Balkanske istraživačke mreže – koja se bavila kontroverznim ugovorima Jat ervejza i arapskog Etihada o formiranju Er Srbije, ali i mehanizmima uticaja vlasti na medije, potpuno deplasirano govoriti o istraživačkom novinarstvu u Srbiji.

Slobodan Georgijev

Slobodan Georgijev

“Stavite na naslovnu stranu čoveka da je pedofil! Pa za to stvarno morate da imate jake dokaze. I sad, kako da se ti baviš svojim poslom? Pa nikako… Dakle, ako je moguće objaviti za čoveka da je pedofil, koji nema nikakvu poznatu istoriju na osnovu toga da se o tome priča.. Pa priča se, šta znači to da se priča… Dakle, ako je to moguće tako da prođe i da se to objavi pa sve je moguće. Nemojte očekivati uopšte da će se nešto popraviti. Ne, ja mislim da će biti dramatično gore.”, upozorava Georgijev.

I sam je, uz kolegu Branka Čečena iz Centra za istraživačko novinarstvo bio na meti jednog tabloida koji ih je označio špijunima. Odmah pošto su objavili istraživanje o tome koliko građane Srbije košta partnerstvo sa arapskim Etihadom, koje je izazvalo kritike i burne reakcije premijera Aleksandara Vučića. Tada nije zaobišao ni EU - finansijera tog projekta.

Srbiji upravo EU u poslednjem izveštaju zamera na pogoršanju stanja u sferi medijskih sloboda i slobode izražavanja. Ta ocena doneta je i pre nego što je B92 prestao sa emitovanjem kultnog “Utiska nedelje”, a beogradski Studio B “Sarapinog problema”, televizijskih emisija u kojima se mogao čuti kritički stav o potezima vlasti.

Dok su za rukovodstva tih kuća razlozi komercijalizacija programa ili slaba gledanost, za autore Predraga Sarapu i Olju Bećković postoji samo jedan – cenzura.

Olja Bećković

Olja Bećković

“Radim ovu emisiju 24 godine. Radila sam je pod Miloševićem, Tadićem i Koštunicom. I više je ne radim. Dakle to je ukratko odgovor na to šta se promenilo i kako ide dalje. Ima jedan privatni vlasnik. Neverovatno kako je to potpuno nehotice kada se pojavio, ne znam sad pre koliko, tri, četiri godine. Ono čuveno PPV. Kako se to posle lepo uklapalo u sve. Prvo je bio prvi potpredsednik Vlade, pa onda prvi ne znam šta. A sada je prvi privatni vlasnik. To je on postao. I onda se postavljaju pitanja: A gde su vam dokazi? I to je ono o čemu pričamo. Oprostite, a kako se to dokazuje?.”, pita se Olja Bećković.

Jedan od efektnih mehanizama uticaja na slobodu medija su reklamne agencije koje se kao po pravilu nalaze u rukama ljudi bliskih nosiocima vlasti. Nagrađeno istraživanje BIRN-a (Balkanske istraživačke mreže), pokazalo je da je to modus operandi bez obzira na političku opciju koja je stožer izvršne vlasti.

Međutim, ispostavilo se da su utvrđene činjenice tabu tema za većinu urednika, kaže jedan od novinara-istraživača Slobodan Georgijev.

“Svi su zapravo govorili da je sve u redu. Niko nikog ne zove, nema pritisaka. Sve je OK. Ne znam zašto se time bavite…. Zar treba da se bavite medijima, zar nema nečeg drugog čime treba da se bavite… I tako dalje. To je tema solidarnosti, koja naravno ne postoji. Ni u društvu, ni među novinarima. Urednici ne prisustvuju ovakvim skupovima. Ovakve teme su im dosadne i možda su dosadne zaista. Ali njih nećete dobiti. Zašto, pa zato što je sve u redu. Ovo što mi govorimo, ma to je neki naš utisak prema njhovom stanovištu”, ironično zaključuje Georgijev.

S obrazloženjem poboljšanja stanja u medijskoj sferi, ali i praćenju evropskih standarda Srbija je nedavno usvojila set medijskih zakona, koje su vlasti ocenile kao reformske.

Rad na njima je trajao čitavih šest godina, ali kada su stupili na snagu nisu doneli gotovo nikakve pomake, konstatuje Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo. Sloboda izražavanja je neprestano na udaru, kaže on.

Branko Čečen, Slobodan Georgijev i Olja Bećković

Branko Čečen, Slobodan Georgijev i Olja Bećković

“Nemamo nijedan zakon o tome šta će se desiti onome ko ugrožava ili sputava slobodu izražavanja. Nisam primetio da je iko stradao zbog toga u ovoj zemlji. Mislim da je čitavo društvo, pa i civilni sektor potpuno hipnotisan, paralisan i utrnuo. Ne postoji organizovani otpor ugrožavanju naše slobode izražavanja.”, smatra Branko Čečen.

Tihi bunt se međutim ipak ispoljio ispred sedišta B92, jednog od simbola i nosioca demokratskih promena u Srbiji pre četrnaest godina.

U nekoliko navrata građani su tražili da “Utisak nedelje” bude vraćen u programsku šemu, međutim epilog cele priče bio je nedavni konačni raskid ugovora sa autorkom Oljom Bećković, nad kojim stoji senka aktuelnog premijera Srbije.

“Razgovarala sam ovih dana sa devojkama iz Hjumans rajt voča koji piše izveštaj o stanju medija. One su me nešto pitale i ja sam im rekla da me je zvao nekoliko puta. Mislile su da prevodilac loše prevodi, pa su me ponovo pitale ko me je to zvao. Odgovorila sam premijer. Tu je mogao biti kraj našeg razgovora i njenog izveštaja. Jer to u civilizovanim zemljama nije normalno. Nema šta premijer da zove novinare. I to se ne može zvati privatno. O čemu smo mi razgovarali? Čujem, nismo razgovarali o programu. Pritisak je bilo da vas on zove da vam kaže da je bila divna emisija, bilo da kaže da je bila grozna. Pritisak je i jedno i drugo.”, zaključuje Olja Bećković.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG