Dostupni linkovi

logo-print

Mediji u istočnim zemljama: Pritvori, dezinformacije, proterivanja


Plakat "Oslobodite Hadidžu"

Plakat "Oslobodite Hadidžu"

U decembru 2014. godine čitav svet je čuo za Hadidžu Ismajilovu, novinarku Radija Slobodna Evropa, koja je uhapšena pošto je istraživala korupciju unutar vlasti, kao i kršenja ljudskih prava u Azerbejdžanu. Njenu sudbinu dele još neke njene kolege. Organizacija "Reporteri bez granica" koja prati nivo slobode medija u 180 zemalja, rangirala je u prošloj godini Azerbejdžan na 162. mesto.

Azerbejdžan – od vesti do zatvora

Aktivista za odbranu slobode izražavanja u toj zemlji, koji je zamolio da ne pomenemo njegovo ime, upravo iz bezbednosnih razloga, kaže za RSE da su pretnje, kažnjavanja i maltretiranja novinara gotovo redovna pojava.

"Azerbejdžan je u ovom trenutku jedna od najrestriktivnijih zemalja u pogledu slobode govora. Gore je jedino u Turkmenistanu, Severnoj Koreji, Ertitreji... dakle, najneslobodnijim zemljama sveta", navodi aktivista.

Naš sagovornik kaže da ima i novinara koji su svoju posvećenost poslu platili i životom.

"U martu 2005. godine ubijen je novinar Elmar Huseinov. Slučaj nikada nije razrešen. Ubistva, srećom, nisu česta. Najdominantniji metod zastrašivanja novinara su – pretnje", navodi on i dodaje da je vlada Azerbejdžana nedavno amnestirala nekoliko novinara. Desetoro novinara i blogera, međutim, još uvek nisu na slobodi.

Jermenija: Plasiranje dezinformacija

U Jermeniji, koja je na 78 mestu liste "Reportera bez granica", najviše se praktikuju plasiranje dezinformacija i ekonomski pritisci na medije.

Knar, novinarka iz Jerevana koja trenutno živi u Pragu, kaže za RSE da, u njenoj zemlji pretnje i maltretiranja novinara nisu očigledni, zbog čega se stiče utisak da nema gušenja slobode govora. Međutim, koliko god sa strane stvari možda deluju drugačije, ističe naša sagovornica, Jermenija ima ozbiljan problem.

"Sloboda govora u Jermeniji ne postoji. Vlada manipuliše medijima i organizacijama civilnog društva", kaže Knar.

"Sloboda govora u Jermeniji ne postoji. Vlada manipuliše medijima i organizacijama civilnog društva", kaže Knar, te objašnjava da je "taktika sledeća: stvara se mnogo 'veštačkih' medija, odnosno medija koji rade pod parolom 'nezavisni' a da to, zapravo, nisu".

"Njihov cilj je širenje dezinformacija koje bi trebalo da skrenu pažnju javnosti sa onoga što se zaista dešava. Moram da kažem da je ovaj recept u većini slučajeva uspešan, jer se stiče utisak da sloboda govora postoji, pogotovo sa tačke gledišta onih koji ne žive u Jermeniji, što nije tačno", kaže Knar.

Knar kao primer navodi izveštavanje tokom konflikta oko regiona Nadgorno-Karabah, između Jermenije i Azerbejdžana.

"O tome nije izveštavao nijedan medij slobodno, događaj je praćen isključivo na način koji odgovara vladajućem režimu. Slično je i sa ženskim i pravima etničkih manjina. Oni su prilično ignorisani u medijima, što je po mom mišljenju takođe politička odluka", ocenjuje.

Mediji u Rusiji nisu slobodni

Rusija je u prošlog godini "osvojila" 152. mesto liste "Reportera bez granica".

U Rusiji je na snazi sve izraženija cenzura i autocenzura. Naša sagovornica, takođe novinarka iz Moskve koja je zamolila da joj ne navodimo ime, kaže za RSE da mediji u Rusiji – nisu slobodni.

Vladimir Putin u TV prenosu, Moskva 2015.

Vladimir Putin u TV prenosu, Moskva 2015.

"Mislim da je glavni problem nedostatak alternativnih mišljenja na televiziji, koja je najpopularniji medij u Rusiji. Nema emisija u kojima je moguće čuti kritike na račun vlasti ili neke debate u kojoj se mogu čuti različita mišljenja na temu politike i civilnog društva", pojašnjava.

Prema njenim rečima, novinari u Rusiji su suočeni sa strahom za ličnu bezbednost, ali ugroženi i ekonomskim pritiscima.

"Mnoge medijske kuće su u teškoj ekonomskoj situaciji i mnogi novinari rade za nisku platu, otud i posežu za autocenzurom kako bi sačuvali svoja radna mesta. Čak ako se neki novinar usudi da se bavi nekom kontroverznom temom, velike su šanse da će ga njegov urednik ili menadžer kuće u kojoj radi sprečiti u tome. Mnogi otud i ne predlažu takve teme. Oni koji to urade imaju velike šanske da budu cenzurisani i da njihove priče budu povučene ili uopšte ne budu objavljene", navodi ova novinarka.

Nezavisni mediji – ignorisani i nepoželjni

Sa velikim ekonomskim pritiscima, kaže novinarka Knar, suočeni su i novinari u Jermeniji.

"Najveći problem su finansije jer su svi mediji na neki način povezani sa vladom ili kompanijama koje su povezane sa vladom. Opstanak nezavisnih medija je nemoguć bez donacija", navodi Knar.

Predstavništva nezavisnih medija u Azerbejdžanu su ili zatvorena ili preseljena van granica zemlje. Sedište televizije Mejdan je u Berlinu. U Bakuu više ne postoji biro Radija Slobodna Evropa.

"Jako je teško živeti u Azerbejdžanu kao slobodan novinar", kaže naš sagovornik.

"Mnogima je zabranjeno da napuštaju zemlju, protiv njih se vode kriminalni postupci, ali oni uprkos tome rade", naglašava.

I dok jedni stavljaju živote na kocku, mnogi drugi ćute zbog straha od odmazde i podležu autocenzuri. Drugim rečima, nastoje da se ne bave predsednikom Ilhamom Alijevim i njegovim poslovima. Sudbina Hadidže Ismajilove i ostalih koji su mislili drugačije im je dovoljno jasna opomena.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG